Зашто Вучић одржава Динкића

Мистерија односа Динкић-Вучић

Лидер УРС-а Млађен Динкић, „сива еминенција“ српских јавних и тајних финансија „плива“ у свим владама и политичким комбинацијама од октобра 2000.године. Ко штити Динкића? То је политичко енигматско питање од посебног значаја. Лидери ДОС-а, а један од преживелих ДОС-ових „револуцинара“ министар Велимир Илић потврђује, да су постојале изнете паре из Србије на Кипру преко канала Борке Вучић и поверљивих сарадника РДБ-а Србије, који су били носачи изнетог новца из Србије.

Сурчински аеродром је био „забрањени“ град и центар посебне намене за трансфер новца из Србије у оф шор дестинације и на тајне рачуне. Млађен Динкић каже да нема никаквог новца на Кипру и да никада није повезан са мрежом изнетог капитала из Србије. И даље је мистерија шта је покојна Борка Вучић, банакар од знања и поверења не само Слободана Милошевића већ и бизниса светског калибра пре свега породице Рокфелер предала Динкићу у јесен 2000.године у “гангстероком“ препаду на српске банке.  Динкић по хрватском новинару и истраживачу Домагоју Маргетићу зна путеве силних милијарди доалра и ДМ изнетих из Србије

Динкић „господар“ тајни и новца

Ове тајне остају код Динкића  и оних који га већ 13 година штите из сфере банкарске моћи у Европи и познатих перионица. Мистерија је како је Динкић све време од 2000. године опстаје у „великим играма“ моћи и власти на начин да води отоврене ратове или тајне игре са свим премијерима и председницима Србије. Био је опозиција и играч у „сенци“ и у власти прремијера Зорана Ђинђића, Зорана Живковића, Војислава Коштунице и Мирка Цветковића. Свуда је био власт и унутрашња опозиција, рушио владе и водио своје ратове где је добијао подршку дела владајуће олигархије.

Био је и остао политички „мешетар“ који без великог респекта удара и на председника Србије Бориса Тадића али и сада Томислава Николића. Динкић је био главни кадровик свих банакарских олигархија и уцењивач свих крупнијих бизнисмена и тајкуна. Зашто се сви плаше мр. Млађена Динкића? Пре свега што је Динкић у својој континуираној власти градио своју мрежу од банака које владају Србијом данас и држе моћ над финансирањем државе и привреде у Србији. Динкић је својом влашћу успео да направи базу податка богаћења српских тајкуна и политичара стварајући своју неформалну тајну службу преко државних органа попут утицаја у царини, пореској служби, финансијској полицији, банкарским олигархијама.

Динкић ради по моделима америчких сајентолога као моћне финансиске секте која у Европи делује преко појединих банака у Немачкој, Аустрији и Мађарској које су увезане у пословни и банкарски систем у Србији. Динкић је био и остао лобиста појединих моћних енергетских корпорација. Јак утицај  међу моћним лобијем банакара у Европи утицао је да Динкић активира пројекат ФИАТ-а у Крагујевцу и других компанија које делују у Србији. Истовремено имао је подршку Мартина Шлафа у великој игри око „Мобтела“, а треба му одати признање за шпекулативне радње око Националне штедионице.

Динкић је дакле споља остављао утисак скромног, радног и вредног политичара који нема значајнију имовину упркос пословима и дужностима које је обављао. Динкић је био противник продаје НИС-а Руској страни али и критичар „Јужног тока“. Касније покушава да преко Милана Панића свог лобисте у САД и Русији активира пословне везе, али без већег успеха. Политички гледано Динкић је ближи Немачкој политици регионализма Србије и Балкана. Али био је и остао „велики мајстор“ финансијске архитектуре Србије у матрици Чикашко-Харвардске школе односоно неофридмановац. Динкић стоји у позадини серија „Инсајдера“ својим подацима које је дао за удар на СПС-ДС, али и кључне личности у држави попут Председника Србије Томислава Николића.

Стратегија „завади па владај“

Млађен Динкић има свој утицај на поједине министре у влади пре свега у спиновању политичких и других закулисних радњи и афера. За такву стратегију има подршку и од појединих структура изван Србије пре свега у Немачкој и Великој Британији. Политичар који без скрпула удара на премијере и председнике Србије у последњих 13 година има више од политичке храбрости. Има „политичка леђа“ изван Србије, градећи тако своју моћ и у Србији. Зато се и поставља питање зашто је Млађен Динкић постао пословни партнер првом заменику премијера и лидеру СНС-а Александру Вучићу, покривајући британске мреже у арапском свету где је Динкић државни заступник.

Не ради се о способности Млађена Динкића већ о „чувару“ финансијских и државних тајни и неформалном „господару“ шифрованих тајних рачуна огромног изнетог новца из Србије, који је већим делом „опран“ а један део је на разним рачунима. Динкић је тако постао „чувар“ ризнице изнетог новца из Србије. Ако Динкић без пардона сада удара у врх СПС-а али и ДС-а али и прави сплетке око појединих министара из СНС, као и око председника Србије око приватизације Вршачких винограда, јасно је да некога и нешто Динкић држи „у шаци“. Лидер СНС-а Александар Вучић који се бори против државне корупције, мафије, добро зна умешаност Динкића у многе сумњиве послове. Отворени су по препоруци ЕУ „налози“ за преиспитивање приватизације „Мобтела“ и улоге Динкића.

Политичке игре и сплетке Млађена Динкића

Истрага се креће на провери имовине и унутрашњих рачуна Динкића на један „провидан“ начин да се покаже да Динкић за 13 година власти има мањи капитал него један просечан посланик за 3-5 година свог мандата. То зна Александар Вучић али држи Динкића у „вези“ као свог поверљивог човека за Емирате. Атак Млађена Динкића на врх СПС-а али и посредно СНС-а и председника Србије мора да забрине Александра Вучића те да сам себи постави питање: „Зашто држим овог човека уза себе у пословним играма са светом“.

Динкић је у позадини медијско политичке игре око дискредитовања министра Бачевића и преко њега „Јужног тока“ али и продора руског капитала у Србији. Динкић већ 13 година користи стратегију „завади па владај“ и то је радио веома успешно. Прво је био експерт у оквиру Г 17 плус, онда као партија мрежно-масонског модела Г 17, да би се овај модел утопио у УРС и себе дефинисао као народњачку неоконзервативну странку са циљем да УРС истисне ДСС из Европских народњака и да буде могући партнер СНС.

Постоје опције да СНС може владати у Србији ако на власти у наредној подели буде СНС-ЛДП-УРС и мањинске партије. Циљ је истискивање СПС-а који је кључна партија која је увезена са Русијом око “Јужног тока“ и Србијагаса. ДС је привременео истиснута да би се стварала нова политичка коалиција. Динкић улаже све напоре да се одржи у „седлу“ уз стварање сукоба на реалцији Дачић-Вучић али и Вучић – председник Србије, и завадом министара у влади. Ако Александар Вучић то не види и спозна на прави начин и њему ће Динкић певати елегије.

Извор: Видовдан