Стратешке последице Сноуденових открића

Ако сам ја бегунац – онда сам ја од државе побегао у народ.“

Едвард Сноуден

Један од најважнијих светских догађаја у 2013.години постала су открића Едварда Сноудена која се односе на тежњу Сједињених Држава да уз помоћ најновијих електронских уређаја контролишу цело човечанство.

Последњих дана прошле године се Е.Сноуден, бивши сарадник Агенције за националну безбедност САД, преко телевизије обратио међународној јавности, како би још једном скренуо пажњу на озбиљност проблема. У својој изјави Сноуден се присетио романа „1984“ Џорџа Орвела и рекао да начини праћења људи које је Орвел описао у свом роману (који је писан 1948.) изгледају смешни у односу на оно што се ради данас… „Дискусије које се сада воде ће одредити, – рекао је, – колико смемо да верујемо технологијама које нас окружују и влади која одређује начин њиховог коришћења.“

На жалост, Сноуденова видео-изјава је преношена само преко четвртог канала британске телевизије (Channel 4). Највећи светски медији су се потрудили колико су год могли да омаловаже значај онога што је Сноуден изјавио. ВВС је, на пример, то урадио преко ауторитета сопствених колега, тако што је изјавио да је пре тога Channel 4 омогућио да се преко њега појави бивши председник Ирана Махмуд Ахмадинежад, па чак и личност из „Симпсонових“ – Марџ.

Међутим, ма колико је Вашингтон покушавао да што брже заборави кошмарни сан Сноуденовог раскринкавања онога што су САД чиниле, дејство Сноуденовог поступка на светску политику и даље траје стичући у неким правцима и стратешки карактер.

1. У овом тренутку већ може да се говори о томе, да ће се у самим Сједињеним Државама програм електронског праћења човечанства изменити, али да ће ипак преживети, посебно у међународним односима.

Тако је Сенатски комитет за обавештајни рад одобрио нацрт закона који јача контролу америчких владиних програма о сајбер-пратњи великих сразмера, али ту пратњу не покрива у потпуности. У току затворених заседања тај комитет је са 11 гласова „за“ и 4 „против“ подржао увођење нових ограничења у раду обавештајних служби са великом масом комуникационих података, као и петогодишњи рок њиховог чувања. После очекиваног прихватања тог нацрта закона од стране конгреса и пошто га је потписао Председник, специјални суд ће постављати спољне експерте ради давања независне оцене по питању интерпретације закона. Сенат ће такође постављати директора и генералног инспектора Агенције за националну безбедност САД (NSА).

Експерти су писали да „уколико Сједињене Државе хоће да смање опасну зависност од демагогије и дволичности, оне морају да се сложе са реалним јавним надзором и отвореним демократским дебатама који се односе на њену спољну политику. Епоха некажњеног лицемерја је завршена.“ У почетку је изгледало да обрт може да буде одлучнији, када је 16.децембра 2013. Федерални окружни суд у Вашингтону одлучио да се, пошто је изашао у сусрет тужби два Американца против владе и НСА, прекине сакупљање информација захваљујући телефонским разговорима. Суд је донео решење да је програм прикупљања информација преко телефонских разговора у супротности са 4. амандманом Устава САД који штити грађане САД од неоснованих претреса. У свету је то прихваћено као прелудијум за могућу Сноуденову рехабилитацију.

Међутим, већ 3. јануара суд САД за послове надзора над страним обавештајним службама је дозволио тајним службама да наставе масовно прикупљање информација преко телефонских разговора Американаца. Истога дана је Министарство правде САД поднело Апелационом суду САД протест на одлуку Федералног окружног суда о блокирању програма прислушкивања. Тако да за сада у тој рунди води „Велики Брат“.

Очекује се да ће као резултат скандала директор НСА, генерал Кит Александер, у пролеће ове године бити пензионисан. Он је на челу те агенције од 2005.године. Као могући кандидат за место новог директора НСА The Guardian наводи име вицеадмирала Мајкла Роџерса који тренутно води одељење сајбер-команде у америчкој ратној морнарици.

Да ли ће то да значи слабљење електронског прислушкивања у арсеналу САД? Сигурно – неће. Без обзира на галаму која се дигла око система глобалног прислушкивања Бела кућа нема намеру да се одрекне створеног потенцијала, чак намерава да појача тајност тих структура, тако што ће их скрити у дубине Пентагона, на који ће, као „кајпоузданијег“ чувара тајни прећи више функција садашње НСА. То је једна од препорука специјалне комисије која је после Сноуденових раскринкавања формирана по налогу председника Обаме. Конкретно, комисија је предложила да се управа за безбедност информација НСА претвори у посебну агенцију која ће бити под јурисдикцијом Пентагона.

За следеће године Пентагон намерава да пет пута повећава бројност сајбер-команде – специјализоване структуре у саставу оружаних снага САД, са садашњих 900 на 4900 људи. Експерти не искључују могућност да та цифра може да буде и већа. Осталим деловима Пентагона прете масовни откази. Осим тога, сајбер-команди може да се додели и самосталан статус. Сада је она уз стратешке нуклеарне снаге, снаге противракетне одбране и космичке јединице, и представља део јединствене Стратешке команде оружаних снага САД (US Strategic Command). Претпоставља се да ће нова команда, осим заштите мрежа и сакупљања информација, вршити офанзивне сајбер-операције „против непријатељских држава и организација“ са територије САД или њених савезника.

Истовремено су се између обавештајног сектора и владе САД појавиле озбиљне пукотине, када су представници Беле куће упорно покушали да се направе да ни они, ни председник немају никакве везе са Сноуденовим открићима, већ да су се сарадници тајних служби бавили прислушкивањем како год су хтели и за себе. Међу њима је такво издајничко и непоштено понашање наручилаца изазивало збуњеност. У чланку који су објавиле новине Los Angeles Times представници америчког обавештајног друштва су одбацили изјаве да председник Барак Обама и његови помоћници нису знали да је прислушкивање стигло до тако високог нивоа. Прислушкивање телефонских разговора председника пријатељских земаља је вршено уз сагласност Беле куће и Стејт департмента – тврде актуелни и бивши сарадници америчке обавештајне јавности. „Људи су бесни, – изјавио је један од извора на високом положају. – Бела кућа званично од себе одбацује комплетну обавештајну заједницу“.

2. Доста су политичких тешкоћа и у односима са другим земљама, осим САД, осетили и остали чланови такозваног савеза „пет очију“ (Five Eyes), или „англосфере“ – Велика Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, када се испоставило да у систему глобалне сајбер-шпијунаже оне играју неласкаву улогу. Притом је откривено да Вашингтон није био претерано поштен ни према својим најближим савезницима.

САД су са Великом Британијом, Аустралијом, Новим Зеландом и Канадом потписале споразуме да међу њима неће бити узајамног шпијунирања. Многи њихови партнери, међу којима су Берлин и Париз, чврсто се надају да ће се тај споразум поштовати. Али, како се испоставило, такав документ за Американце не представља препреку. Тачно се зна да је шпијунирана Велика Британија, а највероватније и Канада и Аустралија.

У тој сфери су се озбиљно заоштрили односи и између Лондона и Брисела, који намерава да Енглезима директно покаже да је начин на који раде британске тајне службе директно супротстављен општој политици безбедности Европске уније. Због онога што се десило Европска комисија се спрема да се обрати Европском суду у Луксембургу како би он донео одлуку да се Британцима, уколико прекрше законодавство ЕУ забрани тајно електронско шпијунирање. Таква могућа одлука Европског суда ће бити изнад британског националног законодавства. Европска комисија је фактички поставила захтев Британцима да омогуће правну базу за шпијунски рад Центра владиних веза (GCHQ), који је информације о контактима са интернета скидао са преко 200 канала везе са оптичким влакнима. И Немачка је озбиљно незадовољна. Британске тајне службе су располагале читавом мрежом „тачака за електронску шпијунажу“ смештеном на неколико корака од Бундестага и службених просторија канцеларке Ангеле Меркел, користећи за то опрему која је била постављена на кров амбасаде.

Проблеми су се појавили и у везама Лондона са низом блискоисточних земаља, јер је откривено да је шпијунирање њихових вођа, међу којима и израелских, вршено уз тесну сарадњу са америчким тајним службама, са територије британске војне базе „Декелија“ на Кипру, у близини линије која острво дели на грчки и турски део. То је потврдила и истрага новинара коју су објавиле грчке новине TаNea, а која се базирала на Сноуденовим документима.

Захтеве Канбери су поднеле многе земље Азијско-Тихоокеанске регије, пошто се испоставило из документација НСА да је и Аустралија дозволила Американцима да за свој шпијунски рад користе њене амбасаде у Индонезији, Тајланду, Вијетнаму, Кини и Источном Тимору.

Канада се, како се испоставило, у интересу „савеза пет очију“ специјализовала за привредну шпијунажу Мексика и Бразила, а конкретније – за шпијунажу њихових нафтних компанија.

3. Уз демонстрациону спремност САД да „пријатељски“ реше све компликације које се појаве због откривених чињеница о шпијунирању најближих савезника, црв сумње који се уселио у те савезнике више не може да нестане. Те чињенице више неће моћи да се објасне ни неопходношћу борбе са тероризмом. Руководиоцима земаља које су савезници Вашингтона постало је јасно да су преко електронског шпијунирања САД њих држале под непрекидном контролом, и да су као резултат стицале предност за своју земљу. О томе се гласно не говори, али може са се верује да се то сада зна.

Немачка канцеларка је захтевала да САД до краја године закључе споразум са Берлином и Паризом о прекиду шпијунаже. Шпијунирање два најближа савезника мора да се прекине – изјавила је. – Ову иницијативу могу да подрже и друге земље Европске уније, – објавила је. Руководиоци земаља ЕУ су већ дале своју подршку француско-немачком плану. „Пријатељство и партнерство међу земљама ЕУ, укључујући и Немачку и САД , – то није једносмерна улица, – приметила је Меркелова. – Ми верујемо САД-у. Али и за Сједињене Државе постоје прави разлози због којих оне треба да у свету имају пријатеље“.

Истовремено – било би наивно веровати да ће Вашингтон који поседује чврсте и дубоко ешелониране позиције у Европи дозволити да му оне тако лако исклизну из његових чврстих сајбер-загрљаја. То се, конкретно, осетило крајем прошле године, када је одлучивано о питању да се Едвард Сноуден позове на заседање Европског парламента 18.децембра или да се бар са њим обави видео-разговор. Представник „убеђено атлантске“ Европске народне партије који у Европском парламенту има већинску фракцију, 12.децембра је саопштио да су европски посланици-конзервативци гласали да се Сноудену не дозволи такво обраћање, и тако је све блокирано. По речима „убеђеног атлантисте“ та акција би довела до „изузетно неповољних последица по трансатлантске односе, што је уочи потписивања Споразума о слободној трговини између САД и ЕУ потпуно неприхватљиво“.

Међу увређенима се нашао и такав стратешки савезник САД, какав је Израел, који је такође сазнао да је и његово руководство прислушкивано, и то чак из хотелских соба у Јерусалиму, које се налазе близу дела града у коме је смештена влада. При том већ много година Американци одбијају да из затвора пусте Џонатана Поларда, израелског агента који је осуђен на доживотну затворску казну, тврдећи да је такво понашање „неморално и неприхватљиво за односе најближих савезника“. Сада се у Израелу прича о „ужасном лицемерју“ Беле куће и скоро на ултимативан начин захтева Полардово ослобођење.

4. Сноуденово раскринкавање је значајно утицало и на односе Сједињених Држава са Бразилом.

Председник те државе, Дилма Русеф, одложила је своју званичну посету Вашингтону управо зато што је откривено да је и она шпијунирана, тако да не жури да саопшти нов датум посете и инсистира на озбиљној промени курса Беле куће у сфери сајбер-ухођења. Пропао је и посао бразилске куповине америчких ловаца, вредан 4 милијарде долара. Председница Бразила је оповргла објашњење Вашингтона који је тврдио да је обавештајни рад НСА усмерен „искључиво како би се омогућило препознавање терористичких претњи и уопште није мотивисан комерцијалним интересима“. По њеним речима, то што су тајне службе САД и Канаде заједнички упале у бразилско Министарство рударства и растуриле компјутерске мреже нафтне компаније Petrobras представља искључиво индустријску шпијунажу. То је био разлога да канадски амбасадор буде позван у бразилски МИП где се од њега захтевало да објасни „озбиљна и неприхватљива кршења“ суверенитета Бразила и упад у тајну комерцијалног пословања компанија.

Скандал се шири јер је НСА ради шпијунирања влада других земаља Латинске Америке користила телекомуникациону инфраструктуру Бразила. „Сва се јежим када чујем да нас они шпијунирају преко својих агената у Бразилу“ – изјавила је Кристина Фернандес (Cristina Fernández), бивша председница Аргентине. Мексико је, пак, изразио узнемиреност зато што су сарадници НСА читали електронску пошту бившег председника земље Фелипе Калдерона и мексичких министара. МИП Мексика је ту праксу назвао „неприхватљивом, незаконитом и у супротности са мексичким и међународним законодавством.“

Сада земље Латинске Америке разматрају могућност за формирање комуникационог система који би омогућио да се оне ограде од обавештајног рада САД. Нови пројекат се управо разматра у Савезу јужноамеричких нација (УНАСУР) у чијем је чланству 12 држава.

У Азији, осим Кине и Индије, поступцима САД је озбиљно узнемирена и Индонезија. Пошто су се појавиле вести да су аустралијске и америчке тајне службе пратиле индонезијске руководиоце, међу којима је био и председник Индонезије Сусило Бамбанг Јудојоно, као и да су прислушкивани телефонски разговори индонезијских становника, у земљи је дошло до масовних протестних акција. У изјави МИП-а Индонезије се констатује да се поступци САД сматрају не само као „несанкционисано упадање, већ и као озбиљно кршење дипломатских прописа и етичких норми“.

5. Пошто се није појавила могућност да се Русија директно прекори за „раздувавање скандала у вези са Сноуденом“ (зато што се потрудила да остане уздржана) Вашингтон је, без обзира на то преко савезника покушао да подрије поверење у све што је долазило из Москве.

Предузет је незграпан покушај да се руска страна окриви зато што је приликом последњег састанка Г20 у Санкт-Петербургу, септембра 2013.године, већ пошто се Сноуден појавио на аеродрому Шереметјево, члановима делегација и новинарима поделила УСБ флешеве и пуњаче за мобилне телефоне који су у ствари били опремљени за хаковање компјутера и мобилних телефона. Информацију о томе су пренели само италијански таблоиди, али и они уз опаску да је све то можда била само провокација. Мада је, ако се посматра теоријски, тако нешто могуће, ипак такви уређаји имају смисла само уколико могу да се врате дародавцу. А да се докази сопствене кривице поклањају „тек онако“ звучи потпуно бесмислено. Сензација није трајала дуго. Русија је у изјави свог МИП-а одбацила тврдње да је покушала да шпијунира представнике других држава на том самиту, те је оптужбе назвала „покушајем да се пажња скрене са раскринкавања америчке НСА“. Истовремено је Русија одмах направила потребне закључке о томе да је неопходно да се што пре заштити њен систем комуникација. Конкретно – објављено је да ће врло брзо у Оружаним снагама Руске Федерације бити формирана сајбер-команда.

Све у свему, по мишљењу Тома Гомара, француског стручњака који се специјализовао за поступке руског државног врха предмет „Сноуден“ се у свету прима као „нови морални пораз САД“. „Као и Гвантанамо, реч PRISM је постала симбол одустајања од демократских принципа земље која не може да пронађе равнотежу између својих уставних принципа и борбе са тероризмом“.

6. И највеће светске организације настављају да извлаче поуке из саопштења да су Американци и њих шпијунирали колико год су успевали. Међу њима нису само УН, ММФ, Светска банка, ИАЕА, већ и дечји УНИЦЕФ, „Лекари без граница“ и др.

32 новине из различитих земаља су објавиле изјаве писаца који су протествовали против систематског сакупљања приватних информација преко интернета. Текст је потписало 560 писаца из 83 земље, укључујући и такве живе класике као што су Умберто Еко, Гинтер Грас, Том Стопард.

„Праћење преставља крађу, – изјављују писци, – зато што добијени подаци нису јавна својина. Они су само наши. А када се користе како би се прогнозирало наше понашање – нама се на тај начин краде још нешто: краде се слобода воље која представља обавезан услов за постојање слободе и демократије… Позивамо Организацију уједињених нација да призна да су грађанска права у дигиталном веку важнија од свега и да донесе међународну конвеницију о дигиталним правима, чије ће поштовање бити обавезно за све. Позивамо владе свих земаља да ту Конвенцију прихвате и да је се придржавају“. Треба констатовати да Русија већ више година даје сличну иницијативу.

19.децембра 2013. Генерална скупштина УН је једногласно донела Резолуцију о заштити корисника интернета од незаконитог праћења. „Петоока обавештајна алијанса“ коју чине САД, Велика Британија, Аустралија, Канада и Нови Зеланд, која је упорно покушавала да једну такву резолуцију усмрти није чак хтела да рескира ни тиме што би гласала против ње, али је ипак успела да се избори за блаже формулације које гласе да шпијунажа може да представља кршење људских права. Како је речено у документу, интернет мора да обезбеди потпуну неприкосновеност приватног живота. „Незаконито прислушкивање и праћење електронских комуникација људи је недозвољиво и мора да се прекине“. Резолуција позива све чланице УН да изврше потребне реформе у институцијама које се баве обавештајним радом и тајним службама. Конкретно, предлаже се да се формирају независни надзорни органи који би за сваки појединачни случај одређивали умесност и оправданост праћења преко мреже.

7. Жеља да се превазиђе зависност од САД-а у свету је довела до јачања таласа израде сопствених система и средстава за заштиту електронских комуникација.

Много је великих интернет-компанија које су упозориле да амерички бизнис може да остане без дела добити у иностранству јер, када се већ изгуби поверење у Американце, клијенти ће предност давати локалним провајдерима. По подацима америчке истраживачке групе Information Technology & Innovation Foundation, губици технолошких компанија због скандала у вези са НСА могу до 2016.године да дођу до цифре од 35 милијарди долара јер, када је у питању обезбеђење поверљивости података, корисници сумњају у поузданост тих компанија. Тако је осам компанија, међу којима су Microsoft Corp, Twitter, LinkedIn Corp, Yahoo Inc и AOL Inc., потписало писмо у коме су оне формулисале своју забринутост. Оне се плаше да „људи неће користити технологије у које немају поверења“.

А конкуренција не спава! За експанзију на међународном тржишту телекомуникационих технологија припрема се Huawei, кинески гигант, који својим наручиоцима гарантује потпуни мир у вези са могућношћу да било ко покуша да подацима на мрежи приступи недозвољено, као и могућност поузданог сопственог кодирања. Кинези намеравају да америчким компанијама одузму велики део клијената, посебно у земљама трећег света. За своју комерцијалну девизу они су прогласили „безбедност“.

До бума IT-индустрије је дошло и у Немачкој. Телекомуникациона компанија Deutsche Telekom је саопштила да намерава да заједно са неким другим компанијама формира свој систем у коме би била и пошта, и претрага, и која би онемогућивала сакупљање информација о становништву Немачке и целе ЕУ. Стручњаци Удружења немачке интернет-индустрије прогнозирају да грана технологија са „облачићима“ за чување електронских података може да рачуна на годишњи раст од 37% у следећих пет година. „Како бисмо успели да превазиђемо нашу зависност од САД и Кине ми, Европљани, морамо да радимо заједно, и морамо да нудимо сопствене технологије, – изјавила је Ангела Меркел, немачки канцелар. Политичари су почели да говоре и о томе да је Европи потребан интернет – аналог EADS-у, концерну који се бави грађењем авиона, а који је успео захваљујући производњи аеробуса да достигне Боинг.

Али „у рату је као у рату“: појачава се оклоп, али се усавршава и пројектил. Како је 3.јануара објављено у The Washington Post-у, Агенција за националну безбедност САД покушава да направи сопствени квантни компјутер који би могао да пробије практично сваки систем шифрирања. Уколико он заиста буде створен више нико на свету неће бити сигуран. Пројекат представља део истраживачког програма „Увођење у сложене поступке“ («Внедрение в сложные цели»), и за тај посао је издвојено 79,7 милиона долара. Велики део радова се обавља у Лабораторији за физичке науке у Колеџ-Парку у држави Мериленд.

За разлику од битова који се користе у обичним компјутерима, квантни компјутер користи кубите, који случајно прелазе у једно од својих стања. Претпоставља се да ће са одређеним задацима такав (квантни) компјутер да много брже излази на крај од обичног, јер неће операције вршити једну за другом, већ ће непотребне кораке једноставно прескакати.

Ако су пре извесног времена научници говорили да је за стварање квантног компјутера потребно бар 100 година већ сада, сматра један од главних стручњака за квантну механику из МТИ Сет Лојда, може да се каже да ће се резултат постићи у следећих десетак година, мада неће моћи у првих пет, јер у тој области научници морају још много да раде. Као и сваки велики проналазак, квантни компјутери могу да решавају много огромних задатака, у које спада и формирање вештачког ума. Међутим, кад се као основни наручилац за њихову производњу појављује НСА, човеку на памет падају мисли не о добробити човечанства, већ о остварењу потпуне и коначне контроле читавог света.

Извор: Фонд Стратешке Културе