Србија и „добијање“ помоћи Запада и ЦЕОПОМ коментар

Србија би у наредних месец дана од Светске банке, ЕУ и новца који је држава прикупила и издвојила из буџета за санирање штете од поплава могла да рачуна на најмање 240 милиона евра, док би до септембра та цифра могла да нарасте на бар пола милијарде.

За санацију штете од поплава, Србија може одмах да повуче 100 милиона долара (73 милиона евра) од Светске банке, њихову донацију до 150.000 долара (110.000 евра), 30 милиона евра од ЕУ, као и 9,3 милиона које је до данас прикупила држава, плус најављених 17 милиона евра из буџета.

Саветница за медије Светске банке у Србији Весна Костић рекла је Танјугу да од те банке одмах може да се рачуна на донацију од око 150.000 долара, као и на 100 милиона долара који се већ налазе у пројекту за обнављање и рехабилитацију путева.

„Пројекат у последњих годину дана није ратификован у скупштини, што је неопходно да би средства била додељена. Такође, сада путеви који су наведени у документу нису приоритети и то мора да се измени. Влада најпре мора да нам достави нову листу приоритета, да се ми с тим сложимо, а већ могу да почну да раде на томе“, рекла је Костић Тањугу.

Према њеним речима, унутрашња процедура светске банке подразумева реструктурирање тог пројекта од два до три месеца, али је због ситуације банка већ покренула хитну процедуру.

„То подразумева да влада одмах може да користи 40 милиона долара, а ми ћемо ретроактивно да надокнадимо те трошкове, док се не заврши наша унутрашња процедура“, наводи Костић.

Она је подвукла да је Светска банка покренула процедуру и за хитан кредит за Србију од око 200 милиона долара, од чега сада може да се користи 10 милиона, а када влада упути захтев биће доступан и остатак. Упитана колике су просечне камате СБ на такве позајмице Костић је рекла да то зависи од пројекта, али је указала да су то најниже камате и да не прелазе два одсто годишње.

У јулу ће, према најавама, моћи да се повуче и око 100 милиона евра из европског Фонда солидарности, док у септембру може да се рачуна на око 200 милиона евра кредита Светске банке (146,5 млн. евра) и око 25 милиона из претходног циклуса претприступних ИПА фондова које нисмо утрошили.

Помоћ је најавила и Европска банка за обнову и развој, али није прецизирала колики ће бити износи и камате.

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је Танјугу да је извесно да ће ЕУ и европске државе бити највећи донатор у обнови, али није могла да прецизира износе.

„Сада је приоритетно да утврдимо и проценимо насталу штету, установимо јединствен план и приоритете у обнови и онда да направимо расподелу шта ће бити финансирано националним средствима, а шта средствима донатора“, рекла је Јоксимовић Танјугу и додала да сваки од инструмената које ће нам ЕУ ставити на располагање има јасна правила коришћења.

Она је подвукла да Србији није на располагању пола милијарде евра из Фонада за солидарност већ толико износи њихов укупни годишњи буџет.

„Корисници овог фонда могу бити државе чланице ЕУ и кандидати у којима штета настала елементарном непогодом превазилази 0,6 одсто БДП. Ниво средстава који ће бити на располагању Србији зависиће од процењене штете и ваљано сачињене апликације, коју морамо да доставимо у року од десет недеља (по новој Уредби 12) од настале штете“, подсетила је Јоксимовић.

Упитана да ли ће Србија самостално аплицирати за ту помоћ или са Хрватском, Јоксимовић каже да ћемо за средства из Фонда солидарности аплицирати самостално.

„Размотрићемо са колегама из Хрватске да један део средстава из програма прекограничне сарадње искористимо на пројекте обнове“, каже она.

Шеф ЕУ делегације у Београду Мајкл Девенпорт је у медијима изјавио да од ЕУ у старту можемо да оцекујемо 30 милиона евра за хитне потребе.

Како пише Блиц, део новчане помоци из ЕУ, од укупно очекиваних 130 милиона евра, Србија може добити најраније у јулу. Прво би, како наводе, стигло стотинак милиона од Фонда солидарности, а потом и помоћ из ИПА фондова.

Позивајући се на извор из владе, Блиц пише да Србија у овој години може да рачуна и на новац из ИПА фондова који није искоришћен у претходне три године, што је око 25 милиона евра, али додаје да на то можемо да рачунамо од септембра.

Министарство финансија је кроз донације, према последњим подацима прикупило око 9,3 милиона евра, а министар Лазар Крстић је недавно изјавио медијима да ће се део новца обезбедити и из буџета.

Тренутно, како је навео, за санације од поплава има 17 милиона евра, али је најавио и да ће се ребалансом буџета у јулу одвојити за те сврхе још новца. На рачун Владе уплаћено 967,6 милиона динара и 872.785 евра.

Према писању недељника НИН, аналитичари су у овом тренутку, по најгорем могућем сценарију, проценили штету на око две милијарде евра.

Коментар Центра за откривање политичких манипулација (ЦЕОПОМ)

Од самог почетка избијања разорних поплава евидентна је намера српских власти и медија под њиховом контролом да у јавности изједначе искрену, благовремену и несебичну помоћ Руске Федерације са реторичким и хладним понашањима западних земаља, од које неке нису изразиле чак ни честито саучешће.

Првог следећег дана од разорног таласа у Обреновцу, док су се руски специјалци на терену увелико борили са стихијом, а руска помоћ дељена настрадалима, и Вучић и Николић су се захвалили Русији и САД, на брзој реакцији и помоћи, што је читав дан експлоатисано у медијима, да би исти тек сутрадан објавили да су американци „заслужили“ такву промоцију новчаним прилогом амбасаде од 100.000 долара (да напишем и словима, да не помислите да смо изоставили нулу: стохиљада долара).

Таква пракса наставила се сво време и тешко да је негде споменута руска помоћ а да није испред или иза ње ишло по две три вести о западним обећањима да ће се Србији помоћи, или истицање намере да јој је помоћ потребна. Изјаве, попут оне Кетрин Ештон, да су „њене мисли са нама“ пратиле су слетање сваког руског авиона и херојства руских спасилаца на терену.

Тако је и са горе наведеним текстон „Блица“ који Танјуг шири као вест. ЦЕОПОМ указује да Светска банка не даје Србији наведене милионе евра као помоћ, већ као кредит који се мора вратити. Дакле, Србија од њих ништа не добија сем права да се задужује, што је и досада имала. Истина, услови тог задужења ће бити нешто (не превише) повољнији у односу на комерцијалне, али суштина је иста – Институције Новог светског поретка (а Светска банка је једна од најстаријих) користе чак и овакве, катаклизмичне, ситуације за стезање омче око врата својих жртава.

Но, њихови интереси су њихова ствар, баш као што одговор наших власти на такве понуде треба да буде наша процена и наша ствар. Али изједначавати у медијском приступу њихове лихварске понуде са братском помоћи Русије, Чепурина који бодри пострадали српски народ и храбре српске спасиоце на терену са Кирбијем који нам у дану највеће водене пустоши прича о геј-правима ЈЕ НАША САМОТА!!

Не наседајте овој манипулацији!

Извор: Танјуг, ЦЕОПОМ-Истина