Зашто западни медији ћуте о украјинском нацизму

Њујорк тајмс, пристрасни антируски лист, захтева да сви користе реч „инвазија“, кад се говори о руској улози у Украјини, упркос мутним доказима које су изнели Кијев и НАТО. Докази, међу којима су аматерске фотографије без координата, толико су неубедљиве да их бивши амерички обавештајци пореде са кампањом око ирачког хемијског оружја од пре 10 година. А опет, без обзира на недостатак доказа, Њујорк тајмс је објавио насловну страну на којој се руга Меркеловој и Обами што не користе израз „инвазија“.

Ендрју Хигинс у том чланку условљава Ангелу Меркел и Барака Обаму да усвоје ту хиберболу или да се помире са чињеницом да су слаби. Он каже да они користе „обазрив речник“ или, боље речено, „терминолошке будалаштине“, што за Владимира Путина представља победу.

Међутим, Њујорк тајмс и други mainstream медији имају свој „обазриви речник“ када избегавају да Украјину назову нацистичком творевином, будући да је Кијев послао неонацистичке милиције у крваве борбе са етничким Русима у источној Украјини.

Та суморна реалност постала је једна од најосетљивијих чињеница, коју Стејт департмент и комерцијални медији крију од Американаца, којима би то изгледало као савремени нацизам. Ипак, да би се у потпуности разумела улога неонацистичких екстремиста, просечном Американцу потребан је преводилац како би разумео анализе Њујорк тајмса и других медија.

Логично, украјински нацисти се називају „националистима“, што има крајње патриотски и позитиван призвук. Друга је ствар што исти ти „националисти“ носе транспаренте на којима су симболи Хитлерових елитних јединица, галицијског СС, као и лик Степана Бандере, чије су паравојне снаге побиле хиљаде Пољака и Јевреја. Остале референце медија о нацистима су и даље нејасне. На пример, неонацистичке милиције се понекад називају „добровољачким одредима“, што звучи као да су неки аматерски извиђачи.

Али, ипак, мало је фалило да се та реч на „н“ изговори. У четвртак је Њујорк тајмс објавио чланак у којем се критикује Путинов план за примирје који, међутим, коче обе стране: „Москва не контролише сепаратисте. Али није ни јасно да ли Кијев може да обузда милиције које, раме уз раме, ратују са војском на истоку.“

Филтрирана је та реч на „н“. Разлог је у томе што „наоружане милиције“ не желе мир зато што њихова неонацистичка идеологија заговара етнички чисту Украјину. То су неразумни људи који не могу да живе у мултиетничкој средини.

Украјинске неонацистичке батаљоне, између осталих чине „Азов“, који има грб са симболом „вучје удице“ (Wolfsangel, Wolf trap), који су некад фаворизовали СС-овци. Команданти „Азова“ заступају расне теорије, називајући Русе нижим бићима.

ИЗБЕГАВАЊЕ „Н“ РЕЧИ

Њујорк тајмс не користи реч на „н“ зато што читаоци онда не би видели све црно-бело, што Њујорк тајмс покушава да поједностави још од зимус. Кад год се помену украјински неонацисти, то се означи као руска пропаганда или се једноставно одбаци као мит.

Истина је толико дубоко закопана да веома мали број читалаца успева да je сазна. На пример, у тексту који је Ендрју Кремер објавио 10. августа у Њујорк тајмсу помињу се паравојна улога неонациста тек на крају чланка од три шлајфне.

Имајући у виду колико је данас неуобичајено да нацисти јуришају на неки европски народ, помисили бисте да се Њујорк тајмс потпуно погубио. Али оваква сочна заседа се потпуно уклапа у непрофесионално извештавање Њујорк тајмса током украјинске кризе.

Морате прочитати текст од речи до речи како бисте добро схватили: „Борбе за Доњецк су постале крваве. Регуларна армија бомбардује сепаратисте издалека, док пет или више паравојних група окружује Доњецк и спрема се за градске борбе.“

Затим се у претпоследњем пасусу наводи: „Кијевски званичници кажу да милиције и војска координишу своје акције, али паравојске, које имају око седам хиљада бораца, су бесне и понекад неконтролисане. Једна од група позната као ‘Азов’, која је, између осталог, преузела село Маринку, на застави има свастику, неонацистички симбол.“

Конзервативни Лондон Телеграф пружио је више информација о њима: „У Маринки, западно од Доњецка, батаљон ‘Азов’ послат је испред тенкова и возила украјинске 51. бригаде. Међутим, коришћење ових добровољачких паравојски за уништавање проруске Доњецке и Лугањске ‘народне републике’ требало би да забрине Европу. Недавно формирани батаљони ‘Донбас’, ‘Дњепар’ и ‘Азов’ су званично под контролом украјинског МУП, али је њихово финансирање мутно, обука неадекватна, а идеологија шокантна. Припадници ‘Азова’ користе ‘вучје удице’, симболе неонацизма, и отворени су расисти и антисемити. У интервјуима су довели у питање холокауст, исказали дивљење Адолфу Хитлеру и отворено истакли своју наклоност нацизму, чега је Кијев свестан“, преноси Телеграф.

Преносе се речи Андреја Биљецког, команданта „Азова“ и члана екстремистичке групе назване „Народна скупштина“: „Историјска мисија наше нације је да у критичном тренутку поведе белу расу у последњи крсташки поход за опстанак. Поход против нижих бића које воде Јевреји.“

РУСИЈА ИСТИНУ ГОВОРИ

Недавно се у лучком граду Мариупољу нашао репортер Националног интереса (The National interest)Алек Лун, који је наишао на „Азов“ и друге владине милиције. Написао је: „Плаве и жуте заставе видљиве су над разрушеним владиним зградама и војним пунктовима. Ипак, код спортске школе близу металуршке фабрике битан је још један елемент – „вучја удица“, симбол који је користио Трећи рајх и који су преузеле неонацистичке групације…“

„Проруске снаге тврде да се боре против националиста и фашиста и, имајући у виду ‘Азов’, који се бори са супротне стране, њихове тврдње су тачне“.

Али ова непријатна истина није нешто што Стејт департмент и комерцијални медији желе да ви знате. Уместо тога, они дизајнирају оптужбе против Владимира Путина, осуђујући га да је направио украјинску кризу како би створио нови Совјетски Савез.

Истина је да је Путин желео да задржи status quoу Украјини, подржавајући тадашњег председника Виктора Јануковича. Запад је био тај који је распиривао ватру делима неоконзервативних званичника, попут Викторије Нуланд и Џона Мекејна, који су активно подржали револуцију нацистичких уличних демонстраната 22. фебруара.

У знак захвалности, неонацисти су добили неколико министарстава (у Влади Украјине; прим. прев.), и њихове милиције су уврштене у украјинску војску, која је надирала у источну Украјину како би угушила побуну етничких Руса, Јануковичевих присталица жељних ближе привредне сарадње са Русијом.

Али било би кобно за масовне медије и Њујорк тајмс“ да се открије сложена истина, јер су баш они зацртали слику према којој је кијевска хунта „добра“, а Путин „лош“. И зато нико не сме да ставља у исти кош речи „Украјина“ и „нацизам“.

Превео: Андреј Цвијановић

Извор: Consortiumnews, Нови Стандард

Коментари

1 Коментара на Зашто западни медији ћуте о украјинском нацизму