„Апсолутно знам да ћемо се наћи пред избором: или Косово или Европа. Брисел ће нас суочити са признавањем Косова и на то морамо да будемо спремни“, Томислав Николић, Вечерње новости, 6. децембар 2014.
Дошао је напокон и тај дан. Коначно је неко од српских властодржаца јавно изговорио нешто што је неколицини људи било јасно још далеке 2008. године (и на шта је јавно упозоравао и потписник ових редова), а то је да Србија не може постати пуноправна чланица ЕУ, а да претходно не прихвати сецесију своје јужне покрајине, односно „призна њену независност“.
КРАЈ ПАРОЛЕ „И КОСОВО И ЕУ“
Иако касни шест година, ова јавно изречена спознаја (и то са највише државне функције) коначно је разбила илузију да европски пут Србију неће коштати Косова и Метохије. Ово је значајна чињеница јер се управо захваљујући поменутој илузији српска жаба кувала у европском лонцу. Процес је наиме почивао на идеји да свако приближавање Србије Европској унији мора бити условљено једнаким удаљавањем Србије од Косова и Метохије, наравно, уз пуно ћутање о крајњем исходу. И заиста, пуних шест година процес је текао неометано иако је слика о крајњем резултату бивала све јаснија. Реконфигурација УНМИК-а и довођење ЕУЛЕКС мисије, технички дијалог Београда и Приштине само су биле неке од етапа овог процеса који се одвијао под лажном паролом „И Косово и ЕУ“, коју су од 2008. године лансирали и небројано пута понављали Борис Тадић и коалициона влада Мирка Цветковића.
Управо је ову паролу Томислав Николић својом изјавом коначно скинуо с дневног реда, чиме је омогућио да се проблем који пред Србијом стоји најзад постави на једини исправан начин: или Косово и Метохија или ЕУ!
Наведена заслуга, наравно, не ослобађа председника Србије одговорности јер је и СНС узео учешћа у одржавању илузије, коју је створио Борис Тадић. Уосталом, процес истовременог приближавања Европској унији и удаљавања од Косова осетно је убрзан након 2012. године, о чему понајбоље сведоче како председничка платформа која је у Народној скупштини усвојена јануара 2013. године и у којој није било ниједне речи о правима државе Србије на КиМ, тако и постизање Бриселског споразума, којим су угашене српске државне институције у јужној покрајини.
Међутим, у овом тренутку постоји далеко важније питање од одговорности актуелног председника Републике за изгубљено време и отежану позицију Србије на Косову, јер је својом изјавом Томислав Николић ставио Србију, њену владу и првенствено самог себе пред неизбежан и неодложан избор: или Косово или ЕУ. Другим речима, маске су коначно пале и од сада ће сваки даљи корак у европским интеграцијама и „званично“ значити да се од Косова одустало или ће, супротно томе, борба за Косово и Метохију означити крај европских интеграција Србије.
Влада Србије која је водила бриселски процес и постигла истоимени споразум већ је дала одговор на ово питање. Шта може урадити председник Републике?
АКО ЈЕ ОСТАЛО ЧАСТИ И МОРАЛА…
Ако је код Томислава Николића остало части и морала, на које се и сам позива, и коју политикантство није изјело у протеклим годинама, онда он данас може учинити само једно – јавно објавити да Србија одустаје од пуноправног чланства у ЕУ. Наравно, тиме би председник Републике постао директна опозиција Влади Србије и заправо, у одсуству парламентарних евроскептичних странака, опозиција целокупном институционалном естаблишменту. Изнад свега, међутим, Томислав Николић би оваквим ставом прекинуо погубну спољнополитичку оријентацију Србије, јер у овом тренутку само он има капацитет да поремети унапред припремљен сценарио који крњу Србију води у ЕУ.
У супротном, његово закаснело али ипак тачно упозорење остаће само празно слово на папиру и неће га ослободити историјске одговорности за предају Косова и Метохије и одсуство „части и морала“.
Оставите коментар на Пад европских маски!

Copyright © Цеопом Истина 2013-2026. Сва права задржана.