Црна година за Европску унију

Поделе, евроскептицизам и сумње обележиле су ову годину у Европској унији. Међутим, конфронтација са Русијом могла би да донесе ново јединство.

Била је то политичка катастрофа са најавом: незадовољство је дуго кључало, а чаша се прелила након избора за европски парламент у мају. На скоро свим странама, освајању великог броја гласова радовале су се евроскептичне- али и десно популистичке странке, непријатељски наклоњене ЕУ. У Француској, Великој Британији и Данској оне су чак изашле као победнице на изборима. Њихов програм гласи мање Европе, више националне државе. Француски национални фронт жели да иступи из евро-уније и поново уведе франак. Британска антиевропска Странка за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) чак тражи потпуно напуштање ЕУ. Свима је заједничко и да желе мање страних досељеника. Да се оне питају, чак и у оквиру ЕУ требало би ограничити слободу кретања.

Глас разочараних

Иако евроскептици у европском парламенту имају потешкоћа да пронађу јединствену линију и нису у стању да формирају велику десничарску фракцију, они видно утичу на израду агенде. Например, тема „Миграција“ је 2014. године унела поделе унутар ЕУ, више него икада раније. Организације за заштиту људских права, као и Папа, апелују на Европљане да приме више избеглица из ратних подручја Блиског истока и северне Африке. Али „брод је пун“ – широко је распрострањено мишљење, које додатно распирују десничарски популисти. Они су и глас оних који ЕУ виде као гомилу бирократа који не маре за бриге грађана. Јанис Еманоулидис из бриселског Центра за европску политику сматра да је „евро-криза кључни фактор или бар катализатор за осећај да се ЕУ знатно удаљила или да се, са друге стране, исувише уплиће у многе питања.“

Британско иступање из ЕУ биће могуће

Ни у једној земљи ЕУ незадовољство у 2014. години није било тако видљиво као у великој Британији. Конзервативни премијер Дејвид Камерон нашао се под снажним притиском УКИП. Он од ЕУ захтева реформе и више надлежности за поједничне државе, јер у супротном не може да гарантује да ће Британци на референдуму дати глас са даљи останак у ЕУ. У међувремену, британско напуштање ЕУ постаје замисливо. Уједињено краљевство у септембру је скоро било пред распадом: Шкоти су се на референдуму са само 55 одсто гласова изјаснили против независности. Резултат је био довољно јасан да другим европским заговрницима отцељења да ветар у леђа, као у случају Каталоније или Јужног Тирола.

Француска слабост

Економска криза и велика незапосленост у многим земљама није дала крила само екстремним странкама. Питање на који начин они могу да се сузбију и даље дели Европу, иако су се центри проблема померили. Док се доскора са великом забринутошћу гледало на Грчку, Ирску, Португал и Шпанију, у тим земљама у међувремну ствари иду набоље, нарочито у Ирској. Уместо тих земаља на насловним странама су се нашле Италија и пре свега Француска. Да ли би Комисија од Француске и даље морала строго да захтева више штедње или да јој да још више времена да се консолидује како би стала на пут политичком екстремизму у форми Нациоланог фронта? То је било и остало питање које се поставља у Бриселу. Јанис Еманоулидис Француску оцењује као слабу за структурне реформе, и сумња да ће она ускоро стати на ноге. Али и политички гледано, због снажења десничарских екстремиста, он сматра да је у Француској много отворених питања.

Утучени Јункер

Француска има и један додатни проблем: човек у новој Комисији ЕУ, који би требало да се брине за поштовање критеријума за очување стабилности је бивши француски министар финансија Пјер Московици. Он је данас комесар ЕУ задужен за економска и финансијска питања. Када га је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер у септембру именовао за тај ресор, многи су негодовали. Али не само због Московиција. И други изабрани комесари били су критиковани због наводног недостатка искустава или због сукоба интереса. Уз одређене корекције, парламент је ипак одобрио нови састав ЕК. У новембру се међутим и сам Јункер нашао на удару, када се сазнало да су велике међународне компаније постигле договор са надлежним службама у Луксембургу о плаћању нижег пореза у време када је Јункер био премијер Луксембурга и министар финансија. Те оптужбе до сада је политички преживео, али његова веродостојност је од тада озбиљно пољуљана.

Стари поредак је сломљен

Али ако је у 2014. години у Европи била криза која је све засенила, онда је то сукоб са Русијом. Русија је у марту анектирала украјинско полуострво Крим и већ месецима дестабилизује и источну Украјину. Низ земаља ЕУ на истоку, које су некада биле у саставу Совјетског Савеза, као што су балтичке земље и Пољска од тада страхују да би и оне могле да буду жртве руске агресије. Током године ЕУ је све више заоштравала санкције против Русије. Међутим, решење сукоба се не назире. На крају године повратак старом партнерству са Русијом се чини тежи него икад. Велика несигурност се проширила: миран европски поредак, успостављен по завршетку Другог светског рата је нарушен и ником није познато како ће се ситуација даље одвијати.

Заједништво у невољи

Али, то горко искуство Европљанима је показало колико је важно заједништво: у спору са Русијом, ЕУ је показала одлучност каква је ретко када раније виђена. „Видимо да су 28 земаља чланица ЕУ – које делимично заступају веома различите позиције и имају различита искуства у односима са Москвом – биле и јесу у стању да имају јединствен став“, оцењује Јанис Еманоуилидис. Сада је питање колико дуго Европљани могу да задрже дах у односу на Москву. Тешка криза у односима са Русијом оснажила је „причу о заједнички јачој Европи“. Та мудрост дуго је била заборављена у ЕУ. Искуства из 2014. године поново су је оживела.

Извор: Дојче Веле