Дојче веле о косовским избеглицама

Број избеглица које са Косова долазе у Немачку се нагло повећао. Почеле су политичке дискусије о мерама које треба предузети да се тај прилив избеглица смањи. Неки предлажу и да се Косово прогласи за сигурну земљу.

Колико људи тренутно стиже са Косова у Немачку?

Према наводима Савезног министарства унутрашњих послова, током шест недеља од почетка године, у Немачку је допутовало 18.000 косовских Албанаца. Због енормно великог прилива, само део њих је могао да поднесе захтев за азил. Током читаве прошле године, такав зехтев је поднело 7000 придошлица са Косова. Према проценама косовских медија, сваког месеца њих 20.000 дође у Западну Европу. Косово тим људима не нуди никакве перспективе: око трећине становништва живи са 1,42 евра на дан, а 60 одсто младих је без посла. Немачка амбасада у Приштини је била упозорила савезну владу на „масовни егзодус“. „Овај нагли пораст је велики проблем“, каже Штефан Мајер, портпарол посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу. Многи градови и општине у Немачкој су тренутно преоптерећени због великог броја избеглица; прошле године се укупан број захтева за азил повећао за 60 одсто на око 200.000. Конзервативни министри унутрашњих послова више немачких савезних држава сада траже да се Косово прогласи за сигурну земљу порекла.

Шта би тачно значило проглашење Косова „сигурним“?

Избеглице из „сигурних земаља“ и даље смеју да подносе захтеве за азил, који се потом индивидуално разматрају. Али, поступак траје много краће и присилно враћање таквих људи у отаџбину је много лакше. Осим тога, постоји и „ефекат филтера“, како то каже Бернд Месовиц из организације Про азил. Ако се нечији захтев одбије као „очигледно неоснован“, врло је отежано и побијање тог става судским путем. Због тога многи адвокати ни не желе да заступају избеглице које и поред тога реше да се обрате суду.

Савезни завод за миграцију и избеглице ће сада сваки захтев грађана Косова разматрати највише две недеље. Тако ће њихови захтеви бити обрађивани исто тако брзо као што се то чини са захтевима грађана Босне и Херцеговине, Македоније и Србије. То што су те земље почетком октобра проглашене за „сигурне“, није довело до смањења броја њихових грађана који траже азил у Немачкој. Грађани Косова већ сада немају реалну шансу да добију азил: више од 99 одсто њихових захтева се одбија. Због тога се ти људи, по доласку у Немачку, више не расподељују даље по градовима, већ могу да буду послати на Косово директно из првог прихватилишта у које доспеју.

Хоће ли нове одредбе ступити на снагу?

Не зна се. Према наводима Министарства унутрашњих послова, немачка влада тренутно не планира да Косово прогласи за сигурну земљу порекла. Баварска жели да поднесе Већу савезних држава одговарајућу законску иницијативу. Неке савезне државе деле тај став, док се оне у којима су министри полиције социјадемократски политичари још не изјашњавају. Прошле године није успела иницијатива Савезног министарства унутрашњих послова да се Албанија и Црна Гора прогласе за сигурне земље – Социјалдемократе, Зелени и Левичарска странка су били против.

О каквим даљим мерама се размишља?

Немачка влада намерава да на мађарско-српску границу пошаље 20 полицајаца. Тамо би требало појачати и службу Фронтекс за заштиту спољних граница ЕУ. Осим тога, у возовима који саобраћају између Будимпеште и Беча су појачане полицијске патроле. Планира се и подршка српској полицији, која ће добити додатну опрему и инструкторе. „Најбоље је да се људи већ на спољној граници одврате од уласка у ЕУ“, каже политичар ЦСУ Штефан Мајер, и додаје да ту меру треба допунити брзим поступком враћања придошлица тамо одакле су и дошли. „Само тако ће грађанима Косова постати јасно да тражење азила у Немачкој нема смисла.“

Извор: Дојче Веле