Рат Русије и НАТО-а је реална могућност

У Бриселу је одржан округли сто на тему „Дефинисање нове безбедносне архитектуре Европе“, у организацији америчког комитета Споразум Исток-Запад. Три кључна предавача су била угледни амерички научници професор Џон Миршајмер, професор Стивен Коен, и издавач и уредник часописа „Нејшн“, Катрин Ванден Хојвел. На сесијама су учествовали и гости, који су укључивали пет чланова Европског парламента, са левице, центра и деснице, два амбасадора, друге високе дипломате из неколико мисија, старији члан Службе ЕУ за спољне послове и професор Ричард Саква, аутор недавно објављене књиге „Украјина-линија фронта“. Први говор на округлом столу је држао Џон Миршајмер.

Џон Миршајмер: Запад је прокоцкао своје „златно доба“ и неповратно угрозио европску безбедност

Професор Џон Џ. Миршајмер је виши професор политичких наука на Универзитету у Чикагу и водећи теоретичар међународних односа. Кључне тачке његовог говора су:

– Најбоље чему се можемо надати је да се вратимо у ситуацију која је постојала у Европи пре 2008. Ипак биће изузетно тешко да се то постигне. Период 1990-2008. је златни период за Европу, без озбиљне могућности сукоба између Русије и Запада. То је зато што је НАТО остао нетакнут, Американци су били миротворци, крајњи арбитар и виша инстанца, док НАТО није претио Русији.

– 2008. је била судбоносна. НАТО је тада најавио да ће и Грузија и Украјина постати његове чланице. То је категорички неприхватљиво за Русе. Осим тога, у мају 2008. године, ЕУ је саопштила да ће њен пројекат Источно партнерство, такође бити проширен на исток.

– Није изненађујуће то што је у августу 2008. избио рат између Грузије и Русије, док су се Грузини надали подршци НАТО, које није било.

– Обама није успео да ресетује односе са Русијом, јер Запад на челу са САД и даље покушава да учини Украјину делом Запада.

– Промоција демократије, коју спроводе САД, заправо значи рушење вођа који се посматрају као антиамерички, и њихова замена проамеричким лидерима.

– Главна криза се појавила рушењем Јануковича и доласком на власт проамеричког режима. Решење је повратак на ситуацију која је постојала пре 2008. године. Украјина треба да буде претворена у неутралну, тампон државу.

– Путин је у основи поручио Западу да има два избора: или се повуците, или ћемо користити сва средства на располагању како би осигурали да се Украјина никада не придружи Западу.

– Проширење НАТО и ЕУ, као и „промоција демократије“ за Украјину морају бити експлицитно скинути са дневног реда. Међутим, мало је вероватно да ће се то десити.

– Западни лидери су много уложили у политику после 2008, а сада Русија више не верује Западу, док је и сам НАТО је у невољи, јер се фокус САД преместио из Европе у Азију.

– Доћи ће докорените промене ако Кина настави да расте: Азија је најважнији део света за САД, Персијски залив је други, а Европа је само на далеком трећем месту.

– Европа је имала одличну безбедност пре 2008, али смо ми (Запад) то прокоцкали.

Стивен Коен: Ако Кијев не промени свој приступ, или ако Запад не престане да га безусловно подржава, клизимо ка рату са Русијом

Професор Стивен Коен је један од најугледнијих стручњака за Русију међу америчким и западним научницима, предавач руских студија на Универзитету Принстон и на Универзитету у Њујорку. Његов академски рад се концентрише на модерну руску историју и однос Русије са САД. Кључне тачке Коеновог изузетног говора су:

• Могућност припремљеног рата са Русијом је стварна; то никада није била могућност у совјетско време.

• Овај проблем није почело у новембру 2013, или 2008. године, већ у 1990-тим, када је Клинтонова администрација према постсовјетској Русији усвојила политику „победник-узима-све“.

• Поред ширења НАТО, САД су усвојиле облик преговарачке политике која се зове „селективна сарадња“ – Русија даје, САД узима.

• Не постоји ни један пример неког већег уступка или реципрочног споразума који су САД понудиле Русији у замену за оно што је од ње примила од 90-тих.

• Ова политика је вођена од стране сваког председника и сваког америчког Конгреса, од председника Клинтона до председника Обаме.

• САД сматрају да имају право на глобалну сферу утицаја, али да Русија нема право на било коју сферу утицаја, чак ни у Грузији ни у Украјини.

• За 20 година Русија је била искључена из европског система безбедности. Експанзија НАТО је стожер овог безбедносног система и он је био усмерен против Русије.

• Путин је почео као прозападни лидер, хтео је партнерство са САД, пружио је помоћ после 9/11 и спасио многе америчке животе у Авганистану.

• Заузврат је добио јаче ширење НАТО и једнострано укидање постојећег уговора о ракетном наоружању на коме се базира целокупна руска безбедност.

• Путин није аутократа, он је можда је веома ауторитаран као крајњи доносилац одлука, али, он је одговоран и другим центрима моћи.

• Путин није антизападно оријентисан, како је то Ходорковски је рекао, он је више проевропски оријентисан него 99 одсто Руса. Он је постао мање прозападан, и посебно мање проамерички настројен.

• Од новембра 2013. године, Путин није постао агресиван, већ реактиван. За то је критикован у неким круговима у Москви као преблаг (мекан и недовољно јак).

• Ми, академици који смо опозиција, немамо ефикасну политичку подршку у администрацији, у Конгресу, у политичким партијама, тинк-тенковима или на универзитетима. То је ситуација без преседана у америчкој политици. Нема дискурса ни дебате, и то је неуспех америчке демократије.

• У току је ванредно ирационална и чињенично неутемељена сатанизација Путина. Нема совјетског лидера који је толико лично оцрњен као што је Путин сада.

• Решење за кризу је федералзација Украјине без Крима, који се не враћа, слободна трговина и са Западом и са Русијом, и без чланства у НАТО за Украјину.

• Ова гаранције морају бити у писаној форми, а не усмено као што су дате Горбачову, и морају бити ратификоване од стране УН.

• Кијевски режим није демократски, већ крајње националистички. Порошенко је председник чија моћ слаби.

• Ако кијевски режим не промени свој приступ према Русији или ако Запад не престане да га безусловно подржава, клизимо према рату са Русијом.

Превод – Младен Ђорђевић

Извор: Russia Иnsider/Евроазија.инфо