Нови закон о окупљању у најави

Опасност од поледице, образложење са којим је Градски секретаријат за саобраћај у Београду у октобру 2012. године забранио један бициклистички скуп у центру главног града при температури од 15 степени, или упозорење „Зеленила” да би протест могао да угрози зелене површине још неко време ће моћи да буду изговори за забрану јавних скупова.

Наиме, Уставни суд је почетком априла прогласио неуставним Закон о окупљању грађана донет још у Милошевићево време давне 1990. године, али је саопштио и да ће разлог за ту своју одлуку изнети тек за шест месеци. То практично значи да ће и даље на снази бити неуставни закон, на чији рачун се критике износе годинама. Занимљиво је да ова одлука Уставног суда прошла такорећи непримећено, иако ставови највише судске инстанце готово по правилу изазивају различите, врло често и опречне коментаре у јавности.

Дакле, сазнали смо да је закон неуставан, али не и због чега. Чему таква тајновитост? У Уставном суду одговарају да су се руководили искључиво правним разлозима. Наиме, како објашњавају за „Политику”, да су објавили одлуку, закон би истог тренутка престао да важи, што практично значи да ниједан јавни скуп више не би могао да се одржи јер не би могао бити пријављен.

„Законом се, поред осталог, уређују и питања пријављивања јавног скупа (ком надлежном органу се јавни скуп пријављује, у ком року, шта се подноси уз пријаву скупа…). Уставни суд је искористио могућност прописану законом да, за шест месеци, колико је то могуће, одложи објављивање своје одлуке у ’Службеном гласнику’ како би се законодавцу пружила могућност да слободе окупљања уреди на начин сагласан са Уставом”, објашњавају у суду.

Они такође подсећају да су ту законску могућност користили и у другим случајевима, кад год су оценили да би правна празнина настала моменталним објављивањем одлуке о неуставности неког закона довела у питање функционисања правног поретка. Тако је, примера ради, одложено објављивање одлуке о неуставности Статута АП Војводине, одлуке о несагласности појединих одредаба Закона о Агенцији за борбу против корупције и Закона о Безбедносно-информативној агенцији са Уставом.

Дуговечност овог закона говори о томе да очигледно ниједној власти није лако да скоцка закон који би био по њеној мери, а опет у складу са европским стандардима и захтевима Брисела. На наше питање докле се стигло у изради закона, те шта ће се мењати у односу на стари закон, у Министарству унутрашњих послова су нам одговорили да раде на нацрту, а судећи по њиховом одговору, закон ће мењати и назив, па ће се звати закон о мирном окупљању грађана. У МУП-у такође наглашавају да ће овај акт бити усклађен са ставовима Европске комисије и препорукама Венецијанске комисије.

„Радна верзија закона је већ била на разматрању у Европској комисији и у садашњој фази МУП ради на усаглашавању закона са добијеним препорукама. Министарство ће поштовати прописану процедуру и закон ће пре упућивања бити предмет јавне расправе”, кажу за „Политику” у овом министарству.

Из цивилног сектора, међутим, поручују да и они желе да буду укључени у писање закона. Директор Јукома Милан Антонијевић каже да су у августу прошле године из Брисела сазнали да је урађен нацрт закона јер су им текст послали на коментарисање.

„Надам се да ћемо ми бити укључени у писање закона, али вероватно онда када МУП добије јасан сигнал да то мора да се уради. Не може се кришом ништа радити. Онај прошли нацрт је и од Брисела и од домаће јавности прочитан као нешто неприхватљиво”, каже Антонијевић и додаје да су политичке странке стављале изван снаге закон јер су га и саме много пута кршиле са позиција власти.

Према речима Бојане Селаковић из Грађанских иницијатива, једна од највећих мана закона је овлашћење дато локалним самоуправама које одређују где скупови могу да се одржавају. Тако се овај закон обилато користи у борби против политичких неистомишљеника. Она наводи као пример Зајечар, где су почетком године, како каже, општинске власти злоупотребиле недоречености у закону како би практично спречиле окупљање опозиције, при чему није важно ко је у опозицији.

Да подсетимо, зајечарска скупштина је, придржавајући се овог закона, донела одлуку да забрани протесте на градском тргу и да их измести ван града на бивши хиподром. Председник СО Зајечар Саша Мирковић објаснио је да су политички скупови склоњени са трга јер је он намењен деци и старијима, те да су стизале притужбе грађана којима окупљања сметају. Закон такође прописује да се „актом општине, односно града утврђује висина кауције и орган коме се уплаћује”. На основу тог члана зајечарској опозицији је одређена такса од 30.000 динара.

„То је додатни проблем, закон је ту врло недоречен јер говори о трошковима измене саобраћаја и комуналним трошковима. Кад се то дефинише на такав начин, отвара се простор за различита тумачења и онда у пракси неко, користећи се словом закона, практично ограничава право на окупљање”, оцењује Бојана Селаковић.

Наша саговорница наглашава и да прича о неопходности промене овог закона траје изузетно дуго. Уређивање ове материје у складу са светским стандардима, како каже, није важно само политичким странкама него и синдикатима и многим удружењима и појединцима који организују скупове, те је зато врло битно да предлог власти, какав год био, прође широку јавну расправу. Тако се можда неће десити да се донесе закон који ће бити превише рестриктиван, попут онога у Републици Српској који предвиђа многа ограничења и пооштрене казне организаторима јавних скупова.

Ко може да се окупља када скупштина заседа

Бојана Селаковић из Грађанских иницијатива као пример неуједначеног тумачења закона наводи и скупове испред Дома народне скупштине поводом расправе о пројекту „Београд на води”. Закон, како каже, предвиђа забрану окупљања док траје заседање скупштине. Међутим, у само неколико дана полиција је један скуп растерала, а други дозволила.

„Полиција је отерала грађане који су желели да протестују против доношења лекс специјалиса о ’Београду на води’ када се тај закон нашао на дневном реду парламента. Само неколико дана касније, друга група грађана се такође окупила на истом месту у време расправе о овом пројекту, пружајући му подршку, и полиција није реаговала, иако је по закону била обавезна да забрани скуп”, подсећа наша саговорница.

Подсећања ради, полиција није реаговала ни када су крајем марта на степеништу Скупштине окупили припадници Демократске странке Србије и Покрета Двери, који су ту одржали конференцију за новинаре, протестујући против потписивања ИПАП споразума Србије са НАТО-ом.

Извор: Политика