ММФ задовољан на првој контроли

Србија је успешно прошла прву контролу аранжмана из предострожности са Међународним монетарним фондом (ММФ). Званично, остало је да борд директора Фонда крајем јуна у Вашингтону одобри прву ревизију програма са нашом земљом. Тиме ће Србији на располагању бити 146 милиона од укупно 1,2 милијарде евра. Како је објаснила Зузана Мургасова, шефица мисије ММФ-а, Влада Србије је истакла да нема намеру да тај новац повлачи.

Ипак, о ономе што грађане и пензионере највише интересује, а реч је о евентуалном повећању плата и пензија на јесен, за преговарачким столом није било речи.

– Нисмо разговарали о било каквом потенцијалном повећању. Влада је у потпуности посвећена наставку примене постављених циљева – казала је Мургасова.

Претходно је истакла како програм предвиђа да се удео плата у бруто домаћем производу (БДП), односно свему што привреда и грађани створе за годину дана смањи на седам, а удео пензија на 11 одсто. Иначе, када је Србија ушла у програм из предострожности са ММФ-ом удео плата је био око 10, а пензија око 13 одсто БДП-а.

Министар финансија Душан Вујовић затим је додао да се не могу олако давати обећања, али да постављени циљеви могу и релативно брзо да се постигну. Премијер Вучић неколико пута је најавио да ће се током минулих разговора о аранжману са ММФ-ом разговарати о повећању плата и пензија. Вујовић је једном приликом истакао како резултати у буџету у првом тромесечју јесу добри, али да ММФ, као конзервативну институцију, интересује трајни резултат.

Како је „Политика” већ писала, званичници ММФ-а кориговали су процену економског раста са минус 0,5 на нула одсто. То значи да ће привреда Србије ове године, уместо у рецесији, биће у стагнацији. Томе су допринели нижа цена нафте, али и већа тражња за српском робом у иностранству, оценила је Мургасова. Номинално гледано, очекивани БДП биће већи за око 150 милиона евра. Министар Вујовић касније је појаснио да ту нису урачунати позитивни ефекти од железаре, као ни решавање судбине петрохемијског комплекса („Азотара”, МСК, „Петрохемија”). Према његовим очекивањима, Србија ће ову годину завршити у благом плусу.

Након заједничке конференције представника ММФ-а и Владе Србије још није јасно када ће тачно и за колико струја поскупети.

– Прецизан износ поскупљења биће познат почетком јула – казала је Мургасова. ММФ тада очекује да буде готов план финансијског реструктурирања ЕПС-а који, између осталог, подразумева и повећање прихода овог предузећа – објаснила је она.

Министар Вујовић потврдио је да разговори о поскупљењу струје јесу били тешки зато што се српска преговарачка страна трудила да што више одложи раст цене електричне енергије, а да при том не угрози пословање ЕПС-а.

– Покушавамо да одложимо поскупљење струје, али не желимо да угрозимо финансијско пословање ЕПС-а. Чисто економски гледано, струја би требало већ сада да поскупи и да ми грађанима кажемо „изволите, платите”. Али ми не желимо да повредимо становништво, а не желимо ни да повредимо ЕПС који је у тешкој финансијској ситуацији – казао је Вујовић.

Мургасова је оценила да су буџетске бројке у потпуности у складу са зацртаним циљевима, али да ипак неће смањивати процену очекиваног минуса у буџету за ову годину.

– Резултати јесу добри, али морамо да их третирамо са опрезом. Већи приходи у буџету су једним делом резултат привремених или једнократних фактора, али је забележен и раст прихода од акциза и од ПДВ-а – казала је Мургасова.

– Да сам вам 20. новембра прошле године рекао да ћемо током прве контроле моћи да констатујемо да је мањак у буџету испод два одсто БДП-а у првом тромесечју вероватно бисте ми рекли да патим од хроничног оптимизма, пожалио се министар Вујовић новинарима. Резултати су сада много бољи од свих очекивања, казао је он. То затезање фискалне политике је, према његовим речима, отворило додатни простор за релаксацију монетарне политике, јер је инфлација испод циља. ММФ, такође очекује да Србија до јуна заврши дијагностичку студију о ненаплативим кредитима, како би овај програм почео да се решава.

Без обзира на то што постоје кашњења у спровођењу структурних реформи, Мургасова је истакла да постоји одлучност владе да се договор испуни. Ово је била њена последња посета Србији, јер после 3,5 године колико је провела на позицији шефице мисије у преговорима са нашом земљом прелази на нову позицију.

Вујовић: Одлагање приватизације за неке фирме

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да ће влада испоштовати рок за приватизацију 31. мај, али да ће у наредном периоду предвидети за одређена предузећа максимално одлагање тог процеса до годину дана.

Вујовић је на конференцији за новинаре рекао да ће циљ владе бити да се ипак приватизација спроведе у што краћем року и да се за свако предузеће посебно направи аранжман за приватизацију. „Свако предузеће ће добити максималну пажњу и продужетак рока само колико је то неопходно”, рекао је Вујовић.

Како је рекао, процес приватизације је у Србији успорен јер нису решени имовинско-правни односи и навео пример ПКБ који је атрактивно предузеће, али упркос томе не може да се приватизује, јер није решено питање поделе земљишта на пољопривредно и грађевинско. „Мислили смо да ћемо до 31. маја успети да приведемо крају нормалан поступак приватизације, и хтели смо да дамо шансу свим предузећима да нађу стратешке партнере и инвеститоре, али се испоставило да су ти процеси код нас спорији него што смо могли да очекујемо и да нас на сваком кораку коче неке ствари, а поготово имовинско-правни односи”, рекао је Вујовић.

Он је рекао да све што до сада није урађено у сектору државних предузећа сад долази на наплату.

ММФ спаја „Коридоре” и „Путеве Србије”

ММФ је пружио још једну шансу и предложио да се „Коридори Србије” припоје „Путевима Србије” у наредних месец дана, пошто то није учињено до 1. априла, као што се наша страна обавезала у меморандуму са овом међународном финансијском институцијом.

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре обећала је да ће наложити скупштини „Коридора” да то учини. „На крају крајева постоји и другачији начин, а то је да се скупштина овог предузећа промени”, истакла је министарка у чијем ресору су испуњени сви задаци из плана са ММФ-ом осим овог.

Готово је невероватно да је самовоља једног предузећа јача од одлуке Владе Србије која је у августу прошле године одлучила да та два путарска предузећа буду спојена због преклапања њихових надлежности и зарад немалих уштеда од тридесетак одсто трошкова. Али у земљи Србији и то је могуће.

Овим предузећем руководи Дмитар Ђуровић, кадар СНС-а, наводно пријатељ министара привреде Жељка Сертића и његов некадашњи пословни партнер у приватном бизнису, али директор „Коридора” никада није поменут у јавности као неко ко се противи спајању са „Путевима”. Увек је то скупштина предузећа.

На њеном челу се налази Душан Богојевић, некадашњи председник Управног одбора грађевинског предузећа „Ратко Митровић”, кога је у скупштину овог предузећа пре пет година поставио тадашњи министар инфраструктуре Милутин Мркоњић. Заменик му је Раша Ристивојевић, који је био потпредседник Привредне коморе Србије у време када је на њеном челу био Жељко Сертић и тренутно је члан Извршног одбора Аеродрома „Никола Тесла”.

Скупштина има још три члана: Ненада Иванишевића, асистента Грађевинског факултета у Београду који је у Надзорном одбору, а потом скупштини „Коридора” од оснивања на предлог тадашње странке Г 17, Јерослава Живанића, декана Техничког факултета у Чачку и Слободана Лежаића, некадашњег помоћника секретара за саобраћај у Београду за време Демократске странке.

На вест да ће бити припојени „Путевима” скупштина „Коридора” је уложили жалбу Комисији за заштиту конкуренције тврдећи да би у том случају „Путеви Србије” били монополисти у тој области.

Уз то су, како се спекулисало, тражили да им се гарантује место у Надзорном одбору „Путева Србије”. Потом су „Коридори Србије” поручили да је препрека пренос банкарских гаранција, на шта им је ресорна министарка узвратила да то није њихов проблем, јер је држава узела кредите, а не они. На крају, како је недавно рекла у интервјуу за „Политику”, проблем је што председник скупштине „Коридора” одбија да организује седницу на којој би се коначно завршило то припајање. Она је ова дешавања сажела у неколико речи – као покушај да се остане потпуно независан у односу на државу. И како сада ствари стоје – и јесу независни. Питање је само због чега та иста влада плаћа то „сувишно” предузеће трошећи паре које је ускратила пензионерима и запосленима у јавном сектору.

У „Коридорима Србије”, разумљиво, упорно ћуте. Шта су стварни разлози овог отпора, од овог предузећа никада нисмо добили одговоре осим једног штурог саопштења да се не противе статусној промени, као и да чланови њихови скупштине немају никакве захтеве. Додуше пре нешто више од месец дана најавили су и одмах потом отказали конференцију за новинаре на којој је требало о томе да говоре и објасне како су потрошили 60 милиона евра на препројектовање.

Може се претпоставити да је један од разлога за противљење губитак привилегија. Судећи по статистици за прошлу годину највише се исплатило радити управо у „Коридорима Србије”, у којима је просечна плата била 135.000 динара. Основани 2009. сваке године су повећавали број запослених: са 21 на 38, па 62, па 97 и 2014. су завршили са 121 радником. Оснивачким актом предузећа било је планирано да их буде 60.

Извор: Политика, Танјуг