Преговарачка поглавља се врте око Косова

Иако се некима у први мах могло учинити да је европски комесар Јоханес Хан у Београд донео вест о промени бриселске стратегије у отварању првих преговарачких поглавља са Србијом то се ипак није догодило. Његова изјава, на заједничкој конференцији за новинаре с премијером Александром Вучићем, да постоји заједничко опредељење у државама чланицама ЕУ да се прво почне с поглављима у вези с владавином права, односно поглављима 23 и 24, за која се иначе одавно прича да ће с поглављем 35, о Косову, бити првоотворена, могла је да зазвучи и као да ће Брисел можда повући другачији потез, да ће, рецимо, најпре отворити ова два поглавља, без поглавља о Косову.

Али, судећи према тумачењима домаћих посматрача, неће бити тако: сва три поглавља – која шеф српске дипломатије Ивица Дачић сликовито назива „вето” поглављима, јер од почетка до краја преговора могу да зауставе преговоре у сваком тренутку – остају и даље у истој равни.

Дан после Ханове посете шефица српског преговарачког тима Тања Мишчевић рекла је да „ова три поглавља имају потпуно исту снагу у процесу”. Она је, при томе, прецизирала да питање нормализације односа с Косовом остаје кључно политичко питање „које одређује моменат отварања поглавља”, те да оно иде паралелно с друга два поглавља.

На Ханову примедбу, пренету после његовог сусрета с председником Томиславом Николићем, да је Косово једна страна медаље, а да је друга спремност државе на отварање поглавља, те да они и даље чекају акциони план за поглавља 23 и 24, који је, како је рекао, Србија обећала прошле недеље, истога дана одговорио је премијер Вучић. Уз поруку да је чланство у ЕУ стратешки циљ Србије и да је одлука о отварању поглавља на Бриселу, Хану је уручио акционе планове за та поглавља.

Јоханес Хан (Фото Бета)

Међутим, шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт истакао је, у петак, на конференцији „ЕУ на прекретници – Последице за Србију”, да је премијер Србије европском комесару предао „трећу руку” планова за поглавља 23 и 24. „То ће бити детаљно проучено и ако ти акциони планови буду одобрени, то ће бити добра основа да Европска комисија да позитивну препоруку за отварање поглавља до краја године”, изјавио је Давенпорт.

И заменик председника скупштинског Одбора за европске интеграције Ласло Варга указује да „нажалост, не мора, да значи да је то и последњи нацрт акционог плана који састављамо за ова поглавља”.

Узимајући у обзир процедуру и то да за отварање ова два најзахтевнија и најбитнија поглавља акциони планови треба да буду прихваћени од стране држава чланица ЕУ, Варга не верује да је реално очекивати да ће то бити завршено пре него што се испуне услови за поглавље 35, што значи да процеси на три најважнија поља „теку паралелно”. Подсетимо да је Хан рекао да „кад разговарате с 28 чланица свака има свој поглед на ствари и своје интересе”.

С друге стране, министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, казала је, у петак, на седници Одбора за европске интеграције, да и даље има нејасноћа око поглавља 35. Она је истакла да није дефинисан начин како ће се преговарати, али, како је навела, чека се наставак дијалога Београда и Приштине, те ће се видети како ће се то питање развијати. С тим у вези подсетимо да је Марко Ђурић обавестио јавност да је Приштина одлучила да откаже раније заказане преговоре о заједници српских општина.

Кад је реч о поглављима која се заправо односе на правосуђе и основна права, као и на правду, слободу и безбедност, бриселска „лупа” је изузетно јака. Европски стандарди говоре о јачању независности, непристраности и професионалности у правосуђу, спровођењу мера превенције и борбе против корупције, као и очување високих стандарда заштите људских права и права мањина. И нисмо само ми морали да, на основу примедби из Брисела, дорађујемо акционе планове за поменута „правосудна” поглавља, већ су и други морали због њих на поправни. Само за поглавље 24, које се односи на спољне границе, шенгенски систем, миграције, Црна Гора је имала пет верзија акционог плана.

Иначе, прво поглавље које је отворила Црна Гора било је оно које се односило на науку и истраживања, децембра 2012, затим на образовање, с пролећа 2013, да би те године, у децембру отворила и сет поглавља, међу којима су била поглавља 23 и 24, за која је речено да неће моћи бити затворена уколико Црна Гора не буде испуњавала очекивања из Брисела и да ће бити отворена током целог преговарачког процеса.

После Хрватске, која је та поглавља отворила на крају преговора с ЕУ, промењен је, како каже Варга, систем и Брисел од тада одмах, на почетку преговора, креће са отварањем најтежих поглавља.

Извор: Политика