Меркел, лажи и шпијунирање за Америку

ФРАНКФУРТ, ХАЈДЕЛБЕРГ – Немачка канцеларка Ангела Меркел из дана у дан бива принуђена да одговара на све већи број новинарских питања у вези са безмало свакодневним објављивањем нових детаља о спорном шпијунирању европских савезника које је немачка Савезна обавештајна служба (БНД) радила за рачун америчке Националне безбедносне агенције (НСА). Упркос томе што је влада у Берлину посланицима Бундестага саопштила да је због спорних мета шпијунирања ограничила сарадњу БНД и НСА, канцеларка се нашла на удару критика због медијских открића да је њена влада уочи прошлих савезних парламентарних избора наводила јавност на погрешан закључак да намерава да са САД склопи споразум о међусобном нешпијунирању.

О овом плану канцеларке уочи избора 2013. говорио је Роналд Пофала, тадашњи шеф Канцеларске службе, што је у Немачкој функција која заправо представља шефа канцеларкиног кабинета, генералног секретара владе и координатора обавештајних служби. Ова најава Берлина изазвана је тиме што је јавност, захваљујући Едварду Сноудену, открила разгранату мрежу нелегалне америчке шпијунаже у Немачкој и широм света.

Међутим, минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” и два регионална јавна сервиса НДР и ВДР у заједничком истраживању открили су да имејл преписка између Берлина и Вашингтона указује да није постојао чврст наговештај да је Бела кућа уопште спремна да склапа такву врсту споразума, те да су Меркелова и њена десна рука из партије ЦДУ заправо намерно наводили јавност на закључак како ће се изборити за приватност немачких грађана.

„Сви су радили у складу са савешћу и најбоље што могу”, рекла је јуче Меркелова, одбацујући медијске оптужбе и поновивши да је спремна да сведочи пред истражном комисијом Бундестага која испитује активности НСА. „Очигледно је да обавештајне службе морају да поштују немачке законе уколико желе да раде овде. То може да буде компликовано и да потраје дуже него то што неко жели, али то ће остати наш политички циљ.”

Овим одговором канцеларка је покушала да одбаци критике које су деловале логично након што су „Зидојче цајтунг” и два канала државне телевизије приказали имејлове Меркелиног спољнополитичког саветника Кристофа Хојзгена, који је и у српској јавности познат као „навигатор” спољне политике Немачке, и тадашње Обамине главне савезнице за Европу Карен Донфрид, која је сада на челу Немачког Маршаловог фонда.

На Хојзгенов покушај да у име Меркелове испослује договор о нешпијунирању између Немачке и САД, Донфридова му је у мејлу одговорила да нажалост може само да пренесе „тужну вест” упркос „тешкој ситуацији у којој је канцеларка” (тада је откривено да је и она прислушкивана). Како је истакла Донфридова, ова тужна вест за Берлин је била то да је „питање да ли се поштује немачки закон на немачком тлу за поштовање”, али да се САД њиме не могу бавити јер је „овде фокус, наравно, на томе да ли је (шпијунирање) у складу да америчким законом”.

Упркос овој Обаминој поруци између редова да САД ни не намеравају да разматрају прекид шпијунирања Немаца, шеф кабинета Меркелове је тврдио да влада са Американцима припрема споразум о нешпијунирању.

Додуше, после победе у септембру 2013. и останка на месту канцеларке, Меркелини сарадници су у јануару 2014. још једном послали Белој кући питање да ли су у Канцеларској служби добро разумели да су САД спремне да понуде текст споразума „који не искључује могућност да ће америчка влада шпијунирати немачке грађане без немачког пристанка и њиховог знања”. Већ наредног дана стигао је одговор из Вашингтона: „У праву сте. Неће бити споразума о нешпијунирању и мислим да су сви на нашој (америчкој) страни то јасно изразили.”

Ни то није спречило владу у Берлину да немачкој јавности наговештава како ради на постизању овог споразума.

Према оцени уредника политичке рубрике магазина „Шпигл”, Роланда Нелеса, откриће овог првог детаља БНД афере заправо је фантастично откриће Меркелиних метода.

„Све је урађено на такав начин као да канцеларка све држи под контролом, те да јој је само добробит земље на уму. Међутим, и у Канцеларској служби се руководе себичним партијским интересима. Све с мотом: прво партија, а потом држава. Укратко, она је скроз нормална канцеларка”, истиче Нелес, указујући да су сличне трикове користили сви канцелари, а да је Меркеловој досад успевало да одложи пад своје популарности. „Многи грађани настављају да јој верују, а БНД афера изгледа компликовано јер детаљи праве конфузију. Све то иде у корист Меркелове. Али питање је колико још дуго?”

Према оцени уредника овог угледног магазина који је открио велики део афере, што се више буду низала нова открића, ни Меркелова неће моћи да остане неокрзнута.

Њени коалициони партнери из Социјалдемократске партије (СПД) већ траже објашњење од Канцеларске службе, а посебно тешку ситуацију међу коалиционим партнерима може да изазове најновије сазнање да је НСА захтевала од БНД да шпијунира немачки концерн „Сименс”. Према речима вицеканцелара Зигмара Габријела, Меркелова му је два пута лично рекла да БНД у име НСА није шпијунирао немачке фирме, већ само ЕАДС и „Еврокоптер”. Засад се не зна да ли је БНД по захтеву НСА надзирао „Сименс”.

Извор: Политика