Путевима Српског пијемонта – Академија СКАИН

Пратећи идејне нити пројекта „Српски пијемонт–Западни Балкан“ и његове везе са другим националним пројектима и организацијама дошли смо и до Српске Краљевске Академије иновационих наука (СКАИН) из Београда. Иако у формалном смислу нису званично повезани, постоји много додирних тачака између ова два пројекта, почев од приступа националном питању до персоналне повезаности, будући да се неколико уважених чланова Академије налази у Иницијативном одбору пројекта „Српски пијемонт–Западни Балкан“, а да је његов идејни творац, проф. др Винко Перић, такође истакнути члан и катализатор успешности од почетка рада Српске Краљевске Академије Иновационих Наука.

Иначе, Академија је основана 2011. године са циљем да окупи научнике и иноваторе чији креативни потенцијал може и треба да допринесе развоју Србије и укупног српског корпуса, омогући успешну реализацију конкретних научних, друштвених, привредних, верских и др. пројеката, унапреди едукацију ширих слојева становништва о проблемима заштите животне средине и изналази одговоре на изазове савременог развоја друштва. То је ванстраначка институција која представља јединствени демократски покрет стваралаца, научно – технолошких, иновативних, био – медицинских, духовних, уметничких и еколошких достигнућа, који доприносе привредном и научном развоју земље, као и подизању стандарда и садржаја у науци, образовању, уметности, култури, унапређењу животне средине и другим областима живота и рада.

СКАИН има амбицију да добије, оствари и реализује водећу улогу у смислу покретања друштва у различитим областима развоја технике и технологије производње, како у привредним гранама, тако и изван привреде, ванпривредним областима интересовања попут утицаја на развој образовања младих и промена у образовном систему. (1)

Председник Академије је проф.др Љубинко Илић, заменик проф. др Олга Зорић, подпредседници су академици Милован Лакушић и Слободанка Ђолић, а генерални секретар проф. др Велибор Стевић. Рад СКАИН-а у принципу је јаван, мада је Академија задржала право да у случају изузетних околности може заседати и без присуства јавности.

Академија у овом тренутку броји 50 редовних и 25 дописних чланова, што представља значајан интелектуални потенцијал, а установила је и доделу ордена “Витеза Тесла” као своје признање истакнутим личностима из научног, политичког и јавног живота, чији је први добитник председник Републике Српске, господин, Милорад Додик, а тренутно последњи, председник Белорусије, господин, Александар Лукашенко, коме ће признање бити уручено на свечаној седници Академије 25.11.2015. године.

Једна седница СКАИН са традиционалном трибином “Теслианум”

Желећи да стекне потпунији увид у рад Академије уредник ЦЕОПОМ-Истине присуствовао је 12. свечаној седници СКАИН Академије са 155-том трибином ТЕСЛИАНУМ.

Седницу је отворио председник, проф.др. Љубинко Илић који је укратко упознао присутне са активностима радних тела Академије између два заседања, међу којима се истиче отворено писмо академика СКАИН, проф.др Винка Перића, председнику САНУ, господину Владимиру Костићу, поводом његове изјаве да Косово практично више није део Србије, које је имало велики и позитиван одјек у јавности, и активности везане за формирање Фондације СКАИН (о оба је у даљем тексту седнице био поднет усмени извештај). Након тога председник је најавио дневни ред и пријем нових кандидата, а затим дао реч академику Винку Перићу, чиме се заправо ушло у радни део седнице.

Након кратког упознавања присутних са актуелним дешавањима у Републици Српској, из које долази, проф. др Винко Перић обавестио је присутне колеге академике о својим мотивима да се отвореним писмом обрати председнику САНУ, проф.др Владимиру Костићу. Он је, на почетку, истакао да је форму отвореног личног обраћања академику Костићу одабрао јер је и он у својој изјави Радио Београду нагласио да говори у лично име, али да је у вези свих својих активности по овом основу био у контакту са председником СКАИН и добио његову подршку.

Академик Перић је нагласио да је изјава академика Костића било прилично неодмерена и да је у очима грађана нанела велику штету пре свега угледу САНУ, али и читавој академској јавности. “Када је неко председник САНУ он мора знати да то има своју тежину и да никада не говори само у своје име, ма колико то наглашавао. Отуда сам осетио потребу да и себе и све патриотске интелектуалце оградим од његовог дефетистичког става, да не употребим неку тежу реч.” – истакао је професор Перић и наставио цитирајући део свог отвореног писма:

„Космет је колевка и душа српске цивилизације, симбол православне хришћанске жртве и ускрснућа, место страдања, али и место рађања свега што Срби у себи носе, без обзира где живе и где су рођени. Чак и да га посматрамо као мит, тај КОСОВСКИ МИТ, много је старији, већи и значајнији од оног бриселског познатог као ЕУ – нове Вавилонске куле која се већ сама од себе руши, под теретом сопствених противуречности.

И Ви нама поручујете да ТО нема алтернативу. А ја Вас као колегу академика питам – постоји ли и може ли, у природи или друштву, постојати било која појава која нема алтернативу?! Посебно политичка појава. Када, где и у којим временима је постојала политика која нема алтернативу? И када, где и у којим временима је постојала политика која је за себе говорила да има алтернативу? Сматрам крајњом деградацијом да један научник прихвати тај политички вокабулар и као свој га саопштава јавности.“

На крају обраћања професор Перић је упознао колеге академике и госте који нису имали прилике да се до сада упознају са садржајем писма да то учине током седнице, будући да постоје примерци код председника Академије, и да евентуалне примедбе изнесу под тачком разно. Топао аплауз којим је испраћено излагање професора Перића био је својеврстан одговор и на изјаву господина Владимира Костића и на писмо господина Перића.

Затим је академик Олга Зорић, заменик председника, упознала присутне са активностима у вези оснивања Фондације СКАИН и одржавањем бала витезова. Она је истакла значај Формирања фондације за даљи рад и развој Академије и обавестила о сложености процедуралних активности, али и изразила очекивање како ће Фондација СКАИН кренути са званичним активностима током следеће године. Највероватније је да ће се Фондација звати Тесла-Пупин-Миланковић у спомен и сећање на три наша славна научника.

У вези Бала витезова, који се установљава као једна од свечаних традиција Академије и има велики значај у њеном контакту са јавношћу, Зорићева је обавестила присутне академике да ће сходно имену Академије и односу који одржава са српском краљевском породицом, Бал витезова бити одржан средином јануара 2016. на Двору Карађорђевића, и да се с обзиром на заузетост Двора још увек утврђује коначни датум ове манифестације, али да све активности иду према предвиђеном плану.

Истакнути члан Академије проф. др Митар Лутовац из Тивта (Црне Гора), иначе члан Руске академије наука, Њујоршке и Скану Акадмије, известио је колеге академике о свом учешћу на низ конференција у Русији и о перспективама сарадње Академије са низ руских научних институција.

Сходно установљеној пракси, секретар одељења СКАИН за Богословље и духовност, академик Димитрије Калезић упознао је присутне колеге са верским празницима у текућем месецу и њиховом значају за српску духовност.

Свечани пријем проф.др Милутина Ђуричића за члана академије започео је излагањем његовог ментора, академика Слободана Нешковића о свом кандидату. Он је навео детаље импресивне пословне и научне каријере професора Ђуричића и истакао мултидисциплинарност његовог научног интересовања.

Професор Ђуричић дипломирао је на Машинском факултету Београдског универзитета 1972. године, а 1984. магистрирао у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду из области “Мултидисциплинарне науке”. Током 1988. године докторирао је на Машинском факултету Београдског универзитета из исте области, након чега започиње изузетно успешну пословну и просветну каријеру.

Председник Комисије за пријем кандидата, проф.др Раде Биочанин, редовни професор државног Унивезитета у Новом Пазару, говорио је пре свега о изузетним људским квалитетима професора Ђуричића и о значају његовог иноваторског деловања и изразио уверење да је пријем овог кадидата велики добитак за Академију у сваком смислу.

У краткој, али надахнутој беседи, нови академик, проф.др Милутин Ђуричић, захвалио се на указаном поверењу, и говорио о разлозима који су га водили да затражи чланство у СКАИН, апострофиравши однос Академије према младима и програмима који имају едукативни карактер за младу популацију.

Након беседе новог кандидата, академик Винко Перић, му је посебно честитао и исказао своје задовољство његовим пријемом, с обзиром на њихову вишегодишњу успешну сарадњу у разним научним областима, а посебно у оквиру пројекта „Српски пијемонт–Западни Балкан“.

Будући да је професор Ђуричић био један од учесника „Прве међународне научно-стручне конференције другог привредног и трећег (патриотског) НВО сектора Републике Српске и Србије, одржане 30.11.2013. године, на којој је практично дата научна верификација овој патриотској идеји, академик Перић му је, као пригодан поклон, уручио диск на коме се налази видео-презентација овог скупа, са излагањем академика Ђуричића, на чему се он посебно захвалио.

Сходно установљеној пракси популаризације науке и иновативних активности међу младима, Академија, након брижљивог одабира, прима кандидате за своју секцију Младих, а овога пута та част је припала Мирјани Тадић из Ваљева, истакнутој активисткињи у борби против абортуса, чији је ментор била академик Биљана Радојчић.

Седница је завршена заједничким фотографисањем учесника и гостију, а након тога пригодним коктелом.

Велики потенцијал пројекта СКАИН

Нема сумње Српска Краљевска Академија Иновационих Наука (СКАИН) представља скуп политиком некомпромитованих, изузетно квалитетних кадрова, који могу бити значајан потенцијал научног и друштвеног развоја, посебно ако њихово деловање остане у оквиру садашњег патриотског дискурса и активности на ширим српским националним просторима.

Вишегодишња пасивност САНУ у односу на друштвена кретања у Србији, препотентност у односу на друге научнике и научне институције, као и очигледна спремност дела њених кадрова да своје деловање усклађује са дневно-политичким потребама владајуће политичке елите, довела је до пада моралног кредибилитета и губитка поверења српског народа у ову институцију. Иако ваља веровати да ће САНУ наћи снаге да себи врати част и достојанство, свакако да њихов садашњи однос према дешавањима са српским националним корпусом отвара простор за интензивније деловање СКАИН и популаризацију њених основних идеја у времену које долази.

Отуда, продубљивање њених веза са пројектом „Српски пијемонт–Западни Балкан“ и деловање њених истакнутих чланова (Винко Перић, Раде Биочанин, Митар Лутовац, Милутин Ђуричић и други) у овом и другим патриотским покретима и иницијативама може имати велики значај и за СКАИН, и за Србију и за све српске земље. Верујемо да ће човек од изузетног знања и искуства какав је председник СКАИН, проф.др Љубинко Илић са својим тимом то умети да препозна и каналише на корист читавог српског народа, разбијањем Југославије расутог у четри државе и једној парадржави (Косово).

У том смислу ЦЕОПОМ-Истина им жели све најбоље!

___________________________________

(1) – Проф.др Слободанка Ђолић, академик

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

Један коментар на Путевима Српског пијемонта – Академија СКАИН