Србија после отварања првих поглавља мора озбиљно да засуче рукаве ако жели да испуни амбициозни циљ који је означио премијер Александар Вучић како бисмо 2019. били спремни за улазак у ЕУ.
То значи да ће пред људима који ће се у наредне три године оперативно бавити преговарањем заиста бити огроман посао. И то не само кад је реч о усклађивању домаћег законодавства са више од 120.000 европских правних страница, што се процењује као лакши задатак, већ и у примени прописа, што ће, тврде упућени, тек бити прави изазов.
Има ли Србија довољно стручњака да тако брзо и квалитетно обаве тај посао?
Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља задужен за евроинтеграције, подсећа да је Србија до сада била веома позитивно оцењивана када је у питању њен административни капацитет и каже да је по томе напреднија у односу на остале државе кандидате у региону.
„Имајући у виду стратешку опредељеност наше државе ка будућем чланству у ЕУ, сви запослени у државним институцијама се на одређени начин баве европским питањима. Тешко је дати егзактну процену колико се људи у администрацији директно или индиректно бави питањима европских интеграција. Можемо да кажемо да је више од 3.000 људи у државној управи било ангажовано само на процесу скрининга, а тај број ће се и повећавати сада када идемо у фазу отварања поглавља”, истиче Јоксимовић.
Можда ће, како каже, чланови Преговарачког тима чешће бити у директном контакту са својим колегама у Бриселу, али ће за квалитетне реформе и усклађивање с правилима и стандардима ЕУ „бити неопходно да сваки службеник, на централном, покрајинском или локалном нивоу пружи лични допринос у овом процесу”.
У вези с неким критикама о недовољној кадровској припремљености наше мисије у Бриселу, рецимо да на сајту те мисије пише да је ту, поред шефа мисије, још 20 чланова, и да ће бити настављено „јачање кадровских и техничких капацитета”, „сходно потребама за пружање подршке и праћење приступних преговора са ЕУ”.
Како то изгледа по конкретним поглављима?
„У активностима Преговарачке групе за поглавље 32 руководећу улогу је имало Министарство финансија, за поглавље 35 руководећу улогу је имала Канцеларија за КиМ, наравно, уз још читав низ институција. Што се тиче преговарачких поглавља 23 (Министарство правде) и 24 (Министарство унутрашњих послова), у раду ових преговарачких група учествује још већи број институција, за поглавље 23 – још 27, а за 24 представници још 19 институција. Посебан квалитет раду преговарачких група 23 и 24 даје укључивање грађана и кроз Национални конвент и организације цивилног друштва”, каже министарка.
Конвент је тело невладиних организација које прати процес преговора, формирано одлуком скупштинског Одбора за европске интеграције.
Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права и координатор у Конвенту за поглавље 23, каже да Конвент чини око 700 НВО, док је само за поглавље о људским правима 70 таквих организација и струковних удружења из целе Србије.
Уз опаску да су приликом припреме акционих планова за поглавље 23 рокови били веома кратки, оцењује да ће тек убудуће бити потребно доста посла, времена и стручних људи, јер ће бити и доста статистике, а пратиће се, рецимо, и сва битна суђења, како би се показало да ли постоји борба против корупције.
План да све припреме за ЕУ буду завршене у наредне три године Антонијевић оцењује амбициозним. „Праву процену да ли ћемо у томе успети можемо да дамо тек 2017, кад буде рађен први пресек учињеног, а први тест биће крај 2015, када се буде видело шта је све од предвиђених закона прихваћено, а ја сам ту мало песимиста”, каже он.
За Драгана Поповића, координатора за поглавље 35 Националног конвента и директора Центра за практичну политику, 2019. представља преамбициозан план. „Мислим да је потпуно немогуће да се толико комплексан посао као што је имплементација европског законодавства уради за тако кратко време”, каже Поповић, у уверењу да то није добро, чак и када би било могуће.
Објашњавајући да је улога цивилног сектора у поглављу о Косову да нуди решења за која мисли да су добра у појединим деловима нормализације односа, он каже да је само у његовој радној групи 25 невладиних организација. Објашњавајући да имају редовне састанке с Марком Ђурићем, директором Канцеларије за КиМ и његовим тимом, који их информишу докле су стигли преговори, наглашава да се још не зна шта ће тачно бити садржина преговора у поглављу 35.
Први пут о трошковима усаглашавања
Упитана колико је новца предвиђено за европске послове у 2016. и да ли га има довољно, Јоксимовићева одговара да буџет не препознаје средства за „европске послове”, већ да је урађен на основу предлога планираних мера и активности свих државних органа.
„Приликом дефинисања својих потреба, државни органи руководили су се приоритетима Владе, а европске интеграције и мере у вези с овим процесом свакако су биле у фокусу. Значајно је напоменути да ће Србија до краја фебруара 2016. усвојити ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ, тзв. НПАА. У овом документу први пут ће бити инсистирано да се наведу сви додатни трошкови који ће бити узроковани усаглашавањем наших прописа с правилима ЕУ. Тиме ће се стећи услови за ближе сагледавање финансијских потреба у оквиру процеса приступања ЕУ”, каже Јоксимовићева.
