Протестанска Нирвана

Запуцао тако, прошлог викенда, чак у Вучак код Смедерева Марко Ледени Ђурић, по занимању саветник (што Екселенцијин, што Канцеларев, за све и свашта), а љути идолопоклоник по верском опредељењу, е да би му се отуда пророчански „јавило“ како, осим једне странке и њеног шефа, нико у овој земљи не може да окупи и уједини народ, јер Србија не може да се избори са проблемима ако је разједињена и – пазите сад, какав аутогол – „ако су на власти они који слушају амбасаде и тајкуне“?!

За нередовне читаоце ове колумне, то је онај исти дечко што је претпрошле недеље, са највишег места, устврдио да Србија треба да буде срећна што је њен Канцелар „тај и такав таленат вансеријски за унутрашњу и међународну политику, лидер који својим примером показује на који начин човек може да се уложи на послу“ (скраћено: ТИТТВЗУИМПЛКСППНКНЧМДСУНП). Иначе, у слободно ванпартијско време, шеф Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију који, за сваки улазак на КиМ – тражи „аусвајс“ из Приштине…

Но, да не елаборирам причу о професионалним шлихтарама, увлакачима, чанколисцима, улизицама, полтронима и томе слично. Кога ова тема више занима, топло препоручујем књигу проф. др Мирјане Марковић „Било је то овако“, у којој поименично набраја све оне који су њеној породици престали да се јављају на телефон већ од 6. октобра, а годинама пре тога нити једна породична свечаност у дому Милошевићевих или дочек Нове у Карађорђеву није могао без буљука ових који су се најављивали, „хватали ред“ и уписивали по 12 месеци раније међу кандидате за та интимна дружења са породицом покојног председника.

Наш мејнстрим идеолог почивши Макс Вебер, антиципирајући протестантску Србију нашега доба, у „Духу протестантизма“, уосталом, казао је шта се има „касти“. Као, на пример, путем цитата – главе 5 (о провиђењу) – „Вестминстерске конфесије“ (1647): „Што се тиче злих и безбожних људи које Бог, као праведан судија, због њихових ранијих греха заслепљује и чини окорелим, он њима не одузима само своју милост, којом би њихова памет могла да се просветли и њихова срца да буду тронута, него им понекад одузима и оне дарове које су имали и доводи их у везу с таквим предметима из којих њихова пропаст прави прилику за грех, и предаје их, поред тога, њиховим сопственим чулним прохтевима, искушењима света и сили сатаниној, због чега се дешава да они сами собом бивају окорели, чак истим оним средствима којима се Бог служи да би омекшао друге…“

Наш ТИТТВЗУИМПЛКСППНКНЧМДСУНП, има томе пуних 10 месеци, менторски бритко, оценио је Екселенцијину платформу о КиМ као озбиљан текст. Или, сасвим прецизно: „Кад будемо сагледали колико је реалистичан и може да се спроведе у дело, изаћи ћемо у јавност. Разговараћемо о томе у државном врху. Потребно је да се сви упознају са текстом – истакнути интелектуалци, јавни радници, правници…“. Да спрдња са институцијом председника Републике буде потпуна, од тада – мукац: Још се, биће, сагледава. Па, ћути, по обичају, Канцелар, али се „сестрама кармелићанкама“ из тзв. Уставног суда Србије, у ригорозном завету шутње, прикључио и Његова екселенција…

За то време, на Палилулској пијаци у Нишу подељени су календари са Канцеларевим ликом које су неки старији симпатизери љубили као икону. Док у предизборној кампањи, ако добро разумем овдашње режимске медије, принц од Велса и цар од Кремља „раде радњу“ за Канцелара. Једино овај немачки велепосланик Дитман помало забија клипове у точкове тезом да нема уласка у ЕУ без „свеобухватне нормализације односа с Косовом“, а и Медведев се нешто нећка. Те доћи ће, те неће доћи до 24. априла.

Извор: Данас