Шејтанлук Бакира Изетбеговића

У оквиру некакве квазисветске акције „Stand With Aleppo“ (пре)наглашава се колико је важна истоврсна порука из некадашњег „светског симбола окупације“ – Сарајева. Под паролом жаљења цивилних жртава и „хуманитарне катастрофе“ тражи се прекид оружаних дејстава. Занимљиво, начелно гледано дејства јесу заустављена, или бар сведена на толерантан ниво, а виновници ових митинга траже реализацију нечег реално постојећег. Тражи се и евакуација страновништва, а актери некако „заборављају“ да су сиријско-руске снаге пре почетка офанзиве евакуисале преко 110 000 цивила, да се често дневно евакуише и по 10 000 људи. Уколико тежимо иоле рационално сагледати дешавања у Алепу, онда би у Сарајеву требао бити одржан митинг подршке Башару ал-Асаду и Владимиру Путину. А ипак није тако и то отвара бројна питања.

Но, нисмо наивни и добро се сећамо како сличне акције најчешће усlеђују кад борци Исламске државе и побуњеничко-паравојних формација западну у тешке проблеме и/или губитке. Тако се и овога пута примирје користи како би поједине паравојне јединице и милиције (бар!) успеле побећи из града и избећи тотално уништење. Секундарно, иако једнако важно, тежи се сломити динамика офанзиве регуларних сиријских трупа и њихових старих и нових савезника.

Како је најављено Путин и Ердоган телефонски су размотрили дешавања око Алепа, уз опаску да Турска радикално мења позицију и постаје савезник против џихадиста. Нормално, није то једноставна ситуација, али након неуспелог пуча Ердоган све више иде у оном опште-цивилизацијски жељеном правцу. То аутоматизмом „у игру“ враћа још једног сиријског савезника, односно Иран, и то на нивоу обнављања својевремено прекинутог ангажовања копнених снага.

Све у свему, тежња коалиције јесте потпуно уништавање Исламске државе на простору Сирије и Ирака, а показатељи са терена потврђују позитивне трендове. Када сам пре више од пола године тврдио да је Исламска држава „послужила сврси“, те да следи полако гашење тог и таквог формата исламистичког фундаментализма, уследила је скепса. Но, ствари морамо посматрати дијалектички од муџахедина у БиХ, преко ал Каиде, до Исламске државе, да би схватили како на делу имамо увек исте актере и чињења, а мењају се само (про)форме и називи „противника“. Зато и данас понављам како ће се у наредном периоду појавити нека нова исламистичка „формација“, са новим називом и манипулативно другачије представљеном манифестацијом терора.

БАКИР ЈЕ МАНИПУЛАНТ И СЕКТАШ

Уколико је неко помислио да сам „одлутао“ од теме и наслова, одмах успостављам жељене корелације. Конкретно, лажна забринутост Бакирова за цивиле Алепа, за страдања муслимана на том подручју итд. своди се на помагање својим истомишљеницима и „саборцима“ поводом голог преживљавања и прегруписања. Четири године је овај град под контролом низа различитих побуњеничких паравојних формација, милиција и криминално-злочиначких банди, и једнако толико грађани тешко пате, а од водећих бошњачких политичких, верских и „интелектуалних“ кругова ни речи.

Шта су у том граду годинама чиниле којекакве сиријске верзије „Цаца“ (Мушановић), „Ћела“ (Делалић) или Шева“ (јединица) бошњачко/сарајевску елиту није много интересовало. Уосталом, знамо како су се својевремено позиционирали према својим командантима из категорије тешких криминалаца и зликоваца! Сјетимо се и сиријца (!) Абу Хамзе, те „леђа“ каква су му пружали Изетбеговићи и Исламска верска заједница (ИВЗ). Нема потребе да се заваравамо око мотива какви воде Изетбеговића јуниора и ИВЗ БиХ у марифетлуке попут предметних митинга.

Да будемо кристално јасни – Изетбеговићи и ИВЗ, на једној страни, баш као и џихадисти широм Сирије и Ирака, на другој, произилазе из истог језгра селефијског секташења и идеја Муслиманске браће. Бакир је само следбеник свог рахметли бабе Алије, а у идеолошком смислу једнако „следбеник селефи-салиха“ (првих генерација, селефија), па тиме верски секташ. Овде морам подсетити како је деценијама трајао отворени сукоб између југославенске ИВЗ и Алије Изетбеговића, све док 1993. године није успео на чело мухамеданске верске заједнице БиХ прогурати свог истомишљеника и активисту Муслиманске браће – Мустафу Церића. Данашњи рејс Хусеин Кавазовић је тек пука копија Церића, са задатком да овдашње муслимане даље радикализује, секташки застрањује, дезорјентише, дезавуише и удаљава од онога шта су вековима били и како се до данас у гро случајева само-идентификују.

Елем, у даљем појашњавању морам подсетити на нешто шта већ месецима понављам. Организовани повратак џихадиста из Сирије и Ирака на Западни Балкан, какав пратимо месецима, са неадекватним процесуирањем и казнама, који у текстовима називам „очување западнобалканског исламистичког језгра“ и квалификујем као пројект НАТО јастребова. Овај сарајевско-травнички митинг је једнако у функцији очувања („живих глава“) исламиста, са циљем њиховог даљег врћања на ове просторе (делом!), ширења утицаја, реорганизовања и припремања будућих акција – како овде, тако и широм света.

БАКИР ПРОТИВ ПУТИНА И ТРАМПА

Биполарни свет је дефинитивно нестао и тренутна геополитичка „шаховска табла“ приказује заплет какав и данас ретки разумеју. Са те ионако компликоване позиције будући амерички председник повлачи потезе неочекиване за гро светске јавности. У најкраћем тражи начина за приближавање Русији, а „закувава“ са Кином. Месецима указујем како ће будући трендови ићи управо по овом моделу, а будућа дешавања ће то само додатно потврђивати.

Поприлично неочекивано на америчким изборима победио је човек који актуелну светску заврзламу гледа прилично прагматично и повлачи сасвим рационалне потезе у правцу стварања синергије између англоамеричких и светских интереса. То не одговара ратнохушкачким, фашизоидним и мешетарским лобијима који су свет и довели у овакву ситуацију, тако да њихове „ад хок“ тренутне потезе треба посматрати како очајничке трзаје рањене животиње.

Сасвим реално и објективно утемељено можемо очекивати да „поражена страна“ пре потпуног преузимања свих полуга власти од стране Доналда Трампа покуша извести маневре предупређивања најављене Трампове политике. У том контексту треба нагласити вишевековну константу: кад хитно тражите глобални хаос вршите дестабилизацију Балкана. То је онај страх, онај „потез више“, ког се морамо чувати.

Зашто?

Приближавање руског и америчког председника управо је на правцу онога шта сам устврдио пре годину-две: да ће Сједињене Државе све више Русију перципирати као партнера/савезника. Просто, уколико САД теже ка успостављању какве-такве равнотеже на југу Медитерана морају сарађивати са Русима. Уз то, уколико Американци желе (а свакако желе!) део колача у мега-енергетским пројектима приморани су на сарадњу са Русијом. Свестан је тога Трамп, и управо зато мења политику према Путину и Асаду, редефинише односе унутар НАТО савеза, мења ТТИП и остало.

То аутоматски значи да Муслиманска браћа и њихове силне фракције престају бити „фактор“ и теренски играч Сједињених држава, а у даљем то подразумева и америчко дистанцирање од овдашње „браће“ Бакира Изетбеговића, Церића, Кавазовића и сличних. Истовремено, поражена ратнохушкачка и фашизоидна америчка клика „јастребова“ дубоко је свесна да ће приближавање Трампа и Путина у првом реду доћи око Блиског Истока. Ато је њихов циљ „замрзнути“ сукобе на том простору и „Биг Гејм“ преместити на друге неуралгичне тачке – од којих је Балкан увек посебно интересантан.

Дакле, у резимирању овога текста можемо сасвим оправдано закључити како наше окружење, а посебно БиХ, у наредним месецима (и данима) може бити изложено озбиљним ризицима и дестабилизацији. Уосталом, ситуација у „босанском лонцу“ је врло близу кључања, а погледајмо последњу изјаву Високог представника Валентина Инцка око „црвених линија“. У тренуцима кад буквално нико не помиње било какве референдуме и отцепљења, овај Бакиров послушник прети позивањем спољне интервенције уколико Срби „нешто покушају“!

Одавно смо свесни како живимо у виртуелном свету, где су медијске изјаве и монтирани снимци много убитачније од стварности, па тако морамо посматрати и ове митинге и Инцкове изјаве и Бакирове марифетлуке. У Сарајеву су маргиналне и ником познате групације окупиле једва две хиљаде „жена у црном“, али је одаслана медијска слика врло репрезентативних размера. Једнако тако Инцкови „извештаји“ презентују се врло драматично и дестабилизирајуће, тако да већ у њима готово да имамо основа за спољну интервенцију. Са друге стране у „пописаној“ већинско-муслиманској Босни (Алијин сан!) једно за другим ничу арапска насеља (без грађевинске, урбанистичке и друге документације), хиљаде стварних и фиктивних предузећа, селефијске заједнице (погрешно назване вехабијским) свакодневно потпадају под контролу злочинаца-повратника из Сирије.

Свеукупно, Бакир Изетбеговић безбројним потезима припрема терен за озбиљну дестабилизацију и конфронтацију, или боље рећи „конструктивни хаос“, а све у сарадњи са пораженим „НАТО јастребовима“ који задњим трзајима настоје спречити битно другачију геополитичку стварност. Шејтан је Бакир Изетбеговић!

Извор: Блог Борислава Радовановића