Стаклена менажерија

На Балкану се, посебно у српским земљама, више не зна ни ко пије ни ко плаћа. Сваки час долазе неки званичници из Вашингтона, Москве, Брисела, Пекинга и исламских земаља. Једни доносе пројекте и понеку инвестицију, други поруке и претње. Сви службено тврде како долазе као пријатељи, како Србија напредује на путу према европском рају, како су односи Београда и Москве сјајни итд. А Вучић, кад год га нетко хвали, диже главу пут неба и вели свом народу, након што се његов глас одбије од стратосфере: „Ви сте за то заслужни, ја, као Господ, само радим оно што ви желите, а у интересу Србије“.

За Вучића је изгледа највећи проблем Додик. Александар њему често поручује: „Ја се с овим и оним не слажем“, а Додик, тврдоглав као мазга, ради по своме. Изгледа да је наумио, након истека свог мандата, да постане председник Србије, што Вучићу страшно смета, јер хоће поновно Тому на том месту.

У Србији постоји и опозиција. Тврди како Александар није требало да оде код Била Клинтона и да се понижава пред оним идиотима који су понављали причу о наводно српском геноциду над муслиманима у Сребреници. Тврде, како је требало да подржи Додиков референдум. Замерају Вучићу што продаје Космет, што одлази на консултације у НАТО, што је дпшустип изгласавање закона о српској геноцидности. У томе предњаче Двери и НСПМ. Све у свему, тврде како њихов премијер издаје Србију, Републику Српску и Русију.

Војо, Хаг и правда

Уколико је тачно да је Вучић такав, постоји теорија и због чега је то тако. И ту се морамо присетити чувене Војине реченице изречене у Хашком трибуналу:

„Ако мени судите за ратне злочине, онда морате Вучићу и Николићу такође судити,  јер су они радили исто што и ја“.

Другим речима, у складу са теоријом завере, Вашингтон (читај: такођер НАТО и Брисел), рекао је Аци и Томи, љутим Војиним радикалима: „Или ћете у Хаг, или ћете у власт. А ако изаберете ово друго, бит ћете наше слуге покорне“. Епилог је познат: власт је била слађа.

И тако долазимо до коперниканског обрата! Пошто је Воја ослобођен сваке кривице гледе ратних злочина, онда то имплиците значи, да ни Ацо ни Тома не могу бити злочинци. А ако нису злочинци, онда их Запад нема зашто уцењивати. А ако их нема зашто уцењивати, онда то значи да ова двојица, ако су тачне тврдње опозиције да су они издајице српског и руског народа, да ту издају раде својевољно.

Да ли је то баш све тако, или, хрватска блокада Србије

Нешто шкрипи у теорији о издајништву јер је Запад почео шиканирати Вучића. Прво су амерички маринци почели усред Београда понижавати српске власти. Британски дипломата Девенпорт је то наставио у Скупштини Србије. И таман када су се око тога страсти мало смириле, надошла је „хрватска бомба“. „Браћа Хрвати“ су блокирали поглавље 23 у вези уласка Србије у ЕУ.

Нитко није толико наиван да помисли како су садашњи хрватски НАТО полтрони то својевољно урадили. Примили су, дакле, инструкције из Вашингтона.

Када се то преведе на дипломатски језик, онда то значи да Вашингтон није задовољан политиком Вучићеве владе.

У Србији су одмах бурно реаговали, изгледа не схватајући о чему се ради, тврдећи како је овај потез Хрватске наставак проусташке политике коју „Лијепа Наша“ води под вођством председнице Колинде Грабар Китаровић. И све је пошло у кривом смиеру.

Другим речима, или Запад ипак није задовољан Вучићевом политиком, па је нахушкао Хрвате на Србе, или је (и) нешто друго по среди.

Против кога би НАТО требало да интервенише

Некако у исто време када се Хрватска окомила на Србију, обелодањен је, у хрватским медијима, „тајни“ бриселски документ о могућој и пожељној НАТО интервенцији на „западном Балкану“.

Наводно због исламског џихада и Додиковог дестабилизовања региона, али, имплиците, због све чешћих контаката између Србије и Русије. Успут, да Додик није добио локалне изборе и тиме се потврдила приврженост народа њему, већ тада би био ухапшен. У погледу вахабизма, ствар је делимично смешна, пошто су САД те које врше исламизацију Балкана. Али није смешно када БиХ ХДЗ интензивира причу о трећем, хрватском ентитету унутар Федерације, што значи рат са мусиманима, а Хрватска је, пре пар месеци, мобилисала знатан број резервиста.

Наравно, оно што Америка хоће, то је да стави српска подручја под своје. Можда хоће и да смањи муслманску територију у БиХ како би се решила тамошњег исламског екстремизма, најопаснијег у Европи којег је, узгред речено, сама произвела.

Другим речима, Америка у БиХ, НАТО интервенцијом, планира комплексну акцију: успостављање трећег, хрватског ентитета, умањење и онемогућавање исламског екстремизма, те укидање Републике Српске и улазак Босне и Херцеговне у НАТО. А ако би Србија покушала да спречи пропаст РС-а, трупе НАТО-а би биле на лицу места спремне да интервенишу.

Све се то не може десити пре Трампове инаугурације, па је пролеће највероватнији моменат да све отпочне. Надајмо се да је аутор овог текста апсолутно у криву, да је обузет теоријама завере и да се такве ствари више не могу дешавати на Балкану.

А ту је и „српски Трамп“ који ће све то спречити, зар не?

Ова стаклена менажерија: Амери, Руси, Брисел, исламисти, НАТО, Хрвати, Тома, Аца, Воја, Додик, где се сви грубо сударају, остаје зачудо стабилна, а стаклени протагонисти се још увек озбиљније не ломе; више прете него што мисле прећи у акцију. Међутим, пошто је ово Балкан где је све најцрње могуће, а ствари плану изненада, лако је из стаклене прећи у крваву менажерију.

Боже правде! 

Извор: НСПМ