Македонци и убијање сопствене државе

Оно што се дешава у Македонији није ни непознато, ни неочекивано. Па ипак дешава се. Они који не уче на туђим грешкама плаћају на сопственим. Јер, сценарио Четвртог Рајха био је исти за све нас – православне народе.

Прво се наметне модел западне „демократије“ са повлашћеним политичким статусом других народа (националности, националних мањина и сл) и минимализује утицај компоненте православља у политичком устројству државе. Затим се сервирају генерално две, међусобно супротстављене, политичке опције које православно бирачко тело цепају на два, отприлике подједнака, непомирљиво супростављена дела, од којих ни један нема потребну већину да наметне своју пркламовану политичку визију, односно формира стабилну власт. Тада на сцену ступају неправославне „мањине“ које својим гласовима нуде да обезбеде потребну већину, али за узврат траже материјалне или политичке уступке, а најчешће и једно и друго.  И увек добијају. Посебно на дужи рок. И увек су (о гле чуда!) вођени, плаћани и политички профилисани из западних центара моћи.

За православне народе на Балкану посебан је проблем што за „мањине“ имају Албанце, политички недовољно профилисан али, зато, националним циљевима веома одан народ. А њихов основни национални циљ је да сви Албанци треба да живе у једној држави, при чему сматрају да све територије на којима они чине етничку већину треба да припадну тој држави, без обзира на постојеће границе. Ту државу сами су, некада, поносно називали „Велика Албанија“, али данас је, сходно саветима својих западних ментора, називају „Природном Албанијом“. И иду ка њој не бирајући средства и начине, користећи сваку прилику и геополитичке околности. У том смеру, без разлике, делују и они у Тирани, и они у Приштини, и они у Скопљу или Тетову и они у Подгорици или Улцињу.

С обзиром да територије које Албанци „нишане“ припадају државама православних балканских народа то их у коцепцији Запада (Четвртог Рајха) чини идеалним оружјем за слабљење и стављање под контролу православних држава. Ту цену Србија је платила Косовом јуче, а квислинзима на власти данас, Црна Гора историјски битном суспензијом свог суверенитета приликом избора за МИС Албаније у Улцињу, а Македонија ће рачун плаћати, данас и сутра, својим евидентним одумирањем као држава македонског народа.

Тај процес отпочео је немогућношћу формалног победника избора (51 мандат), лидера ВМРО ДПМНЕ, Николе Груевског да формира владу, јер му је Али Ахмети, лидер албанске партије звучног имена „Демократска унија за интеграције“ (ДУИ) окренуо леђа након низа година сарадње у власти. Иако коментарисан као својеврсно политичко изненађење став најаче албанске партије у Македонији, био је логичан след  догађаја након потписивања тзв. „Тиранске платформе“ коју су почетком јануара 2017., у Тирани, под патронатом Едија Раме потписале три водеће албанске партије које су се пријавиле за учешће у парламентарним изборима. Поменути ДУИ, покрет „Беса“ и коалиција „Алијанса за Албанце“.

Очигледан циљ  окупљања у Тирани била је намера Албаније да усмери и  обликује деловање политичких представника Албанаца у македонском изборном процесу,  и уједини њихове мандате како би они постали фактор без кога није могуће формирати Владу.  Такође, утврђена је папрена цена те подршке, седам основних захтева који директно подривају темеље садашњег уставног поретка Македоније, међу којима се истиче онај да Албанце треба сматрати конститутивним народом Македоније. (1)

Затим, тражи се да албански језик постане службени на целој територији Македоније (сада је то у срединама где албанско становништво прелази 20 %), као и уношење у Устав формулације да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом“.(2) Албанци, даље, захтевају и дебату о застави, химни и националним симболима, „тако да они одражавају мултиетничност друштва и ентичку једнакост“.(3)

Тражи се и усвајање резолуције у македонском парламенту којом би се осудио наводни геноцид над Албанцима у Македонији, спроведен од 1912. до 1956. године, а посебно опасан захтев по македонску државност је онај у коме се инсистира на „интегрисаном граничном управљању“ на границама са Косовом и Албанијом(4), што се јасно може протумачити као формални почетак реализације пројекта „Велике Албаније“.

Ко пристане на ово, наравно писмено, добиће подршку албанских 20 мандата у македонском парламенту (Собрању), који су обојици непомирљиво супростављених кандидата довољни за просту већину која саставља Владу. Али, изгубиће македонску државу! И наравно, на све то је пристао западни фаворит Зоран Заев, лидер “Социјалдемократског савеза Македоније” (СДСМ), човек кога најлакше можемо описати као  Чедомира Јовановића македонске политичке сцене.

Отуда можемо мудрим, национално и државно одговорним, потезом сматрати одлуку македонског председника Ђорђа Иванова да таквом човеку не додели мандат, упркос чињеници што је објавио да има парламентарну већину која му гарантује састављање Владе (69 од неопходних 61 собрањских гласова).

Жестоки притисак Запада који је уследио, рачунајући и хитан долазак Федерике Могерини у Скопље, јасно је показао одакле дувају ветрови у албанска једра, али за сада није променио чврстину Иванова, који истрајава у ставу да би спровођење “Тиранске платформе” угрозило постојећи уставни поредак. И у томе је свакако у праву.

Огласила се и Русија, јасним упозорењем Западу да хитно прекине мешање у унутрашња питања једне суверене земље, што би се могло протумачити као подршка суверености Македоније и принципијелном ставу њеног председника. Али, наравно, то неће зауставити Запад у његовим намерама, а Македонци су мали православни народ кога су комунисти деценијама учили да су му Срби највећи непријатељи…

… Али нису! Највећи непријатељи су му Албанци и сатанистички Запад. И зато ће у неминовном политичком заоштравању које предстоји, а које су албански лидери, након састанка у Тетову, већ најавили помињањем некаквог плана “Б”, македонски народ морати озбиљно да размисли како је и зашто гласао за прозападну опцију иако је садржај тзв. “Тиранске платформе” обелодањен пре избора, а болна искуства Србије и Црне Горе су им итекако позната.

И ако буду имали среће да се политичка и национална криза која им предстоји оконча новим изборима, надам се да неће својим гасовима наставити убијање сопствене државе!

_________________________________

Одреднице:

(1)http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=02&dd=27&nav_category=167&nav_id=1234640

(2, 3, 4) – Исто

Извор: ЦЕОПОМ-Истина