Мирин витез а Вучићев водоноша!

Да сам прост и неваспитан као аутори Вучићевих жутих медија вероватно би овај чланак почео на следећи начин:

„Својевремени подрепни скакавац др Мирјане Марковић, леви дечко који обећава, Александар Вулин, извлачио је своје наоштрено перо и њиме шиљио и шиљио по свакоме на кога би она попреко погледала…“

Е, али пошто сам ја лепо васпитан аналитичар и чувам достојанство како своје, тако и оних о којима пишем, чак и када то можда и не заслужују почећемо овај текст испочетка:

Својевремени витез од Мирјане Марковић, леви дечко који обећава, Александар Вулин, дуго времена проносио је славу и штитио идејну част ове, тако крхке а толико моћне, жене од партијских и непартијских неистомишљеника. На сваки помен њеног имена исукавао је своје наоштрено перо и писао. Оне који су је кудили речју да побије, оне који су је хвалили да допуни и дојасни. Годинама. ЈУЛ му је био дом, идеја и визија. А његово поимање левичарства, као и њено, било је мешавина шарених пролећних цветова, Чегеварине одлучности и Титове подмуклости. Опет, годинама.

А онда се десило то што се десило и леви дечко који обећава изгубио је смисао свог левичарства, др Миру Марковић. Разочаран у след друштвених токова које је покушао другима да појасни у њено име, суочен са испразношћу онога што је говорио и радио, заћутао је и притајио, све док га Мики Ракић није ископао и Енглезима препоручио као погодан лик за њихов велики балкански пројекат – „СНС“. Одједном и изнебуха, промашени левичар насукан на политичком буњишту постао је четврти мускетар, Д Артањан велике анти-српске политичке преваре, одмах иза Николића, Вучића и Дачића. 

И тако је он, промењене фризуре и памети у којој више није било левичарства изронио на Косову, као водећи оперативац Вучићеве прве велике преваре. Имплементације бриселског процеса. Тамо где је заглавио Борко Стефановић у име Тадића, наставио је он у име Вучића. Представљао се као приљежни патриота, али је брзо показао и своју другу страну. Када су његове лажи о благодетима „бриселских дарова“ постале толико бљутаве да их ни пас с маслом не би могао прогутати, окренио се застрашивању народа ширењем црних визија о томе шта чека Србе на космету ако не прихвате имплементацију бриселске платформе која није била ништа друго до одбачени „Ахтисаријев план“. Када и то није прошло, окружио се са неколико „опасних“ момака и обукао црну, полувојничку, униформу па, попут црнокошуљаша у давним и злим временима, шетао Косовом на челу те колоне. Када би неки Србин постављао превише логична питања о „имплементацији“, или се слободније обратио другу Вулину, он би се окренуо и отишао, а „момци“ би нешто касније дотичном одговарали бејзбол палицама.

Основао је, тај бивши витез од Мире, на Космету и ћелије своје партије у које су се учланили они Срби који су Тачију дали кворум да постане председник, који су грачаничку земљу продали шиптарима и водили другу „високу“ политику чије су се неслућене „патриотске“ висине увек завршавале у њиховим џеповима. „Политику“ такву да је Марко Ђурић, и сам талац Вучићевих болесних идеја, у једном тренутку морао да каже: „Јасно је да су чланови (Иса) Мустафиног Покрета социјалиста Че Гевару заменили Енвером Хоџом за шаку албанског новца“.(1)

Када је свој прљави посао одрадио и Србе са Севера Космета што безочним лажима, што бејзбол палицама  „убедио“ у исправност Бриселског пута зацарио се у Београду као близак Вучићев сарадник. Витез од Мире постао је водоноша Господара Вучића, а левичарство је заменио прагматизмом, тако типичним за ниже глобалистичке намеснике. 

Е, тај и такав Александар Вулин појавио се у јутарњем програму ТВ Пинка, бастиона Вучићеве идеологије муља у српском друштвеном животу. Морам да признам да ме је уплашио степен фрустрације који је избијао из његових одговара на актуелна  питања о изборима, протестима, а посебно медијима. Као да га је запосео Вучићев дух. Беснео је и претио РТС-у зато што је пренео вест о протестима, причао нам је о томе шта су избори иако на њих никада није самостално изашао, лупетао о македонском и украјинском сценарију, очигледно не схватајући да се тамо ради о националним напетостима, а не политичкој кризи. 

Бар пет пута је поновио како ће лично тражити смену руководства РТС-а и како „они“ (ваљда Вучић и он) неће дозволити дестабилизацију Србије. 

Али, драги наш левичару с парама, да мало не касните, ти и ОН? И откуд та агресивност у тону и грч у говору тела, ако сте на добром путу? Но, пустимо то. Мени је тебе, заправо, жао. Онако људски. Сигурно није  лако оне дивне идеје о људској једнакости и социјалној правди заменити за Вучићев цинизам и корпоративни капитализам? А мора да је још много теже од витеза постати водоноша…

Шира верзија текста објављена на ФСК дана 18.02.2017.

___________________________________

(1) – http://rs.n1info.com/a216370/Vesti/Vesti/Djuric-Pokret-socijalista-sa-KiM-je-Ce-Gevaru-zamenio-Hodzom.html

Извор: Фонд Стратешке Културе