Браћа великог брата

Грађани Србије сами финансирају културни геноцид који се над њима спроводи, народни новац којим се тај геноцид финансира се без контроле прелива у приватне џепове, док се казне за непоштовање закона опет плаћају из народне касе.

Повезаност фирме Драгана Ђиласа, Телекома и „Великог брата“ о чијим детаљима нас обавештава Пиштаљка је само један мали пример како сами финансирамо сопствено уништење. Наравно, не директно, већ преко легитимних представника које смо демократски изабрали.

Спонзорисање културног геноцида

Сезону „Великог брата“ емитовану у јесен 2009. године спонзорисао је Телеком, о чему су упадљиво сведочили баде-мантили учесника, беле боје са видним обележјима МТС (Мобилне телефоније Србије) на леђима, док је пренос био непрестано доступан на интернету, за шта захвалност дугујемо Телекому Србија. У то време, као и данас, власник компаније „Emotion Production“ која је емитовала Великог брата је био Драган Ђилас. Са друге стране, генерални директор Телекома је у то време био високи функционер ДС Бранко Радујко. Истовремено, народним новцем из Телекома финансиран је културни геноцид у Србији и богаћење високих функционера ДС.

За време владавине ДС, Телеком је одбијао да објави уговор о сарадњи са Ђиласовом компанијом уз образложење да тражени уговор садржи одредбу о поверљивим подацима који се не смеју објављивати. У решењу тадашњег директора Телекома (Радујка) објашњава се да су у питању пословне, поверљиве информације, чијим би одавањем наводно могла да буде нанета штета Телекому, али и другом предузећу на које се односе информације.

Телеком и Арена спорт

Исто се десило и две године касније, 26. августа 2011. када је објављено да је Телеком Србија купио 51 одсто удела у предузећу HD-WIN д.о.о. које је власник четири ТВ канала Арене спорт. Са становишта добробити самог Телекома и државе, потпуно штетан посао, јер шта ће Телекому спортски канал. Међутим, са становишта личних интереса, овај „пословни“ потез сасвим логичан. Постоји сумња да је куповином од стране Телекома, HD-WIN д.о.о. платио дуг од 7,5 милиона евра Ђиласовој фирми. Увидом у уговор, то би се разрешило. Међутим, Телеком је и у овом случају одбио да објави уговор, уз образложење да Телеком није орган јавне власти и да нема обавезу да примењује Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Казне ће се платити из народне касе

Сада наступа други део апсурда, а то је да за Радујкове и Ђиласове махинације казну плаћају грађани. Повереник за информације је 8. октобра 2010. донео обавезујуће решење којим је поништио одлуку Телекома да не објави уговор о спонзорисању „Великог брата“. Телекому је тада наложено да објави уговоре у вези са емитовањем „Великог брата“. У међувремену, Телеком није објавио уговоре, и због кршења Поверениковог налога уредно плаћа казне. Прву казну од 20.000 динара у буџет Републике Србије Телеком је уплатио 2010. године, док је друга казна од 180.000 динара плаћена 2011. Из једног државног џепа се новац пресипа у други државни џеп, а ни Радујка ни Ђиласа нико не дира.

У овој махинацији са Телекомом саучествује и нова власт јер и поред галаме о борби против корупције није раскринкала виновнике махинације и није обезбедила да ново руководство Телекома објави уговор. У члану 28 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописује се обавеза Владе да изврши решења Повереника у ситуацији када ни кажњавање не уроди плодом. У овом случају, још 16. фебруара 2011. године, Повереник је Влади Србије упутио захтев за обезбеђење принудног извшрења његовог налога о објављивању уговора, али од тада нема одговора.

Радујко је отишао из Телекома, али његови наследници се понашају исто као он. Попут Радујка, нови менаџмент игнорише налог Повереника од 12. марта ове године, када је Телекому остављен рок од три дана да достави уговоре о куповини ТВ канала Арена спорт. Овај налог више од три месеца није спроведен у дело, а све указује на то да ће Телеком у буџет Србије поново „дотирати“ 200.000 динара казне.

Извор: Пиштаљка