Аја Јунг и Оливер Ивановић

Не знам да ли сам тако нешто до сада видео на телевизији (видео уопште!): водитељка Н1 упињала се десетину минута да Ају Јунг ухвати на кривој нози због тога што је стала на Вучићеву листу за Београд – кад је у неком тренутку прекинула разговор и према инструкцији из режије саопштила да је убијен Оливер Ивановић.

Оно што је мене запрепастило било је то што та вест није запрепастила саговорницу Јунг. Као да се ништа није десило, мирно је наставила да излаже своју одбрану. Јесте на листи али није, онога који ју је ставио на њу не зове по имену него га ословљава са Председник, радиће вели са тимом неких људи који су спремни да унапређују град онако исто као што је направила своју приватну компанију Фестивал игре, цртала речју куле и градове. Да је ауто испред студија погазио пса верујем да би јој се отело оно, „О мој Боже“. У случају Оливера Ивановића тога није било.

Једна хладна, необјашњива безосећајност прекрила је читав тај наступ, и да је новинарка била промућурнија видела би да јој је Аја Јунг у томе часу пружила одговор који је она тражила. На Вучићевој листи – на којој има пуно право да буде – Аја Јунг није нимало случајно. Она је тамо не зато што је успешан менаџер, него зато што је ево апсолутно отупела за све што је изван њеног интереса: режим којем ће она служити режим је вулгарне политике, сејач страха и неслободе, режим фаланге. Кога брига! Пет минута требало је новинарки да је притиска да би јој Аја Јунг кроз зубе процедила да не прихвата скандал Савамале. И да би јој одмах иза тога, а да не трепне, рекла да ће Београд на води бити спонзор наредног Фестивала игре. Спонзоруша? Не могу то превалити преко језика, премда Јунг каже да се „све види на благајни“. Овај режим је ужасан и зато што и од најбољих прави најгоре.

Извор: Данас