С друге стране председник ХДЗ-а Драган Човић одржао је конференцију за медије након првих изборних резултата, на којој је видно разочаран констатовао да су поново Бошњаци одлучили када је у питању избор хрватског члана Председништва БиХ. Човић је рекао да је задовољан зато што је међу хрватским гласачима добио 80 одсто гласова, али да је Комшић у вођству захваљујући бошњачким гласовима.
„Подршка је далеко боља него што смо очекивали. Надам се укупној цифри од 155.000 гласова. Ако знамо колико је наше бирачко тело желим да се захвалим свима и преузећу обавезу. Заједништво је резултирало добрим резултатом”, казао је Човић. Ипак, Бошњаци су изабрали Комшића, рекао је Човић.
„Ово је порука свима, хрватски народ је послао поруку да је конститутиван и да је проевропски. Жалостан сам што Бошњаци то нису разумели и што су се определили другачије. Мислио сам да то неће урадити. Ми ћемо у хрватском гласачком телу имати 80 посто. Не можете Бошњаци Хрватима бирати легитимне представнике, то је пут назадовања, то није европски пут. То је порука и представницима међународних институција. Трудили смо се да изменимо Изборни закон. Сада се види када је превага у рукама најмногобројнијег народа. Верујем да ће међу Бошњацима бити разумевања јер то није добро за бошњачки народ и БиХ и то може изазвати невиђену кризу. Свесни смо те одговорности”, поручио је Човић а преноси Танјуг.
Комшић: Хрвати, не страхујте што ћу вас ја представљати
Лидер Демократске фронте, Жељко Комшић, кандидат за хрватског члана Председништва БиХ, прогласио је победу и поручио Хрватима у БиХ да не страхују од чињенице да ће их представљати у том телу.
„Драги Хрвати, не страхујте од чињенице да ћу ја бити у Председништву. Желим да захвалим свим људима који су поклонили поверење мени. Желим да знате да сам ја ту како бих служио свим грађанима наше земље. Драги Хрвати у Херцеговини, желим да знате да сам ја ваш легитимни представник и не треба да имате страх од чињенице да ћу ја бити у Председништву БиХ наредне четири године”, рекао је Комшић.
Говорећи о резултатима странке, Комшић је рекао да очекује да они буду слични онима из 2014. године. „Не желимо да улазимо у неке математичке коалиције, него нас интересује конкретни кораци који ће довести до бољитка свих грађана БиХ”, додао је.
„Моја обавеза је да се бавим свима без обзира да ли ме бх. грађани у Херцеговини воле или не. За мене су сви људи исти и ја их не делим на Бошњаке и Хрвате”, истакао је Комшић.
Рекао је и да је апсолутно опредељен за сваки вид сарадње с Београдом и Загребом, али да се не могу толерисати неке ствари које су досад толерисане, а то је, како је навео, мешање у унутрашња питања БиХ.
Жељку Комшићу ће ово бити трећи мандат хрватског члана Председништва БиХ, на који је изабран гласовима Бошњака. Познаваоци прилика у Федерацији БиХ И познаваоци односа два народа, Бошњака и Хрвата у том ентиету БиХ, не искључују могућност да поновни избор Комшића изазвати кризу власти у том делу земље.
Избори у Федерацији по неуставном закону
Овогодишње опште изборе, осме у послератном периоду (први су одржани пре 22 године, другог септембра 1996. године) Босна и Херцеговина дочекала је без јасних правила примене изборних резултата. То би је, како се процењује на различитим нивоима, могло увести у досад незапамћену кризу и неку врсту блокаде.
Опасност долази из Федерације БиХ (ФБиХ), у којој су ови избори спроведени по закону који је још у децембру 2016. године Уставни суд БиХ прогласио противним највишем правном акту државе. Зато је и ОЕБС уочи избора упозорио да би њихови резултати, будући да ће се гласање обавити по неуставном закону, могли бити сматрани незаконитима.
Упркос свим упозорењима, укључујући и она из Централне изборне комисије БиХ (ЦИК), да се дан избора не би смео дочекати без доношења нових, овог пута с уставом усклађених законских решења за избор делегата у Дом народа ФБиХ, политичари из тог ентитета су сваки покушај да се о томе договоре завршавали без успеха.
Готово извесне последице лоших односа и неспоразума бошњачких и хрватских лидера у ФБиХ не могу погодити и Републику Српску (РС), јер она ће, након проглашења изборних резултата, моћи без проблема формирати нову власт.
А што се тиче Федерације, она ће се наћи у потпуно незавидној ситуацији. Због непровођења одлуке Уставног суда, то би правосудно тело, ако би од њега апелацијом било затражено да се о томе изјасни, могло прогласити и да је Дом народа, конституисан на основу избора по неуставном закону, суштински непостојећи, то јест да, правно посматрано, нема никаква овлашћења. Без легалног Дома народа, Федерација не може изабрати ни председника и потпредседнике тог ентитета, као ни његову владу.
Јер, за разлику од Републике Српске, у којој грађани директно одлучују ко ће им бити председник и потпредседници, те посланици у Народној скупштини РС, у ФБиХ директно се бирају само посланици у ентитетској и 10 кантоналних скупштина. Све остале институције власти у том ентитету (министре у влади, председника ентитета, потпредседнике…) мора да потврди Дом народа, чије је конституисање, дакле, због непровођења одлуке Уставног суда, доведено у питање.
Као последица тога, биће доведено у питање и конституисање дводомне законодавне власти на још вишем нивоу, то јест формирање Дома народа парламента БиХ.
„Слутим да ће се моћи потпуно блокирати имплементација изборних резултата, те да ће се ући у ‘мајку свих криза’ које је БиХ доживела икад до сада. Република Српска ће бити функционална, а у Федерацији БиХ ће доћи до кризе, нарочито у вези с конституисањем Дома народа, што значи да актуелна влада остаје као техничка, а тај технички мандат може дуго трајати”, изјавио је политички аналитичар и директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију Жарко Папић за портал „Индекс”.
Судећи по томе како су и ове изборе спровели игноришући одлуку Уставног суда, могуће је да ће политичари у Федерацији напросто и даље окретати главу у страну на сва упозорења те судске установе о, како се тренутно чини, неизбежној нелегалности Дома народа ФБиХ. Резултат ће у том случају бити да ће тај дом по вертикали, од ентитета до федералног нивоа, формирати читаву једну структуру власти засновану на кршењу устава.
