Холивуд за болиде

Још није утврђено ко је тачно изрекао ону чувену мисао: „Кад чујем реч култура, ухватим се за пиштољ“ – да ли Гебелс, Жданов или Геринг – али је ових дана непобитно утврђено ко је рекао чувену мисао: „Кад чујем реч култура, одмах се ухватим за Маријана Ристичевића“.

Дакле, седи Маријан Ристичевић у Скупштини Србије са субјективним осећајем да се неко управо за њега ухватио. Постоји тај субјективни осећај и у метеорологији – оно кад вам кажу да је температуре напољу 15 степени, а ваш субјективни осећај је минус два.

Субјективни осећај код Маријана Ристичевића да се неко баш за њега ухватио, иако је хватање за Маријана Ристичевића прилично пипав посао, наступа обично у тренуцима када нека историјска личност – Гебелс, Жданов, Геринг или председник Вучић – однекуд чује реч култура.

– Кад чујем реч култура, одмах се ухватим за Маријана Ристичевића – рекао је тог дана, како су одмах утврдили историчари – председник Вучић, јер је Маријан Ристичевић имао надахнута излагања у Скупштини Србије на теме: „Ја, филмски критичар!“, затим „Ја, филмски продуцент!“ и напослетку „Ја, добитник Оскара за најглупљу епизодну мушку улогу!“

Аутор антологијских скупштинских говора сабраних у збирку „Муда(р) Маријан(ова)“, наиме, тог дана је у делу излагања „Ја, филмски критичар“ открио да Никола Којо и треба да збрише из земље јер је у никад снимљеном филму „Мезимица“ наводно требало да глуми „српског лекара који уз подршку српске полиције вади Албанцима органе и продаје их на црном тржишту“.

Када већ зна „фабулу радње“ и ко шта глуми у неснимљеним филмовима, можете мислити какве све потенцијалне белаје отвара могућност да неко Маријану Ристичевићу поклони комплет карата за ФЕСТ, а он их притом искористи!

И то тако што седне у први ред Сава центра и почне да пописује у тефтер све негативце које је уочио на филмском платну.

Није стога ни чудо да у тајним белешкама Маријана Ристичевића стоји да ће, уколико икада постане министар полиције – што уопште није нереална опција за тренутне раскошне политичке идеје у Србији – прво да ухапси Ал Паћина, пошто има тајне снимке у три наставка који непобитно указују да је он вођа италијанске мафије у Америци.

– Сви, бре, ћуте, нико, бре, не сме име да му помене! – већ се може замислити прва конференција за штампу Маријана Ристичевића, министра унутрашњих послова у Влади Србије, који се спрема да лиши слободе Ал Паћина, негативца за кога је Космајац мала беба.

Сем тога, Маријан Р. је у делу скупштинског излагања „Ја, филмски продуцент“ утврдио да Мирјана Карановић, Драган Бјелогрлић, Никола Којо & Срђан Драгојевић добијају финансијску помоћ од државе, фактички и од њега, да би снимали филмове, а хоће да руше власт, фактички и њега. Што је недопустиво.

„Држава Србија, то сам ја, Маријан Ристичевић“ – помислио је за тренутак Маријан Ристичевић, а сви остали су имали у глави још гору мисао: „Маријан Ристичевић, то је држава Србија“.

Ристичевић, наиме, сматра да је Филмски центар Србије установа чији је основни задатак да потплаћује филмске ствараоце како би они казали коју леп реч за председника Вучића, човека који издваја паре из свог џепа само да би Бјелогрлић & компанија снимали филмове, а онда у слободно време рушили председника Вучића, генералног спонзора српског Боли(д)вуда. Што је домаћа варијанта Холивуда, али за болиде.

Па ће се убудуће конкурси за суфинансирање филмова расписивати на тему: „Зашто волим друга Тита и његовог овлашћеног каскадера, друга Вучића“.

– Сем елабората „Зашто волим друга Тита и његовог овлашћеног каскадера, друга Вучића“ потребно је доставити и филмски сценарио, мада није неопходно ако је достављени елаборат о другу Титу и његовом овлашћеном каскадеру, другу Вучићу, довољно убедљив – писаће у конкурсу Филмског центра Србије за суфинансирање филмова чији аутори подржавају реформе, раст БДП-а и златно доба као саставни део српског Боли(д)вуда, Холивуда за болиде.

Само да неко Ристичевићу, по професији земљораднику и осведоченом борцу за српско село, не дојави да су Бјелогрлић, Драгојевић & Којо у заједничком злочиначком подухвату снимили филм „Лепа села, лепо горе“, који је био почетак спаљивања српских села.

– Српска села спалили су Бјелогрлић, Драгојевић & Којо! И то лепо! – казаће Ристичевић кад му открију постојање таквог сумњивог филмског пројекта, у коме Којо изговара ону антологијску реплику: „Ваше чувено поштење, увек сте били пуни тих срања о поштењу… Е па искењам се ја на сво ваше поштење и на сву ту вашу поштену генерацију“.

А Којо притом уопште није мислио на Ристичевића и Вучића. У шта ћете их, наравно, тешко убедити. Како њих двојицу, тако и нас остале…

Извор: Н-1