Ко влада Србијом?

Говор Александра Вучића на седници ГО СНС отворио је низ веома интересантних питања за функционисање власти и државе. Користим прилику да дам своје мишљење на неке ставове из политчке „беседе“ првог потпредседника владе Србије и лидера СНС који се бори за реконструкцију владе, борбе против криминала и уређења Србије по европском моделу.

Србијом владају моћне партијско-политичке олигархије али и моћни бизнисмени, финансијери владајућих партија, као и партијски одређени директори јавних предузећа монополиста у Србији. Ово је могући одговор на став првог потпредседника Србије, лидера СНС, Александра Вучића који каже: „Први пут нашом земљом владају изабрани на изборима, а не тајкуни”. Ни једна партија и лидер нису имуни на финансијске, лобистичке и друге услуге моћних центара или “владара из сенке”. Србија није само Мирослав Мишковић као утицајни бизнисмен и финансијер политике и власти.

Србија има још 100-тинак “малих“ Мишковића који су “у сенци” владајућих олигархија као пословни људи, банкари, менаџери јавних предузећа. Мишковић је само “врх” леденог брега моћних из клуба “Привредник” и других асоцијација или непознатих пореским органима и јавности, а познати политичарима у Србији. Мишковић није побеђен, он је само делимично поражен, и то указује његово дуго задржавање у притвору али и пуштање на слободу уз јемство. Дакле Мишковић није “непријатељ број један“, већ чист маркетиншки потез као што је и влада др Коштунице заједно са Динкићем протерала уз одузимање имовине компаније МОБТЕЛ Богољубу Карићу.

Свака влада када нема правих решења вади неки аргумент за спектакуларно хапшење. Став првог потпредседника изражен у речима: “Имали смо храбрости да се суочимо са моћним финансијским фигурама” је политички и маркетиншки обрађен, али док се не донесе судска одлука и утврди кривица све је део политчке игре и Мишковић је “невин”. Дотле ће бити превремени избори, нове теме и нова влада.

Свака влада у Србији имала је своје велике циљеве. Рецимо влада др Зорана Ђинђића је имала је задатак да смени више стотина директора јавних и друштвених предузећа, али су неговани бизнисмени као што је Мишковић. Ђинђићева влада имала је за циљ пут Милошевића у Хаг као део договора са САД и Немачком и Великом Британијом. Влада др Коштунице је отерала Богољуба Карића из Србије уз одузимање „Мобтела“ и продају компаније „Теленору“. Влада Мирка Цветковића је припремала досије Мишковић који су касније Вучић и Дачић обликовали као политчки потез. Шта је са суђењем десетине ухапшених за велике проневере новца или оних моћних који дугују Агробанци?

Ко су још владари у Србији?

Први потпредседник владе Александра Вучић каже за Мишковића и остале моћнике: “Никада нас неће победити, јер су иза нас правда, морал и народ“. Ако узмемо ове речи Вучића то нас подсећа на вође Француске револуције или Октобарске, односоно победнике 1945. године у Србији. Правда је далеко од народа, јер право служи моћнима а правда се дели као лек утехе кроз пропаганду сиромашнима у Србији.

Право не стоји као темељна вредност у Србији него моћ, утицај, новац и политичке позиције. Зато Србија и има 1,2 милиона чланова партија да би задовољиле своје интересе, пре свега да би добиле или сачувале радно место. Србија нема у политици ни традиционалног народног морала нити политичког већ само тумачење морала. Политички врх у Србији дуго не поштује и не слуша ни СПЦ ни мудре и вредне људе. Народ је смао политичко средство за манипулацију, и то пред изборе и непосредно после њих.

Власт у Србији се заснива на интересима олигархије, сили, моћи и државном и медијском апарату. У позадини су моћни финансијери и разни лобисти. Корупција у Србији је инфективно-вирусна болест. Корупције има од општинских власти до министарских кабинета, и смена и хапшења локалних политичара је само истрага “мангупа у сопственим редовима”. Ако хипотетички проценимо да према подацима врха СНС ова партија има око 330 000 чланова могуће је да има бар 1000 оних који би требало санкционисати. Тако је и у другим партијама на власти.

Ко још влада Србијом мимо или у сагласности са владом Србије и Вучићем?

Владари Србије су и структуре тајних служби које нису промениле методе свог рада већ само се кадровски “прочистиле”. Србија је земља са израженом контролом и прислушкивањем грађана од стране домаћих и страних тајних служби, компанија и мафије. Србијом и даље влада организовани криминал који је створио индустрију преваре, коцке нарко картела. Многе послове за мафију раде државне структуре.

Ко нам гради путеве по Србији и ко стоји иза свега тога? Које све врсте мафије и криминала има у Србији. Може се рећи бар 50-так мафија које су међусобно повезане и са врховима власти. Сива економија која је сада у Србији 30-40 одсто је у рукама организоване државне мафије. Србијом владају и политичари и бизнисмени и други моћни који су у масонским ложама, ротари клубовима или утицајним НВО. Филантропи су уградили себе у систем владавине у Србији, добијању послова или заштити својих интереса.

Ко још влада Србијом?

Србијом владају из сенке или под притиском дипломатске мисије ЕУ, ММФ, Немачке, САД, Велике Британије, Француске и још по нека мисија у Београду која се пита за политику владе Србије преко својих влада. Србијом владају стране дипломате као у неким државама у време хладног рата постављајући владе или су у саветодавној улози око састава владајућих олигархија. Вучић на седници ГО СНС каже “Четврта наша победа је промена односа већине земаља према Србији”. Моћне државе мењају своју политику према Србији само козметички уз велике уступке српске власти, од Косова до притиска ММФ-а и други геополитчких интереса, рачунајући и притиске за улазак Србије у НАТО.

Велики се споразумевају, а мали сукобљавају. Србија више него слуша, она пузи пред страним инвестицијама и плаћа их да отварају радна места својих компанија са 10 000 евра, док се отпушта око милион радника уз сва понижења. Србија ће бити подигнута сопственим рукама и знањем и мудром и храбром политиком власти која мора бити другојачија него било која до сада, што је била.

Круна свега “мудрог” што је рекао лидер СНС Александар Вучић на седници ГО СНС је: “Наша пета победа је можда почетак нашег политичког пораза, а то је успостављање пристојне Србије, за шта су заслужни и Коштуница и Тадић, да нема обрачуна са политичким противницима: „Нажалост у Србији није било одговорности ни 2000.године за начин вођења Србије претходне власти СПС-а, нити било које владе и олигархије. Постоје само појединачни покушаји, а олигархије остају исте или се шире. Није ни чудо зашто у Србији није извршена лустрација, отварање тајних досијеа служби безедности, архива или денационализације и реституције. Олигархије су се споразумеле уз колатералне штете као привид изграђене пристојне Србије.

Извор: Видовдан