НИС као покушај Америке да завади Србију и Русију

Они центри моћи у Сједињеним Америчким Државама који Србију виде као јединог преосталог експонента руског утицаја у централној и источној Европи желе да казне Србију и желе да је сломе. Одлука која инсистира на томе да се избрише руско власништво из НИС-а сама по себи представља изузетно насилну, агресивну меру која крши сва могућа права.

Овако актуелну проблематику око Нафтне индустрије Србије која је настала увођењем америчких санкција руским нафтним компанијама коментарише професор београдског Факултета политичких наука и директор Центра за студије Азије и Далеког истока Драгана Митровић .

Након поруке из Америке да санкције подразумевају комплетну промену власништва руских акционара и да одобрење за преговоре о власништву важи до 13. фебруара, одржана је седница Владе Републике Србије. Председник Александар Вучић том приликом је изјавио да Србија ником ништа неће отимати, односно да је намера по сваку цену избећи конфискацију и отимање имовине било коме. Уколико Русија не договори продају НИС-а, председник је рекао и то да ће Србија Москви да понуди бољу цену.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће Србија подржати преговоре Руса са њиховим партнерима о НИС-у, али да они морају бити брзи како би Србија на време затражила америчкој влади нову лиценцу за наставак рада НИС-а.

За Србију још нема договора

Митровићева каже да је актуелна ситуација изузетно тешка по Србију зато што директно утиче, односно подрива њену енергетску безбедност, а тиме и општу безбедност земље, као и економску и политичку стабилност. Удар на НИС представља пројекцију политичке воље Америке да се легитимна и легална економска права друге државе на територији треће државе избришу као да не постоје.

То је један чин економског и политичког насиља против кога ми, наравно, као мала земља немамо снаге да се директно боримо. Очигледно је да као држава нисмо нашли праве начине и канале комуникације са америчком администрацијом кроз које би она показала вољу да се супротстави оним снагама које, из њене позадине, форсирају овакву политику, рекла је професорка Митровић за Спутњик.

Она подсећа да је прво Мађарска добила изузеће од америчких санкција, потом и Словачка, док су Бугарска и Румунија на неки други начин средиле ситуацију око ,,Лукоила“, обезбедивши нормално функционисање уз очување економске и енергетске стабилности.

Немамо све информације и мени је непознато зашто руска страна није желела да са нашом страном склопи договор какав је, рецимо, склопила са Немачком. Тај договор подразумева пристајање на неку врсту привремене национализације за време трајања тих мера и околности, уз заштиту свих економских интереса већинског власника, односно руских компанија.

По мишљењу наше саговорнице, српски министар енергетике требало је претходних дана и недеља да више борави у Москви и Петербургу него у Србији, док је требало да неки други политичари бораве у Вашингтону, у Њујорку и свугде где се могао успоставити контакт и покушај утицаја на америчку администрацију.

Страни партнери

Сада је постало јасно да америчка страна у ствари не жели ни промену управљачке структуре ни структуре власништва, него жели потпуно да избаци већинског власника компаније из власништва. Уколоко је та ситуација била позната и раније, а Митровићева сматра да је морала бити позната нашој страни, онда је требало тражити решење прихватљиво за тог власника, а то је руска страна.

Сви смо могли чути у средствима јавног информисања, а и мађарски медији су писали о томе, да мађарска нафтна компанија МОЛ жели да постане делимични власник. То се односило на аквизицију оних 11 и нешто процената акција које су пребачене на ћерку компанију „Гаспрома“. Међутим, сада када знамо да Американци траже да се у потпуности искључи већински власник, ми не знамо да ли МОЛ има интересовање и капацитет да у потпуности преузме улогу доминантног власника. Ко би то био, то је такође непознаница. Помиње се и неки азијски партнер, не знам ко би то могао да буде. Могуће је да има заинтересованих компанија, али то ми такође није познато.

Када је реч о идеји да Србија понуди више Русима уколико не буде могуће да се брзо постигне договор који ће бити задовољавајући за руског већинског власника, поставља се питање да ли Србија има гаранције да ће та понуда бити прихватљива руској страни.

Завадити Русе и Србе

Митровићева сматра да се на политичком и геополитичком нивоу ради о једном заиста невероватном насиљу од стране америчке администрације , као и о проблемима који се сада очитавају у односима наше државе са Руском Федерацијом. Мишљења је да Србија није смела да дозволи да дође до таквих „шумова на вези“ са нашим кључним партнером када је у питању енергетика, али и политика.

Недавно смо славили победу у Првом светском рату и многи људи често заборављају разлог због којег се Руска царевина уопште укључила у тај рат — управо због Србије. Да се вратимо у данашњицу: значај Руске Федерације за Републику Србију у Савету безбедности Уједињених нација, у вези са питањем Космета, неки људи су, изгледа, заборавили. Заборавили су и то да ми у потпуности зависимо од увоза руског гаса. Све друге приче су просто лепе жеље и потпуно нереалне. Свака објективна рачуница указује на ту велику зависност.

Продужетак гасног аранжмана

Оног тренутка када је постало јасно да се гасни аранжман неће продужити за три месеца, него да се одмах склапа наставак десетогодишњег уговора, морало је бити много летова српских политичара ка Москви, сматра наша саговорница.

Није ми познато да је до тога дошло, нити су ми познати разлози уздржаности и неповерења од стране Москве према нама. Лично верујем да ће доћи до продужетка гасног споразума под релативно повољним условима, а што се тиче нафте, рафинерија свакако може да не ради шест месеци и да се задржи у исправном стању. Да ли ће се до тада завршити рат у Украјини, не знам, од тога штошта зависи. У сваком случају Србија има и ту опцију да купује деривате од других земаља и да, на новим основама, које додуше не иду на руку нашој конкурентности и нашој привлачности у смислу инвестиционог и пословног амбијента, настави да функционише у тежим околностима док се ова ситуација не разреши на нивоу руско-америчких односа. Наравно, потпуно је неизвесно када ће то бити.

Договор, а не отимачина

Професорка Митровић верује да је приступ који Србија користи при решавању ове за њу врло неповољне ситуације врло добар, те да је исправно што се не говори ни о каквој насилној национализацији НИС-а.

Очигледно да је циљ струја у америчкој власти које су инсистирале на оваквим мерама да се поремете односи Србије и Руске Федерације. Видели смо да су одмах многи политички актери и њихови пропагатори у медијима настојали да подгреју такве тенденције које су за Србију јако лоше, неприродне и немају подршку становништва. Одговоран, опрезан приступ наших власти, уз поштовање права већинског власника и настојање да се до максимума испоштује његова политичка воља, свакако је прави пут.

У том правцу треба радити и даље, уз интензивирање контаката са руском страном. Нема другог пута него показати да Србија поштује имовинска права и политичку вољу руске стране и да изнад свега цени добре односе са Руском Федерацијом, закључује Митровићева.

---

Извор: Спутњик