Реструктуирање дугова као главни изазов

БЕОГРАД – Основни задаци будуће реконструисане владе у области економије требало би да буду, по уверењу гувернера Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, реструктурирање дугова земље и стављање под контролу свих токова и трошења новца у државним институцијама.

Најважнији задатак за све економије у свету, па и за српску, је прилагођавање трошкова могућностима, односно довођење у равнотежу потрошње са производњом и запосленошћу, рекла је Табаковић у интервјуу Танјугу.

Циљ мора да буде одржив развој који се неће заснивати на само једној привредној грани – као што је сада случај са Фијатом, где је тек у петој години улагања забележен инцидентно висок извоз.

Кључни изазови економске политике за наредни период су постављање основа за одржив и стабилан привредни раст и смањење стопе незапослености, указала је Табаковић и додала да је реструктурирање дугова један од највећих проблема са којим ће се влада суочити.

Она је подсетила да на отплату стижу, не само камате по раније узетим кредитима, које расту из године у годину, већ и отплата главнице, и да Србија још из времена од 2006. године – када је у буџету било прилично новца од приватизације предузећа и преузимања најуноснијих делатности, има наслеђе потрошње која није усклађена са зарађивањем.

Неискоришћена прилика да се тада угашене и приватизоване производње замене неким новим јесте цех који плаћамо и данас, поручила је гувернер.

Танјугова саговорница је напоменула да је, према подацима из јуна ове године, јавни дуг Србије достигао 60,6 одсто бруто домаћег произвида, и да његов ниво јесте одржив под условом одлучног спровођења чврстих мера фискалне консолидације које су недавно усвојене.

„Мислим да је влада свесна неопходности и одлучна у спровођењу тих мера, што би требало да резултира, најпре, стабилизацијом јавног дуга, а затим и његовим постепеним падом од 2016. године”, рекла је Табаковић.

Поред тога, влада мора да сва непродуктивна трошења и све токове новца који јој по природи ствари припадају – стави под контролу, и да се покаже одговорним оснивачем и управљачем институцијама и јавним предузећима, истакла је она.

Како је навела Табаковић, влада као оснивач јавних предузећа и институција нема довољно квалитетан увид у њихово пословање, јер менаџери, користећи затечену системску комплексност управљања, користе да преузимају на себе одлуке и корист, а влади испостављају ризике и губитке.

„Појединци не могу да у име државе било које јавно предузеће или орган сматрају сопственим поседом из којег треба извлачити било какву врсту директне користи, а то не мора да буде само новац, већ и још штетнија – трговина утицајима и, оно против чега смо сви сагласни да се треба борити, а то је корупција”, нагласила је гувернер.

Табаковић је рекла да на сва места у држави треба бирати људе који су слободни, који никоме ништа не дугују, „и који имају здраву амбицију која зависи од њихове способности да нешто раде, а не да ‘нешто буду’“.

„Потребно нам је много појединаца којима није важно да их воле, већ који знају да раде добро и који ће сигурно пре или касније добити признање за своје резултате”, додала је гувернер.

Извор: Танјуг