Свилен гајтан енглеских лордова

Историја британских интереса на Балкану, заправо је збир биографија српских издајника. Британци су увек своје слуге бирали међу бескарактерним и пролазним вођама. Или онима који су саветовали вође. Тако је и данас. Ко не зна чији је човек Александар Вучић, нека погледа како њиме управља Владимир Беба Поповић, резидент британске шпијунаже у Србији и Црној Гори.

Када је 28. новембра 1914. године малолетни Гаврило Принцип, као резервни пуцач, успео да у Сарајеву устрели престолонаследника Аустроугарске монархије Франца Фердинанда, у Лондону су поскочили од среће. Младеж, окупљена око Младе Босне, углавном није ни била свесна да је одиграла ролу коју су им одредили ментори из британске обавештајне службе МИ 6.

Престолонаследник Фердинанд је важио за пристојног човека, визионара, који је био спреман да реформише царевину, тако што би и сви народи који су живели под њеним окриљем, били потпуно равноправни грађани монархије. Био је опредељен и за добросуседску сарадњу са Србијом!

У намери да сруше царевину која је постојала неколико векова, британски агенти су успели да заврбују младобосанце, које је окупљала патриотска тежња за слободном Босном.

Атентатом на Фердинанда, Србија је доведена у позицију да зарати са империјом, са којом није могла да се носи. Тек изашла из Балканских ратова, Србија ни војнички, ни економски, није могла да се носи са Поћорековом војском, мада га је поразила на Церу, и другим знаменитим биткама.

У Првом светском рату, који је изазвао атентат на Фердинанда, Србија је изгубила две трећине мушког репродуктивног становништва. Енглески лордови су, трљајући руке, жртвовали Србију. Желели су да је, заувек, избришу са земљописне карте. Али, карте су се помешале, и Србија је из рата изашла као победник. Али су и енглески лордови чекали нову шансу.

Британски МИ6 је интелектуално једна од најјачих светских обавештајно-безбедоносних служби, која формално и не постоји. Језгро ове службе налази се у британском министарству спољних послова, а кључни кадрови долазе из британског наследног племства. Запослени службеници раде за плату, док све остале служба награђује, тако што им помаже у каријери, у склапању доброг посла, те им при том помаже у личном богаћењу. Што постану богатији, то лакше долазе до података, па су самим тим и кориснији.

Тависток институт је најважнији институт из мреже МИ6. Служба под својом контролом има десетак најважнијих научноистраживачких института, неколико најважнијих медија, многа хуманитарна или еколошка удружења грађана, те контролне пакете деоница у најмање две компаније у свим делатностима. Најважније делатности које контролишу су банкарство, осигурање, инвестициони фондови, војна производња, високе технологије, физичко обезбеђење, нафта, аутомобилска индустрија, хемијско-фармацеутска индустрија…

У свим овим делатностима контролишу најмање две компаније које глуме међусобну конкуренцију, и које имају контролне пакете мањих регионалних компанија, а које опет држе контролне пакете још мањих националних предузећа.

Контролне пакете деоница обично воде на име неког физичког, или правног лица, које тајно служе као маска за МИ6. Преко оваквих компанија МИ6 подмићује разне државне службенике других земаља, преко којих добијају уносне послове, након чега могу лако прикупљати податке и материјална средства за операције. Подмићени државни службеници обично мисле како се ради о обичној корупцији, те и не знају како тајно раде за Британце.

Преко осигуравајућег друштва „Лојд“ могу доћи до података о токовима роба у међународном саобраћају. Преко ревизорских кућа као што су Купер Либранд (Coopers Lybrand), Пит Мервик (Peat Marwick) и сличних, могу доћи до података о пословању многих банака и компанија у свету, након чега податке могу искористити за корумпирање и уцењивање водећих људи у тим системима, те јефтину куповину компанија или банака. Преко парамасонских хуманитарно лобистичких удружења као што у Ротари и Лајонс могу доћи до података о већини друштвено ангажованих појединаца у свету.

Преко међународних стручних удружења могу доћи до података о свим релевантним стручњацима свих струка, преко удружења МЕНСА која има седиште у Лондону могу доћи до података о свим натпросечно интелигентним људима света, а преко сецуритy компанија могу доћи до података о свим службеницима и менаџерима у институцијама и компанијама које штите. Сви подаци шаљу се у Институт за стратешко планирање Тависток где се држе досијеи више милиона најважнијих људи света, с прецизно израженим психолошким профилима.
Када је 27. марта 1941. године у Београду британска служба организовала демонстрације против потписивања Тројног пакта са Немачком, Србија се опет нашла пред уништењем. Непосредно након априлског рата у Југославији 1941. године, Адолф Хитлер држи говор 5. маја пред посланицима Рајхстага у Берлину и објашњава, између осталог, како је дошло и до напада на Југославију.

У том говору, Хитлер прецизно одређује кривца за трагични 27. март и војни пуч у Београду, помињући „британске интриге“, и подсећа да је са југословенским руководством пре тога догађаја постигао све договоре („скоро пријатељски“), око тога да Немачка заобиђе овај део Балкана и остави га неутралним.

„…Ви се сећате, чланови Немачког Рајхстага, објављених докумената из Ла Шаритеа, у којима је откривен покушај да се већ у зиму 1939/40 од Балкана направи ново ратно поприште. Главни аранжери тога потхвата били су тада господа Черчил, Халифакс, Даладје, Пол Рено, генерал Веган и генерал Гамлен.

Како се из ових аката видело, рачунало се с могућношћу да се у случају успеха овог атентата против мира на Југоистоку Европе може мобилисати око 100 дивизија за интересе Енглеске. Нагли слом у мају и јуну прошле године одстранио је привремено ове планове. Али већ ујесен прошле године почео је г. Черчил поново да овај проблем уноси у област својих планова. Што је овај покушај постао сада тежи, било је то због тога што је у међувремену и на Балкану настала промена, кад је променом у Румунији ова држава дефинитивно отпала од Енглеске. Нова Румунија под вођством генерала Антонескуа повела је искључиво румунску политику без обзира на наде британских ратних интереса.

…Када се пак на Балкану, услед британских интрига, приближила опасност да пре или касније буде увучен у рат, моји напори су се тим више повећали да учиним све, како бих Југославију очувао од тако опасних заплетаја. Наш министар иностраних послова, партијски друг фон Рибентроп, у овом смислу је са њему сопственим стрпљењем и генијалном истрајношћу у многобројним састанцима и разговорима увек указивао на целисходност, шта више нужност, да се бар овај део Европе сачува од несрећног рата“ – рекао је Хитлер.

Како је Србија, тада у Југославији, прошла у Другом светском рату, углавном се зна. Након мартовског пуча и демонстрација 27. марта, сарадници британске обавештајне службе у Београду су, првим летом, побегли за Лондон. Међу 100 најзнаментијих Срба, академик Радован Самарџић је укључио и историчара и академика Владимира Ћоровића. Мало је, међутим, познато да је Ћоровић, као значајни агент МИ 5, који је учествовао у организовању демонстрација 27. марта, нетрагом нестао из Београда 12. априла 1941, године, а претпоставља се да је отишао у Лондон. Иначе, он је 1. децембра 1918. године био један од учесника потписивања стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца…Британска обавештајна служба у свим својим деструктивним плановима Србију сматра земљом коју треба разорити! Употребити је као реметилачког фактора, преко ње увући у сукоб и Русију…

Српски интелектуалци су радо, за мало пара и подршке, издавали своју отаџбину и слепо су извршавали налоге из Лондона.

Данас, док је Србија, изашла из грађанских ратова, држава правно недефинисане територије, британска служба, преко својих агента, покушава да Србију, коначно, смрви. За време ДОС-а она је активирала своје агенте Драгољуба Марковића Крмоја, кума Зорана Ђинђића, Владимира Бебу Поповића, Чедомира Јовановића…

У књизи – тестаменту немачког новинара Георга фон Хиббенета, чији садржај Таблоид објављује од овог броја, описује се и обавештајна улога поменуте господе. Таблоид располаже са биографијама 120 британских агента у Србији.

Бивши конобар Владимир Беба Поповић, чију делатност је годинама финансирао Станко Суботић Цане, који је шверцовао цигарета за Бритиш-американ тобако, данас је човек који за рачун лондонских лордова навија Александра Вучића да згази Србију. А Вучић је на добром путу да то и учини.

Када сам пре две године Александру Вучићу саопштио да располажем фотографијом на којој Тома Николић прима кофер новца од енглеског обавештајца, Вучић ме знатижељно упитао „Реци ми о којој кафани је реч, па ћу ти веровати“ ? Беба Поповић је, према извештајима БНД-а и руске Федералне спољне обавештајне службе (ФСБ), активно учествовао у убиству Зорана Ђинђића, заједно са Чедомиром Јовановићем.

Можда је Беба детињаст, али се, када су национални интереси Србије у питању, понаша као штакор. Српске службе безбедности, за које сам мислио да су карикатуралне, ипак, много знају. Али, коме да поднесу извештај?

Извор: Таблоид