Шта значи британско „не“?

ЛОНДОН – Одлука британског парламента да ускрати подршку кабинету Дејвида Камерона за удар на Сирију унело је забуну у осовину Вашингтон–Лондон, која је била најжешћи заговорник „хуманитарне интервенције”. Британски посланици одбацили су владин предлог о могућој војној акцији против режима сиријског председника Башара ел Асада са 285 гласова „против” и 272 гласа „за”, пренео је Би-Би-Си.

Британски премијер је, након гласања, изјавио да је јасно да парламент не жели акцију и да ће „влада деловати у складу с тим”. Овим се практично одбацује британско учешће у било каквом нападу које би предводиле САД против Асадовог режима.

Одлука британских парламентараца долази као ударац ауторитету Камерона, који је већ ублажио документ којим се предлаже војна акција у Сирији, као одговор на захтеве опозиционе Лабуристичке странке да се пружи више доказа о одговорности Асада за употребу хемијског оружја, навео је Би-Би-Си.

Неочекивано, посланици су одбацили предлог владе за подршку војној акцији, уколико јој буду ишли у прилог докази инспектора Уједињених нација за наоружање, који на терену истражују наводе да је Асадов режим користио хемијско оружје против цивила. Упркос одлуци парламента, британски медији не престају са емитовањем извештаја који дискредитују владу у Дамаску. Последња у низу јесте репортажа њиховог јавног сервиса у којој се тврди да је на игралиште једне школе на северу Сирије бачена напалм бомба и да је наводно погинуло десеторо деце.

Неуспех британског парламента у погледу војне акције покренуће дебату о томе да ли Британија и даље жели да има једну од главних улога у свету, изјавио је јуче британски министар финансија Џорџ Озборн. „Доћи ће до националног преиспитивања наше улоге у свету и тога да ли Британија жели да има велику улогу у одржању међународног система”, рекао је Озборн за Би-Би-Си.

На питање да ли ће то што парламент није подржао предлог владе о могућој војној акцији против сиријског режима угрозити савез Британије са САД, Озборн је рекао да се „то помало преувеличава” и да је однос који две земље имају „веома стар, дубок и функционише на много нивоа”.

У штурој рекцији из Вашингтона на гласање у британском парламенту саопштено је да ће амерички председник Барак Обама када је реч о Сирији поступати у најбољем интересу САД.

„Видели смо резултат гласања Парламента Уједињеног Краљевства”, рекла је портпаролка Савета за националну безбедност Кејтлин Хајден. „Председник верује да су у питању суштински интереси за Сједињене Државе и да земље које крше међународне норме у погледу хемијског оружја треба да одговарају за то”, нагласила је Хајденова.

Најновија испитивања јавног мњења показују да близу осамдесет одсто Американаца сматра да би Обама требало да затражи дозволу Конгреса пре него што донесе одлуку о војној интервенцији, док половина сматра да САД не би требало уопште да интервенишу.

Подршку америчком уласку у сукоб даје 42 одсто Американаца, наводи Ен-Би-Си, уз оцену да би то значило напад ракетама са ратних носача, а не ангажовање копнених трупа.

У целој калкулацији чинио се да Русији одговарају готово сви сценарији. „Фајненшел тајмс” оцењује да уколико Америка уђе у сукоб „из којег не може изаћи као победник” Русија ће имати пуно право да подржи Башара ел Асада као легалног председника једне независне државе. Чак и ако Асад „падне”, Руси ће моћи да устврде да су учинили све што је у њиховој моћи.

Званична Москва се противи свакој резолуцији Савета безбедности УН која би допустила војни напад против Асада, изјавио је јуче заменик руског министра спољних послова Генадиј Гатилов.

Он је у изјави за агенцију Итар-Тас рекао: „Русија се противи свакој резолуцији Савета безбедности УН-а која указује на вероватност коришћења силе или оној која би могла да послужи као оправдање за војну интервенцију против Сирије”, пренела је агенција АФП.

Корпусу оних који одбијају учешће у нападу придружила се и Немачка, чији је шеф дипломатије Гвидо Вестервеле саопштио да војна акција није од Немачке ни затражена, нити је та земља разматра. „Залажемо се да Савет безбедности УН изнађе заједничку позицију и да инспектори УН окончају рад што пре”, казао је Вестервеле.

Извор: Политика