Велики проблеми велике Европе

Прво, процес интеграције земаља-чланица ЕУ у политичкој сфери битно заостаје од тог истог процеса у економији. На међународној политичкој арени Европска унија не поседује потпуни субјективитет, тешко јој је да говори „у један глас“.

Друго, против уједињене Европе САД активно праве интриге зато што у табору ЕУ виде цело крдо „тројанских коња“ из „младе источноевропске демократије“. Пријем нових чланова у Европску унију Вашингтон зналачки користи како би распирио конфликте између „локомотива“ те организације – Немачке и Француске, са једне стране, и осталих чланица Европске уније – са друге. Управо је из тог разлога Европска комисија у своје време Пољску, Мађарску, Чешку и Словачку назвала „потенцијални извори проблема за Европску унију“.

Треће, у први план је избио проблем прихватања јединственог европског устава. До тога је дошло много пре него што је пропао референдум о његовом усвајању, јер пројекат устава Европске уније, који су покушавали да протуре Берлин и Париз, ставља у привилегован положај земље са највећим бројем становништва, односне управо Немачку и Француску, које су заинтересоване за формирање федеративне европске државе под њиховом контролом. Таква варијанта, коју предлажу најјаче континенталне европске државе, никако не задовољава Велику Британију, која је оријентисана ка англосаксонском тандему и која своје поступке усаглашава са Сједињеним Државама.

Четврто, земље-чланице Европске уније нису у стању да дођу до јединственог мишљења по питањима која се тичу колективне безбедности Европе, укључујући сарадњу у области правосуђа и борбе против тероризма. Због озбиљног заостајања процеса интеграције ЕУ у сфери политике, дипломатије и безбедности, земље које су у ЕУ показују велики опрез када размењују информације по тим питањима. Дешавања са Сноуденом, која су показала да таква предострожност уопште није претерана, очигледно не могу да помогне решавању тог проблема.

Пето, западноевропски научници су констатовали да су се економије њихових земаља судариле са проблемом државног финансирања социјалне сфере. Изазива узнемиреност све очигледнија демографска ситуација, а највише низак наталитет у односу на све дужи животни век. За економију то значи да се преко доприноса од плата стиче све мање и мање средстава за исплату пензија, за помоћ незапосленима, за социјалне исплате. Истовремено је све мање оних који су запослени и који финансирају системе осигурања.

Шесто, узбуну изазива и аграрна политика Европске уније. Без обзира што се чланице ЕУ оријентишу на поштовање принципа тржишне економије, аграрна политика ЕУ се налази у потпуној супротности са тим принципима. Пријемом нових држава проблем се само компликовао. Земље у којима је аграрни сектор развијен, као што су Пољска и Мађарска, битно, чак више пута, појачавају проблем хиперпродукције и расподеле пољопривредних производа.

Седмо, економска разлика између нових и старих чланица ЕУ постаје све очигледнија. БДП по становнику „младих“ чланица ЕУ није достигао ни половину просечног показатеља организације у претходном саставу: код неких „младих“ чланица тај однос износи 1 : 4. Ликвидирање

те разлике тешко да је могуће, и таква неизбалансираност ствара нове проблеме за развој целе Европске уније.

Осмо, ступање нових чланица у Европску унију води конфликтима који су повезани са прерасподелом средстава. Са једне стране, развијене земље се опиру новом издвајању у заједничке фондове. Са друге, земље којима је помагано (Шпанија, Ирска, Португалија) желе да и даље добијају средства из фондова за помоћ.

Девето, реформе у систему доношења одлука у ЕУ, које је потребно учинити, повезане су са великим тешкоћама. Мале земље – чланице су забринуте и због тога што велике контролишу послове Европске уније, и због сопствене маргинализације, док се у исто време велике земље боре да споје права и обавезе, надајући се да ће задржати руковођење пословима Уније захваљујући свом финансијском улогу у ЕУ. Осим тога, после проширења ЕУ постала је приметна разлика у државном уређењу и системима правосуђа између нових и старих чланова. Процес адаптације на законе и прописе Европске уније за нове чланице је дуг и трновит.

Десето, будућност евра није јасна. О томе је још средином двехиљадите у чланку који је објављен у The Financial Times комесар Европске уније за питања јединственог тржишта Frits Bolkenstein изјавио: „Евро чека велики испит. Кроз 10 година Европа ће се сударити са огромним проблемима, јер ће бити неопходно исплаћивати пензије становништву које убрзано стари… Сматрам да су дугорочне шансе евра за опстанак сумњиве…“

Извор: Фонд Стратешке Културе