Хрватске „муке по Перковићу“

ЗАГРЕБ – Полемика о закону о европској потерници, која у хрватској стручној и политичкој јавности траје од летос, а због којег је Европска комисија покренула процедуру за кажњавање Хрватске, јуче се преселила у Хрватски сабор.

Премијер Зоран Милановић је одговарајући на посланичка питања поручио да су неки чланови ХДЗ-а активно пружали заштиту бившем функционеру југославенске тајне службе Јосипу Перковићу, кога немачко правосуђе терети као учесника у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића, преноси Хина.

„Закон (Лекс Перковић) је ту, и иде, и нико осим оних који су активно пружали заштиту људима у које данас упиру прстом, а у ХДЗ-у их има, нико не поставља питање хоће ли сви људи који су осумњичени ускоро доћи пред лице правде”, рекао је Милановић, одговарајући на посланичко питање Тање Врбат (СДП) о односу владе и Европске комисије у вези са применом европског налога за хапшење.

Он је нагласио, међутим, да је привођење осумњичених правди могуће само ако се уставом укине застарелост за тешка убиства.

„Ту су нам потребне ваше руке и једном у животу будите веродостојни”, поручио је Милановић ХДЗ-у.

Премијер тумачи да су политичка убиства застарела, а да је застарелост један од разлога за одбијање изручења, због чега осумњичене није могуће изручити чак и ако се промени спорни закон.

„Кад то променимо и укинемо застарелост, онда можемо приступити или поступку у Хрватској, наших органа, или изручењу”, рекао је Милановић.

Одговарајући посланику Горану Јандроковићу, који је констатовао да се због закона о европској потерници Хрватска налази пред суспензијом средстава из европских фондова, Милановић је рекао да је ово питање у „нашим паланачким оквирима надувано, док у европским не постоји”.

„С Комисијом државе улазе у разноразне спорове и нема државе која нема спорове с Комисијом”, рекао је Милановић.

Европска комисија је јуче у Бриселу започела поступак консултација са земљама чланицама о активирању заштитних мера предвиђених чланом 39 хрватског приступног уговора, због тога што хрватски закон о европском налогу за хапшење није у складу са европским правним прописима.

Комисија је предложила „појачани мониторинг и суспензију” средстава за припрему за улазак Хрватске у шенгенски простор.

Земље чланице, пренела је Хина, имају десет дана да се изјасне о том питању, а након тога ће Хрватској бити одређене санкције, осим у случају да она у наредних неколико дана не измени закон и усклади га са европским.

Комисија може, али не мора уважити мишљење земаља чланица, јер је по приступном уговору она надлежна за активирање заштитних мера.

Хрватска влада би, према најавама Милановића, требало на данашњој седници да расправља о изменама спорног закона након чега ће он бити прослеђен сабору. Такође, према најавама премијера, закон ће бити усвојен, али ће његова примена почети средином наредног јула. Брисел, међутим, то сматра одуговлачењем.

Милановићеви сарадници бране ставове премијера о овом питању, док психолози и политички аналитичари сматрају да премијер „нема контролу над реалношћу”, да је „дисфункционалан, ирационалан и непристојан”, пише јучерашњи загребачки „Вечерњи лист”.

С друге стране, лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко разговарао је са немачком канцеларком Ангелом Меркел од које је затражио да спречи најављене санкције Хрватској због непоштовања европских прописа. Лидер најутицајније опозиционе странке се, како наводи „Вечерњи лист”, са Меркеловом срео на предизборном скупу Хришћанско-демократске уније у Риселсхајму.

Оптужница против Јосипа Бољковца

ЗАГРЕБ – Жупанијско државно тужилаштво у Загребу подигло је оптужницу против Јосипа Бољковца (93), првог министра унутрашњих послова у Републици Хрватској, због сумњи да је као начелник котарске Озне (претходнице југословенске Удбе) 1945. у Дугој Реси наредио ликвидације цивила, јавља Танјуг. Оптужница је подигнута против Бољковца након једноипогодишње истраге.

Он је други припадник Народноослободилачке војске Југославије који је осумњичен због ратних злочина након Другог светског рата. Пре неколико година затражена је истрага против Симе Дубајића, међутим, он је умро у Србији, а да му оптужница није ни била уручена.

Извор: Танјуг