Odličan potez Kine u šahovskoj partiji sa Vašingtonom

Azijska banka za infrastrukturne investicije (ABII) predstavlja čedo Pekinga. Sporazum o njenom osnivanju je potpisan u oktobru 2014. Njeni prvi osnivači su Kina i još 20 zemalja Azije: Bangladeš, Brunej, Kambodža, Indija, Kazahstan, Kuvajt, Laos, Malezija, Mongolija, Mijan-Mar, Nepal, Oman, Pakistan, Filipini, Katar, Singapur, Šri-Lanka, Tajland, Uzbekistan i Vijetnam. Dogovoreno je da osnivački kapital iznosi 100 milijardi dolara.

U martu 2015. ceo projekat je dobio novi kvalitet: namere da se pridruže banci objavili su Velika Britanija, pa zatim Nemačka, Francuska i Italija, a za njima i Švajcarska, Južna Koreja, Australija i još ceo niz drugih zemalja. Zahtev za pristupanje banci podnela je i Rusija. Poslednjeg dana kada su još mogli da se podnose zahtevi, 31. marta, želju da učestvuje u banci objavio je i Tajvan. Tako se početkom aprila našlo 47 zahteva za pridruživanje. Od velikih zemalja, izvan projekta su ostali samo SAD i Japan.

Štab banke će se nalaziti u Pekingu. Jedno od principijelnih pitanja rada ABII su kvote zemalja u kapitalu i u broju glasova. Sudeći po podacima kojima mi raspolažemo, glavni kriterijum za određivanje će biti cifra BDP-a zemlje (uz koje će se, možda, koristiti još neki uravnotežujući koeficijenti). Kapital treba da se formira do kraja ove godine, a banka će početi da vodi operacije već 2016. Tempo je udarni. Poređenja radi: odluka o formiranju MMF-a i Svetske banke je doneta sredinom 1944. godine, a prve bankarske operacije su mogle da se obavljaju tek 1947.

Nova banka će se baviti finansiranjem infrastrukturnih projekata u Azijskoj regiji, ali, s obzirom na to da se krug osnivača naglo povećao, prvobitni plan će možda biti preispitan, sfera poslovanja banke će možda obuhvatiti širi krug grana, a geografija projekta će se možda proširiti i izvan granica Azije.

Formiranje ABII ima ne samo ekonomske, već i političke razloge. Projekat nove banke predstavlja reakciju na krizu finansijskih institucija Breton-Vudskog sistema: Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Do krize je došlo zato što su SAD faktički blokirale reformu tih institucija.Vašington je počeo da gubi potpunu kontrolu nad njima zbog toga što su pozicije SAD u svetskoj ekonomiji postajale sve lošije, a mnogo je zemalja koje svoj ekonomski potencijal povećavaju velikom brzinom. Zahteva se preispitivanje kvota učesnica u osnivačkom kapitalu i u glasovima, ali Vašington oteže sa donošenjem potrebnih odluka. To je već dovelo da toga da je u toku finansijske krize od 2007. do 2009. godine MMF ispoljio svoju nesposobnost da efikasno pomogne zemljama koje su se našle u teškoj finansijskoj situaciji.

Krajem 2010. godine Savet direktora MMF-a je odlučio da duplira kapital fonda i da izvrši novu (četrnaestu) korekciju kvota zemalja-učesnica. Doneta je i odluka da se promeni sama formula proračuna kvote kako bi ona preciznije odražavala poziciju konkretne zemlje u svetskoj ekonomiji (glavni pokazatelj je trebalo da postane bruto unutrašnji proizvod). Sada je već peta godina kako Vašington ne ratifikuje te odluke MMF-a, a mnogo je zemalja koje ne dobijaju pravično učestvovanje u glasanju u Fondu.

To se posebno odnosi na Kinu, čiji je BDP, koji je obračunat prema paritetu kupovne moći (PPP), u prošloj godini bio iznad BDP-a Amerike. Kina je postala najjača ekonomija na svetu, ali, istovremeno, kvota SAD u MMF-u iznosi 17,1%, a kvota Kine samo 4,2%. Takođe, Vašingtonu još uvek pripada pravo veta na odluke MMF-a (za to im je potrebno minimalno 15% glasova).

Zbog manjka kapitala, Fond danas pribegava korišćenju sredstava zemalja-članica koje daju Fondu sredstva na povratnoj i platnoj bazi. Po toj šemi, Kina je već Fondu dala velika sredstva, ali ipak nema mogućnosti da učestvuje u donošenju strateških odluka. Na kraju krajeva, Pekingu je njegov neravnopravni položaj u Fondu počeo da smeta. Uostalom, i druge zemlje koje su članice BRIKS-a takođe nisu pravilno procenjene. Ista slika je i u Svetskoj banci. Učešće SAD-a u glasovima u Svetskoj banci iznosi 16,4%, Kine samo 2,8%, Ruske Federacije takođe 2,8%.

To je nateralo zemlje BRIKS-a da u leto 2014. donesu odluku o formiranju svoje banke (Nova razvojna banka – analog Svetskoj banci) i svog Fonda (rezervni fond valuta – analog MMF-u). Navedena odluka, baš kao i projekat ABII, predstavlja reakciju na krizu postojećih međunarodnih finansijskih institucija.

Sada već postoji mnogo znakova da uticaj međunarodnih finansijskih institucija koje kontroliše Vašington opada. Na primer, ovih dana je Rusija objavila da iz Međunarodne finansijske korporacije(International Finance Corporation – IFC), povlači svoje učešće od 245 miliona dolara. MMF pripada grupi Svetske banke. Učešće SAD u MMF-u je izvan svih granica po visini – preko 23%. U uslovima ekonomskih sankcija, ta institucija, koju kontroliše Vašington, prekinula je sve operacije u Rusiji. Tako je članstvo Rusije u MMF-u postalo potpuno besmisleno. Nije isključeno da će sledeći korak Moskve biti izlazak iz MMF-a.

Parada zahteva za pristupanje ABII za Vašington je potpuno neočekivana, jer govori o gubitku njegove kontrole nad razvojem događaja u sferi međunarodnih finansija. Bivši rukovodilac američke Državne blagajne L. Samers je sa stranica „Vašington posta“ priznao:

„Prvi put od vremena formiranja Breton-Vudskog sistema postali smo svedoci činjenice da je Kina stvorila krupnu finansijsku investiciju, a da Amerika ipak nije uspela da ubedi svoje tradicionalne saveznike, počev od Velike Britanije, da se ne pridružuju toj organizaciji. Slična propast strategije i taktike SAD se nazirala odavno i ona je trebalo da dovede do potpunog preispitivanja prilaza američkih vlasti globalnoj ekonomiji.“

Rukovodioci SB i MMF-a prinuđeni su da se prave da, iako čine pogrešne poteze, izraz njihovih lica to ne pokazuje. Oni su dali izjave da su spremni da konstruktivno sarađuju sa Azijskom bankom infrastrukturnih investicija. Ali, čak i te protokolarno-diplomatske izjave međunarodnih birokrata izazivaju razdraženost Vašingtona. Ministar finansija SAD Džejkob Lu je objavio da će pojavljivanje ABII postaviti pitanje legitimiteta MMF-a i Svetske banke. Zvanični Vašington je pokušao da opomene svog najbližeg saveznika – London, smatrajući da njegov zahtev za pridruživanje ABII predstavlja izdaju. Na bes Vašingtona, London uopšte nije reagovao. Zatim je Lu u šahovskoj partiji Vašington – Peking povukao upozoravajući potez: pripretio je da SAD na zasedanju Fonda, koje je planirano za kraj 2015. godine, neće podržati odluku o uključivanju kineske novčane jedinice u korpu valuta MMF-a. Odnosno – glasaće protiv pretvaranja juana u zvaničnu rezervnu valutu. Uostalom, čak i da Peking nije formirao novu banku, Vašington svejedno ne bi podržao odluku o pretvaranju juana u rezervnu valutu, jer to predstavlja direktnu pretnju po poziciju SAD dolara.

Jedini veran saveznik SAD-a u priči o ABII je Japan. To što Tokio nije podneo zahtev za pridruživanje novoj banci neki objašnjavaju činjenicom da, kao i do sada, Japan ostaje „nepotopivi nosač aviona“ SAD na Dalekom Istoku. Drugi smatraju da je suština u tome da Kina predstavlja konkurenta Japana u azijskoj regiji. ABII će biti konkurencija Azijskoj razvojnoj banci (ABR), u kojoj glavnu ulogu igra Japan. ABR je formirana 1966. godine, njen osnivački kapital iznosi 50 milijardi dolara, a sada ta banka ima 48 regionalnih članova (tj. država Azije) i 19 neregionalnih (među kojima su i SAD).

Događaji iz poslednjeg meseca, koji su u vezi sa formiranjem ABII, mnogo su veći od problema međunarodnih finansija. Masovno prijavljivanje zapadnih zemalja za stupanje u novu banku, bez obzira na upozorenja Vašingtona da to ne čine, dokazuje i opšte slabljenje političkog uticaja SAD u svetu, i naglo jačanje autoriteta Kine. Azijska banka infrastrukturnih investicija pod patronatom Kine predstavlja znak dolaska krupnih promena u svetskom finansijskom i političkom poretku.

Izvor: Fond Strateške Kulture