Bankarski odmor u Grčkoj nije praznik

Istorija pojave pojma „bankarski odmor“ , dobro poznatog u Evropi, datira od 1871.godine kada je u Velikoj Britaniji donet Akt o odmoru u bankama. On je određivao 4 dana godišnje kada banke prekidaju svoj rad. Obično su to bili dani najvećih crkvenih praznika. Krajem 19.veka bankarski odmori su u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta postali uobičajen praznik, u Irskoj nezvaničan državni praznik, a u 20. veku se taj običaj proširio i na zemlje kontinentalne Evrope.

Tog dana su banke zatvorene,  zaposleni ili ne rade, ili im se plaća određeni iznos za te neradne dane, u zavisnosti od ugovora. U evropskim zemljama dani za koje  je odlučeno  da predstavljaju bankarski odmor su otprilike ovako raspoređeni: Božić, Prvi dan uskršnje nedelje i još neki drugi praznici (uglavnom crkveni). Ali u Evropi koja doživljava nagli pad hrišćanstva, ipak, ima mnogo onih koji danas ne govore o Božiću, već koriste termin „bankarski odmor“. Mada su banke tih dana zatvorene, prodavnice, restorani, različiti zabavni skupovi rade i održavaju se punom parom.

Međutim, u Americi, sam izraz „bankarski odmor“ izaziva sasvim drugačije uspomene. Početkom 1933.godine u Belu kuću je došao novi predsednik – Frenklin Ruzvelt. To je bilo u jeku ekonomske i bankarske krize. Svog prvog radnog dana, 4.03 1933, Ruzvelt je potpisao naredbu o uvođenju 4-dnevnih bankarskih odmora. U tom periodu je 14.207 banaka SAD (federalnih i lokalnih) u potpunosti prekidalo svoje operacije – depozitne, kreditne, obračunske i ostale. Cilj naredbe je bio da se zaustavi bankarska panika i najezda klijenata na bankarske ustanove dok kriza traje. Tako se pojavio nov način za  jedno od najradikalnijih sredstava borbe sa bankarskim krizama.

A ove godine, 29.juna, vlada Grčke je svojom odlukom objavila da do 6.jula traje bankarski odmor. Samo – ne radi se o onom bankarskom odmoru koji se podešava prema velikim praznicima i asocira na veselje i odmor. U Grčkoj je to odmor koji je izazvan dugotrajnom dužničkom i bankarskom krizom, a koji je sam u zemlji izazvao atmosferu potištenosti i velikog nemira.

Pregovori Grčke sa međunarodnim kreditorima poslednjih nedelja nisu doneli ništa, a verovatnoća da će doći do tehničkog bankrota je svakim danom rasla. Oticanje uloga iz grčkih banaka, kao i kapitala iz zemlje se povećavalo. Ukupna količina  novca koji je stanovništvo podiglo je od 19. do 21.juna (zaključno) dostigla  2 milijarde evra. Grčke banke su u trećoj  dekadi juna uvele nezvanični limit za količinu novca koja se može podići u jednom danu: 3.000 evra gotovine. U  toku poslednjeg vikenda (27. – 29.juni)  bankomati su jednostavno opustošeni.

Paniku u Grčkoj je unekoliko sprečavala Evropska centralna banka (ECB). Ona je grčke banke podržavala preko programa ekstremnog održavanja likvidnosti  (Emergency Liquidity Assistance, ELA), pri čemu je limite kreditiranja povećavala više puta: 17.juna za 1,1 milijardu evra, a 19.juna za još 1,8 milijardi evra. Tako se u  rezultatu  ukupna količina finansiranja u okviru tog programa  za  Grčku  približila iznosu od 86 milijardi evra. I u Briselu, i u Berlinu, tamo gde sede zakleti protivnici predloga da se grčke banke i dalje podržavaju, glasno se osetila bojazan da grčke banke novac koji  dobiju kao kredit koriste za kupovinu novih „porcija“ dužničkih hartija Grčke državne blagajne.

Odluka grčke vlade o uvođenju bankarskog odmora, kako to javljaju novine, uslovljena je činjenicom da je Centralna evropska banka odbila da nastavi program pomoći grčkim bankama. To odbijanje može da izazove deficit likvidnosti. Zato je za period do 6.jula uvedeno ograničenje na skidanje gotovine sa računa: maksimalan iznos koji se u jednom danu može podići je smanjen na 60 evra. Ograničenja se ne odnose na klijente koji poseduju strane kartice. Vlada je zabranila i međunarodno doznačavanje novca, osim po život važnih i komercijalnih poslova koji su već dobili dozvolu.

Grčki premijer Aleksis Cipras je uverio stanovništvo da sredstva na depozitima banaka sasvim garantovano neće propasti. Kako bi se minimizirale negativne posledice vladine naredbe koja  se odnosi na turističku granu privrede, vlada  je pripremila specijalnu izjavu za štampu u kojoj se podvlači da ta naredba ne važi za strane turiste.

Važno je da se shvati koje postupke  se vlasti pripremaju da učine u toku ovih prinudnih bankarskih odmora kako se posle 6.jula ne bi ponovila najezda na banke. Da primetimo da je u martu 1933.godine  vlada SAD za nekoliko dana bankarskih odmora uspela da donese ceo niz ekstremnih mera koje su zaštitile banke od navala klijenata kada je odmor završen. Nema nikakvih informacija o postupcima grčkih monetarnih vlasti u toku odmora. Sve govori da je taj odmor usaglašen prema danu za referendum, koji je održan sa ciljem da pokaže odnos grčkog stanovništva prema predlozima međunarodnih kreditora (tj. prihvatanje ili neprihvatanje tih predloga).

Referendum, sam po sebi, bez obzira na rezultat, neće stabilizovati bankarski sistem zemlje.  Ukoliko uslovi kreditora budu odbačeni, to skoro automatski vodi isključenju Grčke iz zone evra. Ukoliko se ona nađe izvan zone evra, njoj će zatrebati nacionalna novčana jedinica. Recimo – nova drahma. Ali Centralna banka Grčke neće biti u stanju da  istovremeno  zadovolji potrebe zemlje (ekonomije i stanovništva) u toj novoj valuti. Za sada nema nikakvih informacija o tome da će do toga doći.

Da dodamo i da važenje vladine odluke o uvođenju bankarskog odmora može da se produži, ili će se pojaviti neki drugi, jači od prvog, vladin dokument. Ne treba sumnjati da će na snazi ostati, pa čak i biti pojačana, ograničenja na iznošenje kapitala iz zemlje. Jer Atina u tom delu ima od koga da uči:  kada je na Kipru u martu 2013. došlo do duboke finansijske krize, jedna od mera za njeno ublažavanje  je bila odluka da se u velikoj meri ograniči iznošenje kapitala iz zemlje. To ograničenje je ukinuto tek u aprilu ove  godine.

Eksperti ne isključuju ni mogućnost da sredstva sa bankarskih računa fizičkih i pravnih lica, nominovana u evrima, samo budu konvertovana u novu grčku drahmu. Ipak se odmah postavlja gomila pitanja: da li će to konvertovanje biti dobrovoljno ili prinudno? Po kom kursu će se vršiti? Kojim sredstvima vlada namerava da stabilizuje kurs drahme? I tako dalje…  Mnogi tačno pretpostavljaju da će u uslovima bankrota drahma predstavljati „padajuću“ valutu i da će biti vrlo  složeno da se njen kurs održava.

Čak i ukoliko Centralna banka Grčke počne da štampa novu drahmu, za prelazak na korišćenje nacionalne novčane jedinice će biti potrebno po najoptimističkijim ocenama nekoliko meseci. Grci novu drahmu u najboljem slučaju mogu da vide tek krajem ove godine. A veliko je pitanje koji će   novac  koristiti  preko leta i ujesen.

Izvor: Fond Strateške Kulture