Dragan Milašinović o „Pravoslavnoj ekonomiji“

Gostujući u emisiji „Razgovori sa Stefanom“, YU TUBE televizije „Snaga naroda“, urednik portala CEOPOM-Istina i autor Fonda strateške kulture, Dragan Milašinović, govorio je o začecima formiranja novog ekonomskog modela u Rusiji, koji naziva „pravoslavnom ekonomijom“!

GOST: DRAGAN MILAŠINOVIĆ
TEMA: PRAVOSLAVNA EKONOMIJA 

UVOD VODITELJA:

Pravoslavna ekonomija. To je pojam koji je tek počeo da biva propoznatljiv. Za njegovu teoretsku razradu dugujemo zahvalnost, pre svega, izuzetnom ruskom ekonomisti i društvenom filosofu, Valentinu Katasonovu. Na određeni način, i drugi istaknuti ruski naučnik, Sergej Glazjev, doprineo je utemeljenju ovog koncepta za koji nema opravdanja da bude nepoznat ili slabo razumljiv, barem ne u pravoslavnom svetu.

Pravoslavna ekonomija vuče korene iz jevanđelskog učenja crkve. Hrišćanska etika određuje hrišćansku ekonomiju, a to znači – pravoslavnu ekonomiju. Hijerarhija vrednosti je jasna. Nematerijalno – o. Justin Popović je govorio „što nematerijalnije i neopipljivije, to realnije“ – dakle, nematerijalno, duhovno u ontološkom poretku je iznad telesnog i veštastvenog. Ali genije pravoslavlja, između ostalog, leži u poštovanju ravnoteže u svim stvarima. Ni levo, ni desno, nego srednjim, carskim putem. Svako može, po svojoj slobodnoj volji i u skladu sa svojim darovima, da izabere da se posveti isključivo duhovnim stvarima, svodeći materijalnu stranu ovozemaljskog života na najmanju meru. Ali to nije prizvanje svih, pa čak ni većine. I oni, bez prepreka, mogu da žive i ostvaruju vrednosti svoje vere čak i u materijalnom svetu, ali   – isto kao otšelnici u nepristupačnim skitovima – dužni su da to čine držeći se i primenjujući u svim svojim poslovima i dodirima sa drugim ekonomskim subjektima isključivo jevanđeljske norme, koje su savršeno otelotvorene isključivo u učenju pravoslavne Crkve.

To su obrisi pravoslavne ekonomije. Kako bi ona trebala da funkcioniše u praksi? Da li je nešto slično takvoj ekonomiji, kao realni sistem, ikada postojalo, čak i u Vizantiji, pravoslavnoj državi par excellence? To su teška, složena pitanja. Danas imamo sagovornika koji će nam pomoći da nam na njih dobijemo neke odgovore.

Ali pre nego što pređemo na teoretsku analizu pravoslavne ekonomije, valjalo bi podvući jednu veoma važnu stvar. Samim razgovorom na tu temu, mi podrivamo totalitarni mentalni poredak sveta u kojem živimo. Kao svaka totalitarna konstrukcija, taj poredak je satkan iz neupitnih aksioma. U domenu politike, to je jednopolarnost. U domenu kulture, to su holivudski kič i mnogo ozbiljnije, i razornije, erzac-kulturno smeće za masovnu potrošnju koje se namenski proizvodi u okultnim labotorijama za kontrolu uma. Na polju ekonomije, to su neoliberalizam i globalizam, koji su navodno nezamenljivi i u odnosu na koje svaki pokušaj osporavanja ili konkurencije je – zabranjen.

Za sada, ta zabrana negiranja jedinstvene validnosti i sveopšte primenljivosti neoliberalne ekonomske ideologije nije formalno uređena, kao u slučaju zabrane „negiranja genocida“ nedavno izglasane članom 387 (5) Krivičnog zakona. Ali budite strpljivi, dajte im vremena. Svako dopuštanje konkurencije znači prihvatanje mogućnosti postojanja i drugih, možda podjednako delotvornih modela. Priznavanje drugih modela je negiranje autoriteta i  jedinstvenosti preovlađujućih ideoloških rešenja. U svetu koji se oko nas formira, ovakvo flertovanje sa policentrisnošću, u bilo kojem domenu – da parafraziramo Orvela – jednako je subverzivnom činu.

I zato je, između ostalog, pravoslavna ekonomija vrlo opasna stvar. A podjednako i drugi konkurentski modeli, kao beskamatna islamska ekonomija, i uopšte svaki koncept koji crpi nadahnuće iz transcendentnih izvora. Pa čak i samoupravljanje, ako pravilno sagledamo njegove daleke korene, koji svakako sežu izvan glave plagijatora i nedoučenog aparatčika, Edvarda Kardelja. Staviću pred vas i pred našeg sagovornika sledeću tezu: samoupravljanje, kao pojam i efikasan sistem za zadovoljavanje mnogih ljudskih potreba, nije nimalo diskreditovano lošim rezultatima i krahom sistema u kojem nije moglo ni da funkcioniše, niti da pokaže svoje vrline i donese stvarne plodove. Mikro demokratija nije moguća u okviru makro sistema koji je totalitaran.

To su pitanja koja ćemo rešavati u toku narednog sata. Naravno, nećemo ih konačno rešiti ali ih možemo identifikovati i staviti na dnevni red za razmišljanje i diskusiju. Kada je vaša privreda sabijena u ludačku košulju i vi očigledno srljate u propast, možda je vreme da razmislite o tome da probate nešto novo. Albert Ajnštajn je rekao da kada sto puta koristite formulu koja se uvek završava neuspehom, pa zatim ponavljate isti obrazac po sto prvi put, u očekivanju drugačijeg rezultata, to je  nesumnjiv znak kliničkog ludila.

Danas ćemo čuti da li možda pravoslavna ekonomija obećava izlaz iz tog začaranog kruga.

Izvor: CEOPOM Istina