Finansiranje Ukrajine kao blef Kijeva i MMF-a

MMF je Ukrajini u okviru novog kreditnog sporazuma obezbedio iznos od 5 milijardi dolara, na 4 godine. Međutim, ako se  prethodni kreditni sporazum iz 2014.godine  zasnivao na programu refinansiranja ukrajinske ekonomije, novi sporazum se oslanja na program spoljnog finansiranja. Plan reforme ukrajinske ekonomije je propao   uz glasnu lupu. A što se tiče programa spoljnog finansiranja Ukrajine, njegovi osnovni parametri su dati u Tabeli 1.

Tabela 1

Program MMF-a za finansiranje Ukrajine u periodu 2015 – 2018.god.

Skreću pažnju sledeće činjenice:

1. Glavno opterećenje pri rešavanju zadatka prevazilaženja finansijskog deficita Ukrajine pada na MMF i vlasnike dužničkih hartija Ukrajine koji treba da obave restrukturizaciju duga;
2. Glavno opterećenje u programu je u prvoj godini sprovođenja programa (21,4 milijarde dolara ili 53,5% finansiranja u 4 godine);
3. Veliki deo sredstava finansiranja je predviđen za dopunjavanje međunarodnih rezervi Ukrajine, ali je za dopunjavanje državnog budžeta predviđeno samo oko 30%.

Da počnem od 3. tačke. Zašto MMF stavlja toliki akcenat na međunarodne rezerve? Glavni zadatak novog programa je da se napravi „devizna rezerva“ zahvaljujući kojoj Ukrajina može da se obračunava sa spoljnim kreditorima. Prema planovima „domaćina novca“ , potpuno „zatvaranje“  dužničkih problema Ukrajine će početi posle 2018.godine. Razgovori o „oživljavanju ekonomije“  predstavljaju samo prikrivanje preko reči pravih ciljeva MMF-a. To priznaje i ministar finansija Ukrajine Natalija Jaresko koja je već nekoliko puta davala izjave  da je finansijska pomoć od 40 milijardi dolara mala da bi se obnovila ukrajinska ekonomija. Potrebno je nekoliko puta više novca.

Sada o drugoj tački. Udarnu godinu u četvorogodišnjem programu predstavlja 2015.godina. Ukoliko program ne počne da deluje do sredine  te godine,  on može odmah da se smatra za koristan otpad.

I sada prelazimo na prvu tačku. Glavnu ulogu u ostvarenju programa treba da odigraju vlasnici dužničkih hartija Ukrajine, u koje MMF i vlada Ukrajine polažu najviše nade. Oni treba da izvrše restrukturizaciju dugova   preko obligacija državnog trezora Ukrajine (evrobondova). Prema planovima MMF-a, do početka  leta 2015.godine treba da se izvrši takva restrukturizacija koja će, ako se računa na 4  godine, Ukrajini dati ekonomiju od 15,3 milijarde dolara. Ko predstavlja glavne vlasnike  ukrajinskih obligacija dato je u Tabeli 2.

Tabela 2

Glavni vlasnici dužničkih hartija (evrobondova) državnog trezora Ukrajine

Upoređenje koje fond očekuje od uštede preko restrukturizacije duga (15,3  milijardi dolara) sa ukupnim dugom koji je u rukama vlasnika hartija od vrednosti Ukrajine (21 milijarda dolara)  pokazuje: ti vlasnici treba da se skoro sasvim odreknu zahteva za gašenje kupona hartija u periodu posle 2018.godine. to je praktično nemoguć zadatak iz nekoliko razloga.

1. Rusija neće učestvovati u restrukturizaciji duga. To je izjavio ministar finansija Anton Siluanov. Uostalom, autori programa finansiranja Ukrajine za 2015. – 2018.g. nisu ni računali da će ona učestvovati. Prema pravilima MMF-a u restrukturizaciji duga obično učestvuju samo privatni investitori (mogu i države da učestvuju kako bi iskazale svoju „dobru volju“). Tako restruktuiranju podleže samo dug od približno 18 milijardi dolara. U istoriji je teško   naći primer da za 4 godine može od tolikog iznosa da se dođe do ekonomije od 15,3 milijarde dolara.
2. Glavni privatni vlasnik dužničkih hartija Ukrajine je američki fond Franklin Resources. Po različitim procenama on je stekao ukrajinske hartije u vrednosti  između 7 i 8,5 milijardi dolara. Mediji saopštavaju da je on formirao grupu vlasnika tih hartija, koje nose  približno 50% ukupnog duga privatnih vlasnika ukrajinskih obligacija. Proizilazi sledeće: a. Grupa predstavlja vlasnike dugova u iznosu od približno 9 milijardi dolara;  na ostale («neobuhvaćene»)  privatne vlasnike takođe ide 9 milijardi dolara. b. U napred navednoj grupi lavovski deo pada na Franklin Resources, na sve ostale – najviše 2 milijarde  dolara. Odatle se može napraviti zaključak  da za sada nije postignuta neophodna konsolidacija privatnih vlasnika ukrajinskih dugova.
3. Investicioni fond Franklin Resources  spada u «finansijske lešinare»  koji ne idu na restrukturiranje duga. Oni obično sabotiraju ugovore o restrukturizaciji koje  su postigli drugi investitori. Uvek zahtevaju da se dužničke hartije gase po nominali, t.j. sa 100%. Teško da će ovog puta promeniti svoja pravila igre. Do otpisa dugova neće doći. U najboljem slučaju može da se postigne dogovor da se promeni dinamika  otplate , da otplata počne posle 2018.godine. ali šta će se sa Ukrajinom desiti dotle? Već  sada je Franklin Resources  u vrlo neprijatnoj situaciji. On obično kupuje hartije dužnika  po najnižoj mogućoj ceni. U slučaju sa ukrajinskim hartijama on se preračunao. Osnovni deo tog duga je kupovao po cenama od preko 80 centi, pri čemu je sadašnja kotacija ispod 50 centi, piše The Wall Street Journal. Moje je mišljenje da fond Franklin Resources može da krene sa restrukturiranjem ukrajinskih dugova samo preko jednog parametra:  preko kamatnih stopa hartija koje mogu da se preispitaju i da se smanje. A to u četiri godine može u najboljem slučaju da da oko 1 milijarde dolara.
4. Restrukturizacija ukrajinskog duga neće dati efekat od 15,3 mlrd.dol, kako se to očekuje od nje. Odatle proizilazi da sledeća tranša MMF-a od 5 mlrd dol. za Ukrajinu može i da se ne isplati, a široko reklamirani program MMF-a na iznos od 40 mlrd dol. Da najverovatnije postane  još jedan primer finansijske želje da se učini nemoguće.  Ne isključujem ni mogućnost da se u Vašingtonu u drugoj polovini godine napravi nova, treća verzija kreditnog sporazuma MMF-a sa Ukrajinom.

Izvor: Fond Strateške Kulture