Gasprom 1Крајем маја у Сочију је одржан сусрет председника Украјине и Русије Виктора Јануковича и Владимира Путина. Тачне информације о томе шта су око пет часова разматрали челници двеју држава нема. Истовремено, извори и експерти су убеђени – на дневном реду су била питања прикључења Украјине као посматрача Царинском савезу и ситуација с достављањем гаса. Сасвим је вероватно да је Виктор Јанукович обавестио Владимира Путина о спремности Украјине да створи гаснотранспортни конзорцијум под условима које је предложила Русија.

Поред тога, председници Украјине и Русије, можда, разматрали су стварање конзорцијума на основи украјинског гасотранспортног система (ГТС) и снижење цене гаса за Украјину, пише издање „Коммерсантъ-Украина“. Извор близак преговорима испричао је новинарима да су украјинске власти спремне да уступе Русији контролу над магистралним гасоводима, а контролу над гасоводима до крајњих потрошача предају групи Источно-европска горивно-енергетска компанија (ВЕТЭК, Восточно-европейская топливно-энергетическая компания) предузетника Сергеја Курченка. Да пође на уступке руској страни Украјину су принудили како проблеми с пуњењем буџета, тако и наставак пада на тржишту производње метала.

Али, ко је тај човек по имену Курченко, од кога зависе толико важна питања у односима двеју држава? У Русији њега не знају уопште. У Украјини о њему су сазнали тек недавно – крајем прошле године. У украјинским СМИ 27-годишњег Сергеја Курченка називају час вундеркиндом од бизниса час штићеником „Породице“ председника Јануковича. С његовим именом повезују групу компанија са заједничким незанимљивим именом „Гас Украјина-2009“.

Ореол тајанствености донекле се изгубио после новинарских истраживања и депутатског питања Јурија Сиротјука.

kurchenko

Народни депутат Украјине из партије „Слобода“ Јуриј Сиротјук упутио је на име генералног тужиоца и челника Службе безбедности Украјине питање поводом махинација на гасном тржишту компаније „Гас Украјина 2009“, чији је руководилац Сергеј Курченко недавно купио фудбалски клуб „Металист“ (Харков). У документу се одмах скреће пажња на низ махинација које спроводе компаније повезане с „Гас Украјина 2009“. Посебно, то су:

1)    шверц бензина и фиктивни извоз;
2)    монополизација тржишта бензина и дизел горива;
3)    махинације на тржишту течног гаса;
4)    монополизација тржишта течног гаса;
5)    махинације при државним набавкама.

Депутат такође разоткрива истражним органима шему легализације незаконитих прихода компаније и указује на организаторе шеме рада и њено прикривање. У својој интерпелацији депутат указује да син генералног тужиоца Виктора Пшонке „покрива“ делатност компаније Курченка „Гас Украјина 2009“ која остварује шверц бензина и монополише тржиште.

У последњих пола године Украјина је сазнала да је Курченко испрва купио фудбалски клуб „Металист“ од бизнисмена Александра Јарославског, затим Одески нафтнопрерађивачки завод од руског гиганта „Лукојл“, а такође и мрежу гасних пумпи у Немачкој. При томе, износ сваке куповине, по оценама експерата, превазилазио је стотине милиона долара.

О томе да ће се у харковском „Металисту“ појавити нови власник и да се он зове Сергеј Курченко постало је познато крајем децембра прошле године. Али биографија човека који се обавезао да клубу обезбеди довољно финансирање да би „током пет година довео клуб до победе на великом европском турниру“, остајала је непозната све до 7. фебруара. Тога дана заједничка седница акционара „Металиста“ ослободила је 53-годишњег Александра Јарославског дужности председника клуба и изабрала на то место 27-годишњег Сергеја Курченка. Управо тада је „Металист“ обзнанио официјелну информацију о свом новом власнику.

По подацима клуба, у 2009. години Курченко је створио компанију „Гас Украјина“ ради увоза течног гаса, која је израсла у целу групу. Она „укључује структуре које се баве трговином природним и течним гасом, нафтним производима, банкарском делатношћу, берзанском трговином, грађевинарством и другим делатностима“. У кратким роковима група је успела да монополизује тржиште течног гаса у Украјини. Годишњи промет групе, по подацима клуба „Металист“, чини око 10 милијарди евра.

Тако је земља сазнала о томе да се у њој појавио још један милијардер, при чему је он постао то дословно у последње три године. Пошто је Курченко двоструко млађи од Јарославског, може се створити утисак да је цела ствар природна смена покољења, али тај утисак је варљив. Да је млади олигарх настао у таквим областима економије које се интензивно развијају, таквима као што су везе или агроиндустријски комплекс, било би могуће говорити о младом предузетничком таленту. Ипак, увоз течног гаса и нафтних производа очито нису такве сфере где је могуће створити нову нишу. Пре је тамо могуће приморати старе играче да сами направе потребно место – за то је потребан не предузимачки таленат већ високо покровитељство.

Крајем фебруара било је објављено о спајању актива групе „Гас Украјина“ у Источно-европску горивно-енергетску компанију, која ће радити на територији Украјине, Белорусије, Казахстана и земаља Централне Европе. Почетком марта ВЕТЭК је купила од руског „Лукојла“ Одески нафтнопрерађивачки завод. Крајем марта појавила се информација о томе да је ВЕТЭК стекла мрежу гасних пумпи Sparschweingas у Немачкој. Компанија је била створена 1938. године, а прва гасна пумпа мреже појавила се 1963. године, и сада се оне налазе у Баварској, Берлину и Доњој Саксонији. Вредност такве мреже може да чини око 100 милиона долара.

Тада је харковски губернатор Михаил Добкин саопштио да обласне власти воде преговоре са Сергејом Курченком о његовом учешћу у финансирању изградње спортске арене за шампионат Европе у кошарци 2015. године. Толико звучних догађаја у кратком времену! Као да се дословно труде да Украјинце привикну на то да се у земљи појавио нови доларски милијардер. А органи реда Украјине као да намерно затварају очи на то да је капитализација компаније „ВЕТЭК“ (више од једне милјарде долара САД) достигнута отимањем буџетских средстава путем препродаје из Белорусије увезених нафтних производа.

Наравно, бити олигарх у Украјини почасно је и престижно, али ипак тешко је ослободити се од мисли да ли је стварно новонастали власник огромних капитал оно за шта сам себе издаје, и нисмо ли се суочили с феноменом квазиолигарха.

Очигледно, под вођством 27-годишњег бизнисмена Сергеја Курченка у Украјини се муњевито ствара читава финансијско-индустријска група, која је у стању да купи Одески нафтнопрерађивачки завод од руског гиганта Лукојл и омиљени фудбалски клуб. И све то – за пар месеци. Код једног „једноставног младића“ одједном се стекло довољно новца да би дословно за једну ноћ постао нови енергетски олигарх.

Традиционални олигарси су на такве процесе трошили године. Али, настала су друга времена. Настајање бизниса старијег председниковог сина, Александра Јануковича, одужило се свега пар година. Сада је то веома утицајна финансијско-индустријска и моћна група.

Настајање Курченковог бизниса, очигледно, биће и од тога краће. У Украјини ће се појавити још један олигарх са својим фудбалским клубом, делићем економије и првобитним капиталом познатог али сумњивог порекла.

Што се тиче Sparschweingas, и то је пример како се перу непоштено стечене паре. Строго говорећи, стицање европских актива остварује човек близак породици украјинског председника, ради легализације незаконито добијених прихода – путем избегавања плаћања царинских дажбина, пореза итд. Изгледа да се у ЕУ већ више не интересују пореклом капитала који се инвестирају у земље Европске уније.


Извор: Видовдан

Оставите коментар

Оставите коментар на Како се стварају олигарси

* Обавезна поља