Мисија Млађана Динића у српској привреди

Доскорашњи министар финансија и привреде, а данас саветник Александра Вучића за „абудабијске послове“, Млађан Динкић дао је интервју за Наше новине. Тамо је истакао да „Национална штедионица није афера, већ политичка ујдурма“. Уз то Млађан тврди да „на Кипру никада није нашао никакве паре“, а ангажовање страних саветника у Влади Србије види као политички маркетинг. Да бисмо покушали да правилно разумемо какву је улогу у српским финансијама и економији, од почетка XXI века, играо водећи човек негдашњег Г17 плус, а данас УРС-а, неопходно је да се вратимо у давну јесен двехиљадите године.

Дан пре петооктобарске „револуције“ 2000. године, Мајкл Чосудовски и Џаред Израел објавили су чланак под насловом „Г17 и план Запада за Југославију“. Мајкл Чосудовски је професор економије на Универзитету у Отави (у пензији) и познат је по својим књигама „Глобализација сиромаштва и нови светски поредак“ (2003), „Амерички ’рат против тероризма’“ (2005) и посебно по најновијем делу под насловом „Ка Трећем светском рату“ (2011). Џаред Изреал је писац и издавач познатог антиглобалистичког портала „Царево ново одело“ (The Emperor’s New Clothes) и познат је по осуди насилног стварања државе Косово, сматрајући то илегалним чином, који је организован у сарадњи Сједињених Држава, Немачке и Ватикана.

Наиме, у поменутом чланку из оне јесени с почетка новог миленијума, ова два висока интелектуалца прецизно су предвидели оно што ће се касније догађати са економијом ондашње СРЈ. Прво, казали су, земља ће се социјално и економски девастирати на сличан начин на који је то урађено у Русији, Украјини, Бугарској или Перуу; али, последице по српску економију биће далеко горе због дугогодишњег америчко-немачког напада (економских санкција) на СРЈ.

У Србији, на челу таквог уништавајућег пројекта – писали су Чосудовски и Израел – налази се организација Г17. Потом су додали да Г17 у СРЈ ради под окриљем ЦИПЕ (Центар за међународно приватно предузетништво). Опет, ЦИПЕ (CIPE – Center for International Private Enterprise, US) представља институцију која ради у оквиру Националне задужбине за демократију (NED, National Endowment for Democracy); а НЕД је оформила ЦИА још давне 1983. године да би кобајаги „промовисала демократију“, а у ствари, НЕД ради на систематском рушењу економија и поредака у свету. Наравно, све је то „усклађено“ са америчким „националним интересима“.

Омиљене фразе Г17 „експерата“ биће (упозорили су нас Чосудовски и Израел пре 13 година) „тржишна привреда“ и „приватизација“, а народ неће приметити да се иза такве „благоглагољивости“ крије пљачка огромних размера. Први кораци које ће Г17 предузети ка „оздрављењу“ српске економије биће укидање готово свих облика социјалне заштите, а на првом месту здравствене.

Ова два мислиоца предвидели су да ће се касније ићи на доношење таквих закона који ће довести до банкрота (пропасти) друштвених, државних и мањих приватних предузећа. Потом ће ове пропале фирме преузимати мала клика лопова, међународних банкара, богатих шпекуланата и страних компанија.

Мајкл Чосудовски је и пре октобра 2000. године покушао да упозори ондашњу власт у СРЈ каква је судбина чека, уколико Г17 добије прилику да у дело спроведе програм Г17, односно ЦИПЕ, то јесте, програм америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА). На то је одмах реаговала ондашња ДОС коалиција, управо преко Млађана Динкића, човека за којег данас постоје озбиљне оптужбе да је сакрио огромну количину државног новца, који се налазио у кипарским банкама. Понешто од онога на шта је Мајкл Чосудовски покушао да упозори СРЈ, нашло се у ондашњим режимским листовима. Али, то је већ било у предвечерје Милошевићевог пада, тако да није успело да добије било какав озбиљнији публицитет.

Ипак, за сваки случај, ондашњи Г17 плус реаговао је на такве написе у септембру 2000. године. Лист „Глас јавности“ објављује 25. септембра 2000. године чланак под насловом „Ко је ту сад чији плаћеник?“. Ту се, главом и брадом, огласио ондашњи извршни директор Г17 плус – Млађан Динкић! Он је тада изјавио:

„Изненађен сам количином лоше обавештености аутора овог текста ма ко да је он, јер ја никада нисам чуо за професора Чошудовског , као што очигледно он никада није чуо за ’Белу књигу’ о учинцима десетогодишње Милошевићеве владавине, иначе се не би усудио да прави поређења са Русијом, Бугарском, Пољском…“

Поред тога, у истом чланку „Гласа јавности“, Млађан Динкић покушава да убеди јавност СРЈ да Центар за међународно приватно предузетништво ( ЦИПЕ) из Вашингтона никада није финансирао Г17, како је тврдио Чосудовски. На крају, покушавајући да дискредитује личност и научни ауторитет Мајкла Чосудовског, Динкић додаје да „не види сврху такве аматерски направљене ’анализе’“.

Што се тиче ЦИПЕ, касније ће се показати, Млађан Динкић и Г17 плус добијају простор у билтенима те организације. Такође, Млађан Динкић (сигурно не случајно) редовно учествује на округлим столовима које организује ЦИПЕ.

Из свега наведеног постаје јасно да је Млађан Динкић био једна од кључних фигура у политичком врху Србије, који је највише допринео пропасти српске економије и пљачки огромних размера, чији се тачан износ, вероватно, никада неће моћи тачно утврдити. Ипак, на основу онога што је српском тужилаштву за привредни криминал доставио хрватски новинар Домагој Маргетић, улога Млађана Динкића у разарању српског друштва и државе у економском – а тиме и политичком смислу – могла би постати далеко јаснија. Наравно, уколико ЦИПЕ, односно НЕД или ЦИА не стану иза Динкићевих леђа.

Извор: Корени