У необјављеном и незавршеном рату америчке „дубоке државе“ и Доналда Трампа, њеног 45. изабраног председника, немачка „Дојче банка“ би могла настрадати као колатерална штета. То би могла бити терминална невоља за овог финансијског гиганта, који се иначе годинама налази на (државним) апаратима за одржавање живота.

Још се нису утишале реакције поводом налаза специјалног америчког истражитеља, по којем није било руског утицаја на америчке председничке изборе, чиме је Доналд Трамп освојио најважнију победу над „дубоком државом“, а америчка јавност је запљуснута другим аферама и скандалима.

Према писању утицајних медија, два конгресна комитета у којима демократе чине већину, још у јануару ове године су од „Дојче банке“ затражила финансијску документацију везану за пословање њеног најпознатијег клијента — Доналда Трампа, његових фирми и чланова његове породице.

Обавезани локалним законима, менаџери банке су морали почети процес предаје документације њујоршком државном тужиоцу, иако је она, по свим банкарским правилима, била и морала остати тајна. Стога су адвокати предсједника Трампа тужили ову банку, проглашавајући њене поступке бесмисленим шиканирањем председника, његово троје деце и седам његових фирми.

Доналд Трамп и „Дојче банка“ имају дугу историју пословних односа. Истина из времена када је он био обичан милионер, а не председник Америке. Немачка банка му је одобравала кредите у милијардама долара и то у временима када се његова пословна империја налазила на климавим ногама и када су друге, америчке банке одбијале да уђу у такву кредитну пустоловину. Међу њима није све било у љубави и слози, о чему сведоче међусобне тужбе и контратужбе пред америчким судовима. Опет су у питању биле милијарде спорних долара.

Пре суђења су се обе стране нагодиле (2010. године), али је јавност остала ускраћена за сазнање на којем износу новца је то урађено, будући да је споразум био тајан.

Демократе у америчком Конгресу мора да су и сами свесни да овим акцијама више не могу да угрозе положај председника Трампа, али очајнички покушавају да науде његовој другој кандидатури. Стога, реално је очекивати да ће овај и слични науми и даље бити јавно вођени, без обзира на истинитост тврдњи. Једино што се овде рачуна, јесте перцепција бирача о кандидату којег треба офарбати свим нијансама црног.

Нажалост, све ово представља слику дубоке кризе која разара ову лепу и некада моћну и богату државу. Јер чак и да је била истинита тврдња о руској умешаности у америчке председничке изборе, суперсила каква је Америка, морала би да је крије као највећу државну тајну, отклањајући њене последице дубоко иза јавне сцене. Или тврдња о личној покварености актуелног председника и блокаде које му демократе стално сипају по путу, више личе на неконтролисано, непотребно и крајње неразумљиво самосакаћење америчке елите. Елите која се бави погрешним пословима, јер са правим проблемима своје државе не зна да изађе на крај.

У свом овом замешатељству „Дојче банка“ долази као кец на десетку. Крајем 2016. године Међународни монетарни фонд је „Дојче банку“, мултинационалну корпорацију са националним именом, означио као највећу претњу глобалном финансијском систему.

„Дојче банка“ је финансијски гигант са преко сто хиљада запослених и пословањем у више од седамдесет држава света. На нашим просторима, у свету банкарства, она је у статусу бога свемогућега. Народна банка Србије јој плаћа за чување државних девизних резерви. Она је и гарант свих међубанкарских трансакција, услед чега убира провизију чак и када, преко банке, грађанин плаћа своје месечне рачуне.

Клаус Вернер Лобо и Ханс Вајс, аустријски истраживачки новинари („Црна књига корпорација“), покушали су да сазнају да ли „Дојче банка“ плаћа порез својој држави и како се он обрачунава.

Установили су да јавних података нема, иако би их морало бити, посебно у тако уређеној држави, заснованој на владавини права и принципу демократске транспарентности. Званичници банке су штуро одговорили да је то питање у домену пословне тајне (!?), што ће једино рећи да они не плаћају порез. Уз то, закључили су да је њихово књиговодство толико компликовано и неразумљиво, да га можда схвата једино приватна ревизорска кућа, која само за „Дојче банку“ врши званичну ревизију. Што ће, опет, једино рећи да нема ни официјелне ревизије. Тако да о тој банци јавност зна само оно што она каже о себи, уз непостојање икакве могућности провере.

Америчко Mинистарство правде је 2015. године ову банку казнило са 14 милијарди долара због превара у кредитима везаних за америчко тржиште некретнина у времену од 2005-2007. године. „Дојче банка“ је прихватила споразум са Министарством правде и изјавила да ће казну платити, иако није ни признала нити негирала кривицу. Истовремено, изјавила је да нема довољно новца и да тражи помоћ у плаћању. Менаџмент банке је објавио да је за потребе парничних поступака који се воде против банке резервисао „само“ 6,2 милијарде долара.

Према писању лондонског „Гардијана“, против ове банке се тада водило седам хиљада правних поступака, а средства намењена за ту сврху нису могла да плате ни половину једне једине казне. У међувремену, број тужби је нарастао на осам хиљада.

Показатељ финансијске снаге компаније ТЦЕ (Tangible Common Equity) је мера способности банке да апсорбује губитке пре него ли објави несолвентност. Он је за „Дојче банку“ износио само 2,9 одсто, што значи да би у случају ликвидације банке улагачи могли да рачунају на повраћај мање од три на сваких уложених стотину долара.

Највеће чудо у билансима овог финансијског монструма представља власништво над 42 трилиона долара књиговодствено вредних финансијских деривата. То је износ, који је 14 пута већи од БДП-а Немачке и два пута већи од БДП-а целе ЕУ. Америчка банка „Леман брадерс“ је имала двадесет пута мању изложеност својих биланса овим токсичним хартијама од вредности пре него ли је (2008. године) утерана у стечај и цели свет гурнула у кризу.

Осим што је трговала дериватима, „Дојче банка“ се бавила и виртуелном трговином дословно свим и свачим. Златом и другим металима, обогаћеним уранијумом, некретнинама… Вредност акција „Дојче банке“ је у сталном паду. Од историјског максимума од 160 долара по акцији, постигнутог у 2007. години, јуче је берзанска трговина закључена по цени од 7,7 долара по акцији.

Управо та и таква „Дојче банка“ представља идеалан полигон за унутарамерички обрачун. Тим пре, јер су све прилике да ће коначни цех око ове банке платити Немци, Европљани, али и сам евро као долару конкурентна валута.


Извор: Спутњик

Оставите коментар

Оставите коментар на Обрачун Трампа и “Дојче Банке”

* Обавезна поља