Partokratija i populizam ili kako je Srbija nestala

Antikrizne mere koje srpska javnost danima čeka da čuje i vidi, vrlo verovatno će ugledati svetlost dana početkom sledeće nedelje. Vlada Srbije treba, u nedelju 16. juna, da usaglasi detalje mera koje bi trebalo da rezultiraju popunjavanjem budžetske „rupe“ od 40 milijardi dinara. To znači da je država, prema najavama iz Vlade, odlučila da budžetski deficit „reši“ uštedom diskrecionih rashoda države.

Plate i penzije se tako neće zamrzavati, kažu u Vladi. Ovde leži i sav cinizam „zvanične“ Srbije koja se, izvesno, opasno poigrava sa inteligencijom svojih građana: realni prihodi onih koji ih još uvek imaju su nominalno manji za stopu inflacije, pad dinara, proizvodne aktivnosti… Dakle, plate i penzije ne da nisu zamrznute, već realno padaju iz meseca u mesec. To za sobom povlači i dugovanja stanovnika Srbije koji ne mogu iz realnih izvora da izmire sve veće obaveze koje nameće država. Pritom, prema najnovijoj analizi Agencije za privredne registre (APR), „srpska privreda lane je poslovala uz inflaciju od 12, 2 odsto i slabljenje dinara od 8,7 odsto. Nasuprot tome, u 2011. godini, kada je privreda bila u „plusu“, dinar je ojačao za 0, 8 odsto, a inflacija je bila sedam odsto.

Prošle godine bruto domaći proizvod Srbije smanjen je za 1, 7 odsto, a industrijska proizvodnja za 2, 9 odsto“.[1] Srpska privreda je prošlu 2012. godinu završila sa gubitkom od 63 milijarde dinara, od toga najveće gubitke ostvarila su javna preduzeća: Srbijagas je najveći gubitaš sa 35, 1 milijarde dinara, dok je najbolji poslovni rezultat prošle godine ostvario NIS. Među 490 javnih preduzeća 198 su gubitaši prema analizi APR-a. „državne firme su 2012. godinu okončale s manjkom od 54 milijarde dinara i on je sedam puta veći nego u 2011. godini“,[2]179 preduzeća u restruktuiranju duguju oko 20 milijardi dinara za struju i gas[3]jer kako navode nadležni nisu u zakonskoj obavezi da plaćaju dospela dugovanja.

Dok, s druge strane, do prosjačkog štapa dovedena Srbija nema taj luksuz-naprotiv! Svaka docnja građane košta višestruko uz vrlo popularne zatezne kamate. Ali, idemo dalje: stručnjaci se pribojavaju da (iako pozdravljaju spremnost Vlade da se uhvati u koštac s reformom javnog sektora) su najavljene mere kratkog daha. Naredne dve godine doneće dalji rast javnog duga i pitanje je ko će i kako provesti reformu javnog sektora.

Privredi Srbije u ovoj godini treba 6 milijardi evra investicija i od toga trećina ili 1, 8 milijardi evra stranih investicija: „Ove godine imamo veliki pad stranih investicija, a i da se realizuje aranžman o kome se pregovara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sve što je najavljeno, neće preći milijardu evra. U prvom tromesečju tekuće godine bilo je svega 150 miliona evra stranih investicija, i u protekla četiri meseca zabeležen je pad za oko 10 odsto“[4] procene su ekonomista.

Vrtoglavo zaduživanje, smanjenje proizvodne aktivnosti, gubitak radnih mesta (samo u prva tri meseca ove godine oko 30000 ljudi ostalo je bez posla) slika su i prilika Srbije u kojoj su jedino „osigurana“ radna mesta u državi i paradržavi (ili raznim i brojnim agencijama):„državna uprava je u vreme pada Miloševićeve vlasti 2000. godine imala oko 8 000 zaposlenih. Tada smo živeli u SRJ, u čijem sastavu bila i Crna Gora. Danas je u državnoj i lokalnoj administraciji zaposleno više od 70 000 ljudi.

Danas domaći javni sektor zapošljava tri puta više radnika od evropskog proseka. U javnom sektoru, zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu zaposleno je više od pola miliona, dok se procenjuje da je oko 150 000 samo u javnim preduzećima“,[5] i kako navodi isti izvor a kada je reč o državnoj administraciji koju ne bi mogla da izdrži daleko bogatija zemlja od Srbije jedino i samo odgovorne su političke partije koje su upošljavale svoje kadrove računajući na njihovu lojalnu podršku kad dođe vreme izbora: „Političke partije su sasvim sigurno jedine odgovorne za prekomerno zapošljavanje uglavnom svojih partijskih kadrova u državnu administraciju…javna je tajna da su zaposleni po stranačkoj liniji deo od plate odvajali za stranačku kasu…da je selekcija zaposlenih rađena po osnovu stručnosti, a ne podobnosti, ne bi bilo potrebe da u javnom sektoru radi polovina od ukupnog broja zaposlenih.

Apsurdno je što je za vreme krize u javnom sektoru otpušteno tek nekoliko stotina ljudi, dok je privreda izgubila nekoliko stotina hiljada radnih mesta“.[6 ] Podjednako kao što je apsurdno da direktor Železnica Srbije koju država dotira iz budžeta sa preko 14, 5 milijardi dinara poslovne partnere vodi na ručak koji je Železnicu koštao 165 000 dinara;[7] podjednako koliko je apsurdan podatak da su banke oduzele 500 stanova i kuća zbog docnji u otplati rata kredita onima koji su zapali u teško imovinsko stanje ili ostali bez posla-i nikom ništa. S jedne strane, većinskoj Srbiji preti dužničko ropstvo; dok, s druge strane, svedočimo diletantizmu, bahatosti i partijskoj podobnosti kao vrhunskim kriterijumima za mobilisanje upravnih kadrova.

Sve su prilike, dakle, da je matematički skrojena koalicija na vlasti odustala od,za privredni oporavak, neophodnih mera jer bi one svakako liderima stranaka na vlasti donele negativne rejtinge. Da o ovome pišemo u neko drugo preddemokratsko vreme, ne bi bilo puno iznenađenja; međutim, danas u Srbiji koja retorički proslavlja „demokratske vrednosti“ svakodnevno (maskirajući pritom autoktratske apetite partija na vlasti) sve ovo izgleda nadrealno-ali tako je! Država koja je aminovala otimanje skoro 15 odsto teritorije poput Kosova i Metohije i time abolirala odgovorne za katastrofalni saldo humanitarne katastrofe, faktički je priznala da je više nema.

Sledeći logiku, koja proističe iz tako amaterski i diletantski rukovođene organizacije društva, sasvim je legitimno da govorimo o storniranju pravosudnog sistema, nepostojanju institucija, urušavanju privrede…o anarhiji i haosu. Kada je sve to tako onda ne treba da čudi i osnovana sumnja da „elite“ potpisuju umišljaj dezintegracije Srbije. Kako inače razumeti sve ono što nekadašnju državu, a sadašnji (tek) geografski pojam, oslikava? Kako razumeti (ponovo) mantru ili EU ili kraj i to u situaciji kada i sama EU nema rešenja za sve dublju krizu? Osim da novopridošla „elita“ svesno Srbiju ukrcava na Titanik pravdajući tako EUropi ukazano joj poverenje za dobijene mandate. Ona nije došla, kako je vrlo dramatično obećavala da menja već da smeni one koji do kraja nisu bili kooperativni, preuzme poluge moći i nastavi tamo gde su prethodni stali.

Tako nismo se ni okrenuli, desio se Briselski sporazum i sever Kosmeta integrisan je u Tačijevu firmu ili tzv Kosovo; nije prošlo ni godinu dana od poslednjih izbora, Srbija je nastavila da se (pre)zadužuje, radna mesta su u kontinuitetu nestajala, privreda je u kontinuitetu izdisala.

Danas, ne možemo reći da je aktualna vlast jedina odgovorna za stanje izdisaja Srbije. Međutim, isto tako aktualna „elita“ sebe ne može da abolira od odgovornosti besmislenim izgovorima poput „krivi su prethodni“, jer zbog te krivice prethodni su platili ceh, a njihovi naslednici umesto obećanog „mandata za promene“ kontinuiranim lošim kursom ka EUropskom Titaniku odbrojavaju sekunde do proglašenja vremena smrti Srbije…makar onakve kakvu smo znali. Tu i takvu odgovornost potpisuje aktualna vlast koja je sve (pre)dala arhitektama srpske Golgote računajući na „vreme briše tragove“…

Međutim, kao i mnogi pre njih, zaboravljaju da (s)trpljenje ima svoje granice a kada se one pređu nema tog sedativa koji će otupeti rekcije na prekomernu količinu bola. I to je zakonitost zbog koje se istorija svima i svuda tako često ponavlja. Čoveku kome je egzistencija onemogućena i kome je ostalo još samo i jedino duha…skupo će naplatiti svaki, makar, i pokušaj amputacije istog. Danas većinsku Srbiju čine baš ti ljudi. Neki bi je nazvali potencijalnom kritičnom masom. Mi bismo pre upotrebili izraz: istorijski potencijal neke nove Srbije. Uostalom, neće proći dugo i videćemo čije su perspektive bile jasnije.

————————————————————————————————

[1]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:438697-Drzavne-firme-na-celu-gubitasa

[2]isto

[3]http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/387542/Mihajlovic-Dugovi-179-Javnih-preduzeca-po-20-milijardi-za-gas-i-struju

[4]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:438697-Drzavne-firme-na-celu-gubitasa

[5]http://akter.co.rs/weekly/32-ekonomija/42401-strana-ko-zapoljavanje-razorilo-je-bud-et.html

[6]http://akter.co.rs/weekly/32-ekonomija/42401-strana-ko-zapoljavanje-razorilo-je-bud-et.html

[7]http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/386668/Antikrizne-mere-u-Zeleznicama-Kiparski-sir-kubanske-cigare-i-putovanja-od-160000-evra

Izvor: Fond Strateške Kulture