Разлози и последице обустављања „Јужног Тока“

Русија је у понедељак обуставила пројекат гасовода Јужни ток, који је требало да, заобилазећи Украјину, гасом снадбева јужну Европу. Као разлог су наведене препреке које поставља ЕУ, а као пожељни партнер за алтернативни гасовод изабрана је Турска, којој су обећана битна ценовна снижења.

Услед клинча са Русијом поводом Украјине као и жеље да смањи енергетску зависност од Русије, ЕУ се успротивила изградњи гасовода Јужни ток, вредној 40 милијарди долара. Гасовод који је требао у ЕУ да уђе преко Бугарске тако је постао предмет спорења.

Предложена подводна цев до Турске са годишњим капацитетом од 63 милијарде кубних метара (што је више од четири пута већа количина од турске годишње куповине из Русије) неће се суочавати са таквим проблемима. Русија је понудила и да пројекат комбинује са изградњом складишта на југоисточној (турско-грчкој) граници ЕУ, одакле би требало да се снадбева Јужна Европа.

Алексеј Милер, извршни директор руске државне компаније Гаспром, који се налази у Анкари у једнодневној посети са председником Владимиром Путином, поводом Јужног тока новинарима се обратио речима: „То би било то, пројекат је затворен“.

ШТЕТА ЗА ЕВРОПУ

Путин је оптужио ЕУ за одбијање да Бугарској – иначе тешко зависној од руског гаса – уважи њена суверена права и рекао да је блокирање пројекта „у супротности са европским економскиим интересима“ и да ће тај потез „изазвати штету“.

Најавио је да ће Русија Турској пружити попуст од шест одсто на увозну цену гаса за следећу годину, као и то да ће Турска повећати свој увоз за додатне три милијарде кубних метара у односу на 2014.

Милер је рекао да је Гаспром потписао меморандум о разумевању са турским Ботасом (нафтно-гасна компанија) о цевоводу који ће дном Црног мора ићи до Турске. План ипак остаје у раној фази. Руски министар енергетике Александар Новак изјавио је да је „министрима енергетике и компанијама (на обе стране) наложено да детаљно проуче ове предлоге“, и да је у овом тренутку „тешко проценити трошкове, финансијске механизме, и услове за извршење“.

Такође је рекао и да је Турска тражила попуст од 15 одсто на руски гас.

Ипак, Турска је кандидат за чланство у ЕУ, и њено продубљивање енергетских веза са Русијом ће у Европи и САД бити дочекано са подозрењем, имајући у виду да су западне силе увеле економске санкције Москви због њених акција у Украјини и да Европа покушава да смањи своју енергетску зависност од Русије, која је снадбева са 30 одсто гасних потреба, од чега половина иде преко Украјине.

„Како се наша сарадња буде ширила и развијала, мислим да ћемо бити спремни за додатну редукцију цена“, рекао је Милер новинарима у Анкари. „Са даљим одвијањем наших заједничких пројката… ниво цена гаса за Турску би могао да достигне онај који данас има Немачка.“

Гасовод Јужни ток је открио рупе у стратегији ЕУ: Мађарска, Аустрија, Србија и Бугарска виделе су га као решење за потенцијално понављање прекида у снадбевању преко Украјине, док су га Брисел и Вашингтон видели као средство за додатно притезање енергетске полуге којом Москва делује на Европу. Њен утицај се ипак смањује будући да економски раст успорава и да би прве испоруке азербејџанског гаса из Каспијског региона требало да стигну у Италију до 2020. године.

Карлос Паскал, који је до ове године био високи званичник Стејт департмента задужен за енергетику, каже да не постоји начин на који ће отказивање изградње гасовода нашкодити Европи. Како он наводи, „постоје аргументи за тезу да ће ово на крају сачувати новац европских корисника тако што ће елиминисати непотребни и скупи гасовод који не би донео додатне количине гаса“.

ЗАШТО ЈЕ РУСИЈА ОДУСТАЛА

Паскал каже да би потези Гаспрома могли да покажу ефекте санкција које су ЕУ и САД увеле Русији поводом њене агресије на Украјину. Он сматра да, „у тренутку док јој је капитал био неограничен, Русија се вероватно не би одлучила за овакав потез“.

Гаспромов аналитичар се слаже да су санкције можда утицале на одлуку. „Извршивши инвазију на Крим, Путин је направио велику баријеру за пројекат Јужног тока“, каже Михаил Корчемкин анализирајући источноевропске гасне прилике. Он наводи да је „Гаспром био онемогућен да подигне новац за финансирање пројекта“ пошто су уведене санкције.

Русија је већ главни турски снадбевач гасом, а Турска други највећи руски трговински партнер, одмах после Немачке. Ови економски интереси претегли су над дубоким разликама које стране имају поводом Украјине и – посебно – поводом скоро четворогодишњег сиријског грађанског рата.

Док Русија подржава сиријског председника Башара ал Асада, турски председних Реџеп Таип Ердоган постао је његов нагласнији критичар, износећи примедбе Савету безбедности УН, посебно Русији, за одуговлачење са међународним одговором на рат.

„Председник (Путин) има другачију процену ситуације од нас“, рекао је Ердоган на заједничкој конференцији за новинаре. „Ми се слажемо да је решење потребно, али до разлике долази у погледу средстава за његово постизање“.

У анализи су помогли извештаји Алексеја Анишкина из Москве, Гулсена Солкера из Анкаре, Ека Токсбаја из Истанбула, Тимотија Гарднера из Вашингтона и Дмитрија Жданикова из Лондона. Написао Ник Татершал; уредници Кевин Лифи и Бернард Ор.

Превео – Александар Вујовић

Извор: Ројтерс