dragan milasinovic 1У В О Д

Помињање термина „православна економија“ у мом прошлом тексту на овом порталу (1) изазвало је много већу пажњу него што сам очекивао. Очигледно да грађани Србије постају све свеснији застрашујућих последица неолибералног експеримента који се над њима спроводи од петоктобарског пуча наовамо, а који под Вучићевом безобзирном влашћу поприма елементе бруталног робовласничког израбљивања радне снаге и пустошења материјалних ресурса. Нарочито забрињавајуће деловала је недавно, рутински објављена, вест у Вучићевим медијима, како експерти светске банке сматрају да грађани Србије пију превише јефтину воду, па су по том питању премијеру одредили специјалног консултанта за критеријуме одређивања цене воде, Џејмса Ханта.(2) Вероватно Вам је јасно шта сада следи.

Дакле, чак и вода! Воду, носиоца свеколиког живота на планети и најважнији божији дар живим бићима на Земљи, ускоро ћемо морати куповати од непознатих људи који нам нису ништа дали, а све су нам узели, јер наша елита пристаје на то! И што је најгоре, када нам узму сву земљу и све наше воде, бићемо им дужни још више него сада, а неки Вучић, свеједно садашњи или будући, и даље ће причати о томе како „напредујемо“ и хвалити се економским „успесима“ незабележеним у историји. И гледајући нас у очи говорити нам како поскупљење струје од 12 % и меса од 70 % не ремети нашу реалну куповну моћ…

Но, има ли алтернативе том неправедном и циничном корпоративном моделу у који нас гура неодговорна и корумпирана српска власт?! Агресивна Вучићева пропаганда не дозвољава просечно информисаном грађанину било какво слободно размишљање на ову тему, потпуно укинувши јавну расправу и сучељавање различитих економских мишљења, па је појава објективног сагледавања постојећег економског модела на националним фреквенцијама сведена на статистичку грешку. Отуда, изгладнелом српском пензионеру, исцрпљеном раднику или опљачканом пољопривреднику терин „православна економија“ звучи обећавајуће, али нестварно. Да ли је тако нешто уопште могуће у реалном животу? На чему би се такав економски модел заснивао? И зашто сам његово евентуално настајање везао баш за Русију? – била су три најчешћа питања која су пратила мој претходни чланак.

Најпре ћу на ова питања одговорити директно и сажето, а у наставку текста изнећемо више детаља и чињеница које ће Вам приближити ову могућност.

Православна (или хришћанска) економија није теоретска фикција већ сасвим реална могућност новог економског пута који може прекинути спиралу пропасти у коју нас је увукла спекулативна економија и недодирљивост банака. Основи тог концепта нису непознати, јер Стари и Нови Завет, али и учења Светих отаца у себи садрже основне постулате везане за својину, новац и однос према људском раду, из којих сваки озбиљан економиста може видети да је управо њихово непоштовање у корену садашње, бескрајне, економске кризе. Уосталом, на тим постулатима почивале су најорганизованија држава у хришћанској историји – православна Византија, али и моћна светосавска Србија, што одлично знају они који упорно покушавају да нам избришу историјска сећања. 

И не само то. Након драконских мера које су западне земље примениле према Грчкој и Кипру (а не и према Италији или Шпанији које су у сличној економској позицији), погибељних санкција против Србије, као и објаве економског рата Русији, јасно је како што хитније формулисање концепта „православне економије“ није само могућност већ и нужност без које на дужи рок постојеће православне земље и нације не могу опстати као такве.

А зашто Русија? Прво, зато што испуњава основни услов – СЛОБОДУ! Русија је национално слободна и суверена држава, што је основни предуслов за формирање аутохтоног економског концепта. Друго, што је Путин, верујући човек, свестан своје историјске мисије већ иницирао стварање новог економског модела за Русију.(3) Треће, зато што Русија данас, као центар и чувар Православља, има све неопходне природне, људске и привредне ресурсе да тај модел одбрани од реакције неолибералних глобалних институција и обезбеди му трајност и функционалност у мултиполарном свету који настаје.

ruska-crlva

ПРАВОСЛАВЉЕ И ЕКОНОМИЈА

Гледано упрошћено, до капиталистичких криза долази онда када се приходи од капитала, који поседује друштвена мањина, значајно фаворизују у односу на приходе који се остварују радом, од којих се издржава већина друштва. Ера неолиберализма која је отворила пут глобализационим процесима и глобалним институцијама, уз овај поремаћај створила је још један кризни основ, додатно је изфаворизовала мањину капиталистичке мањине, односно поседнике новчаног капитала, које обично називамо „банкарима“, а који су себи, легализованом преваром друштва, приграбили право да штампају новац или његове еквиваленте (хартије од вредности). Ова мањина мањине прво је корупцијом освојила „политичку елиту“ која доноси законе, а затим открила да јој је јефтиније и поузданије да ту елиту производи сама и тако је успостављен круг недодирљивости, који је и једне и друге ставио изнад људских закона, а на први (само на први!) поглед и изнад деловања економских законитости. И за тили час  економија се претворила у глобалне пирамидалне мехуре од сапунице, који су постали оруђе за гутање народа и држава, нација и појединаца. И тај дисбаланс, то обезвређивање вредности рада и другог капитала у односу на новчани, уз подршку политичких елита, у основи је светске економске кризе која практично од 2008. траје без прекида.

Податак да је између 65 и 70 одсто домаћинстава у 25 најразвијених светских економија доживело пад реалних прихода у периоду од 2005. до 2014. говори сам за себе. А у САД просечан реални доходак за мушке раднике са сталним запослењем сад је нижи него пре четири деценије. Приходи доњих 90 одсто популације стагнирају већ 30 година, упркос технолошким иновацијама и расту продуктивности!. (4) За исто време мање од 8 % становништва на планети мултиплицирало је своја богатства и поседе.

Дакле, основни проблем због којих настају и трају кризе су поремећаји у расподели на штету рада који ствара нову вредност. Нисмо ми сиромашни зато што смо лењи и не знамо да радимо, како нас убеђује Вучић, већ зато што је држава дозволила успостављање пљачкашког система расподеле. Подаци из горњег пасуса показују да је то општи тренд неолиберализма. Потпуно потцењивање рада. А ми смо плус и колонија.

Но, да видимо шта о овој теми каже Православље. Оно учи да је одбијање да се плати частан рад не само преступ против човека, већ и грех пред Богом! Свето писмо каже:

„Немој увредити најамника, сиромаха и потребитога између браће своје … подај му најам његов исти дан … да не би завикао на тебе ка Господу, јер било би ти грех.“ (5.Мојсије 24; 24-25)

„Тешко оном … који се служи ближњим својим ни за што и плате за његов рад не даје му … (Јеремија 22: 13)

Дакле, још старозаветно хришћанство указује на значај места рада у друштвеној расподели и упозорава да је божији грех да то буде основ богаћења појединца. Исти је случај и са зеленашењем односно каматарењем које забрањују и Библија (Закони поновљени 23, 19, Псалм 14,15) и Свети Оци. Свети Василије Велики је грмео: „Заиста је врхунац нечовечности кад неко, имајући потребу за нечим неопходним, тражи новац у зајам да би се одржао у животу, а други, незадовољан својим капиталом, хоће да од несреће сиромаха увећа своје приходе и богаство.“ Свети Григорије из Нисе је каматарење називао пљачком која се ни по чему не разликује од друмског разбојништва.(5) Уосталом, банкарство као феномен на Западу јавља се тек када строгост хришћанских правила попушта пред сатанским „прагматизмом“!

Све у свему, када би се поштовали основни хришћански принципи у економији директни узрочници светских економских криза не би постојали, нити би оне биле могуће на овом нивоу. 

Пажљивијим читањем Библије (оба Завета) и Записа Светих Отаца назиру се принципи на основу којих би се, уз савремена знања о финансијским, привредним, социјалним и другим процесима могао створити заокружен економски систем, много здравији и праведнији од владајућег неолибералног модела, који би био темељ новог друштвеног система, нове цивилизације. Трећег Рима! Ко, ако не Русија? Када, ако не сада? Време је.

hrist-u-hramu

РУСКА ЕКОНОМСКА МИСАО И ПРАВОСЛАВЉЕ

Упркос последицама комунистичке идеологије и дављења у неолибералном муљу током Јељцинове ере, руска напредна мисао није се одрицала православних корена. Руски књижевници, филизофи, социјолози али и економисти, чак и када су као дисиденти напуштали своју земљу обично нису заборављали, а поготово напуштали, своје православне корене и из тога је често произилазила њихова критика одређених појава типичних за западна друштва која су се хришћанства одрекла или су га модификовала до непрепознатљивости.

Ко да се не сети генијалних Николаја Берђајева или Ивана Иљина чија мисао данас надахњује Владимира Путина, ко да заборави Достојевског и Солжењицина?! Па, ипак, због теме коју обрађујемо ми ћемо се овде позабавити можда мање познатим, али веома значајним ауторима који су се бавили економском мишљу. Николај Лоски, још 1932 године у свом делу „Слобода и економска демократија“ наглашава да „плурализам и слобода привредног живота могу бити корисни само у оном друштву у коме људи верују у власт духовног над материјалним“ … И закључује како идеал економске демократије нису ни социјализам, ни анархични капитализам већ синтеза афирмативних страна различитих друштвених уређења. (6)

Михаил Назаров истицао је да ће „западни  хедонистички идеали и егоизам пре или касније довести до саморазарања света уз пораст техничких могућности човечанства“ као и да је „за хришћанина неприхватљива власт новца која из економије прелази у социјално-духовну област и подстиче варваризацију“.(7)

Свакако треба поменути и бившег марксисту а касније хришћанског мислиоца, свештеника и теолога, Сергеја Булгакова, који је својим делом „Филозофија привреде“ такође указивао на могућност и потребу корекције безумних профитних принципа основним хришћанским постулатима.

Чак је и велики Александар Солжењицин, који никада није дозволио да његову критику комунистичког режима Запад користи у сврху антируске пропаганде, пред повратак у домовину, својим текстом „Како да преуредимо Русију“, понудио, поред осталог, визију економског живота заједнице засновану на хришћанском солидаризму.

Посебно желим да истакнем далековидност емигрантског економисте Н.Н.Ивркина који је још пре стотинак година осмислио алтернативни финансијски систем ради заштите економске суверености земаља и народа. Централни постулат тог система апсолутно је актуелан и данас – Централна банка не сме бити у рукама приватника, као у САД (данас директно или индиректно у већини земаља света – прим.аутор) него у рукама државе. Монета није роба и не сме служити за шпекулантске зараде берзанских и других мешетара. Треба ли овоме још нешто додати или одузети, данас? Не, само применити! 

Дакле, савремени руски економисти попут Валентина Катасонова или Михаила Хазина који о економији размишљају као верујући Хришћани, баш као и Сергеј Глазјев коме ће Путин вероватно поверити креирање новог националног економског модела, имају дубоке корене у аутохтоној руској филозофској, економској и социјалној мисли која се никада није одрицала свог православног идентитета.

А имају и у Руској Православној Цркви која, за разлику од Српске, не бежи од своје друштвене ангажованости и има храбрости да отворено износи своје ставове о актуелним друштвеним проблемима. Тако је, на јубиларном, миленијумском, Архијерејском Сабору 2000-те године, РПЦ објавила изузетно значајан документ „Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве“ у коме је на јасан и популаран начин, у светлу своје православне доктрине, дала одговор на већину егзистенцијалних питања и искушења са којима ће се њени верници и Православље уопште суочити у хаосу  ХХI века. Ту су, поред осталог, изнети њени ставови о својини, раду, расподели, глобализацији, међународним споразумима и другим актуелним питањима савременог света. Навешћу само пар ставова из којих се може видети снага и значај овог документа како за вернике, тако и друштво у целини:

О раду – Црква благосиља сваки рад, који је управљен ка добру људи. При том се не даје предност ниједној од људских делатности, уколико она одговара хришћанским моралним нормама. У Својим причама, наш Господ Исус Христос непрестано помиње разна занимања, никада не издвајајући ниједно од њих … Међутим, савремено доба условило је развој читаве индустрије, специјално усмерене ка пропаганди порока и греха, на задовољавање погубних страсти и навика, као што су пијанство, наркоманија, блуд и прељуба. Црква сведочи о грешности учествовања у таквој делатности, будући да она не изопачује само радника него и друштво у целини. 

О својини – Црква признаје постојање разноликих форми својине. Државна, друштвена, корпоративна, лична и мешовити облици својине су током историјског развоја у различитим земљама задобили и различиту укорењеност. Црква не даје предност ниједној од тих форми. У свакој од њих могуће су како грешне појаве – пљачка, грамзивост и неправедна расподела плодова рада – тако и долична и морално оправдана расподела материјалних добара. 

putin-pravoslavlje

О међународним организацијама – У историји Православља постоје примери позитивног утицаја Цркве на развој регионалних међудржавних веза. Међународне организације доприносе решавању различитих спорова и конфликата. С друге стране, не сме се потценити опасност од размимоилажења воље народа и одлука међународних организација. Те организације могу постати средства за неправедну доминацију јачих земаља над слабијима, богатих над сиромашнима, технолошки и информацијски развијенијих над заосталима. Осим тога, може доћи до двојних стандарда у примени међународног права а у интересу најутицајнијих држава.

О банкарству и трабснационалним корпорацијама Цркву узнемирује и пракса финансијских спекулација које укидају зависност прихода од уложеног труда. Један од облика тих спекулација су и „пирамидалне банке”, чије рушење изазива потресе широких размера. У целини посматрано, сличне промене у економији доводе до губитка приоритета рада и човека над капиталом и средствима производње …  Црква поставља питање о свестраној контроли над транснационалним корпорацијама и над процесима који се одигравају у финансијском сектору економије. Таква контрола, чији би циљ морало да буде потчињавање сваке предузетничке и финансијске делатности интересима човека и народа, мора се остварити посредством свих механизама, који су доступни друштву и држави. 

О новом светском поретку – Прихватајући да и нерелигиозни људи имају право да изаберу поглед на свет и да утичу па друштвене процесе, Црква истовремено не може као позитивну да схвати такву изградњу светског поретка при којој ће се у средиште свега поставити људска личност помрачена грехом. Остављајући отворену могућност за сарадњу са људима нерелигиозних убеђења, Црква управо због тога тежи ка потврђивању хришћанских вредности у процесу доношења најважнијих одлука како на националном тако и на међународном нивоу. Она се бори за признавање легитимности религиозног погледа на свет као основе за друштвено значајна дела (па самим тим и државна) и као суштинског фактора који би требало да утиче на формирање (промену) међународног права и на делатност међународних организација.(8)

Ово су само неки ставови стратешког документа РПЦ за ХХI век из којих се може видети са колико је зрелине и дубине Руска црква изучила савремена друштвена кретања и изазове новог времена  (рачунајући и економске) и верујућем народу понудила адекватне одговоре у духу православне доктрине, при чему не смемо заборавити да је документ објављен у време самог почетка Путинове владавине док се Русија још увек давила у Јељциновом неолибералном муљу.

Све напред изнето указује да, вођена Божијом промишљу или Путиновом државничком визијом, свеједно, у Русији сазрева свест како развијена православна цивилизација не може почивати, нити се развијати, на западној шпекулативној илузији већ на аутохтоном економском и друштвеном моделу који условно можемо назвати „православном економијом“. У предвечерје све извеснијег сукоба цивилизација то је последње што нам треба да би победили и да би знали шта ћемо са том победом. Јер, ОНИ се распадају …

Да, када ако не САДА? Ко ако не РУСИЈА ?!

________________________

Одреднице:

  1. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ekonomija/novi-ruski-ekonomski-put-ili-radja-li-se-pravoslavna-ekonomija/
  2. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2446492/po-kojoj-ceni-cemo-piti-vodu.html
  3. – као 1.
  4. https://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/smrt-neoliberalizma-kriza-zapadne-politike/
  5. Бог или Мамон? – Владимир Димитријевић – ИК Лио, Горњи Милановац
  6. – Исто
  7. – Исто
  8. –  Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Русија и православна економија (1)

* Обавезна поља