Senke novih mera ili eto nama …

Sve je i napravljeno kao predstava, kao premijera do sada neviđene opsene novog mađioničara u starom cirkusu. Na otvorenoj sednici, što je valjda trebalo da pojača dramatičnost trenutka, kao spas u zadnji čas objavljene su „ekonomske mere“ Vlade koje Srbiju treba, ne samo da sačuvaju haosa i beznađa ili izvedu iz krize, već i da je učine oazom privrednog prosperiteta u narednom periodu.

Mere je objavio tabloidni „genije“, Lazar Krstić, koji je posao Ministra finansija počeo da radi pre nego li je zvanično izabran i koji, na ličnom primeru pokazujući kako treba se štedi, nije nostrifikovao toliko hvaljenu diplomu sa Jejla, jer to skupo košta, nego ministruje kao srednjoškolac. A kao dokaz da to što govori misli ozbiljno kraj njega su sedeli zabrinuti Dačić i dostojanstveni Vučić. Prvi je kao podršku novom pripravniku neoliberalnog koncepta ponudio svoje lagarije izrečene Tavistok-metodom „dečijeg jezika“, za koju se već specijalizovao, a drugi je zabrinutom auditorijumu preneo svoje najnovije apokaliptične vizije Srbije koje se neće ostvariti zahvaljujući upravo objavljenim merama i, naravno, njemu, Aleksandru Vučiću.

Sve u svemu, ovaj trio bio je mašnica na paket od šest mera koje bi trebalo da uravnoteže budžet, stvore fiskalnu stabilnost i pospeše privredni rast. Dakle, upravo sve ono što treba jednoj ekonomiji na izdisaju kao prva pomoć. Sa te strane nema se šta prigovoriti, baš kao što i nema sumnje da merama koje mogu dati ovakve efekte ne treba gledati u zube i obazirati se na to da li će one biti popularne ili ne. Jasno je kao dan da, čim su restriktivne, ne mogu biti popularne. Onaj kome za to treba Cesidovo istraživanje ne treba da se bavi ni politikom ni ekonomijom.

Prvo ključno pitanje koje se ovde postavlja (drugim ćemo se baviti kasnije) jeste da li te mere mogu dovesti do neophodnih efekata koji su navedeni ili su još jedna demagoška opsena čiji je cilj privikavanje stanovništva na još nijansu većeg siromaštva, poniženja i odricanja od normalnog života?!

Svakome ko se iole razume u ekonomske procese, posebno makroekonomske, sve je bilo jasno kada je mlađani Krstić, uz dolične face svojih šefova (formalnog i stvarnog), objavio sadržaj svog „paketa“, a još jasnije kada je pokušao da nam približi od njega očekivane ekonomske efekte. Uz svo uvažavanje njegove mladosti i činjenice da nikada nije radio u privredi, čovek pri čistoj svesti i zdravoj pameti koji kao ekonomsku meru predloži uzimanje jeftinijih kredita do kojih ćemo, kako je rekao, doći pre svega bilateralnim kontaktima i diplomatskim vezama, teško se može nazvati stručnim. A kada tome doda još i konstataciju: „Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza“ – onda je jasno da se radi o osobi koja ovde sasvim sigurno nije zbog ekonomije.

Jer, ekonomista koji budžetski deficit hoće da reši političkim jedinstvom, a bolje uslove kreditiranja diplomatskim vezama, očigledno ne razume svoju struku, niti ima svest o tome koja je cena kreditiranja putem „diplomatskih veza“. Izuzev ako baš zbog toga nije i došao!

Bilo kako bilo, sa Ministrom koji zamišlja da ministruje ovakvim ekonomskim biserima čovek nema potrebu da polemiše na stručnom nivou, već mu jedino može dati savet da pogleda film „Tajvanska Kanasta“ i obrati pažnju na sjajnu ulogu Borisa Komnenića. To će sigurno zaokružiti njegovu „genijalnost“ i jejlovska znanja.

Ni ostale „mere“ nisu mnogo sadržajnije, niti svrsishodnije od „mudrosti“ o jeftinom zaduživanju, pa ih ovde nema potrebe analizirati svaku ponaosob. Tim pre što se posle sjajne analize Nebojše Katića (čiji alternativni naslov glasi „Na putu za nigde“) nema šta bitno dodati sa ekonomskog aspekta. On je, ispravno, primetio da od šest mera predstavljenog paketa samo dve mogu biti nazvane pravim sistemskim merama, dok je ostale, kao lepo vaspitan čovek, nazvao „deklaracijom o namerama“, a ja bi ih, kao manje vaspitan, nazvao jeftinom tabloidnom demagogijom. I zaista, kako drugačije nazvati meru koja nosi naziv „Poboljšanje poslovnog ambijenta“ i u čijem se predstavljanju koriste termini poput „trebalo bi“, „moglo bi“ i slični?!

Nema dileme da je pravi cilj te četri „deklaracije o namerama“ stvaranje osećaja i punoće navodnog „paketa“ koji u srpskoj tabloidnoj stvarnosti treba da stvori iluziju nekakve sveobuhvatnosti predloženih mera i maglu koja će progutati negativne reakcije na dve prave sistemske mere, a to su smanjenje plata u javnom sektoru i povećanje poreza niže poreske osnovice za dva posto (sa 8 na 10 %). No, ni te dve mere, opet, nisu Krstićevo sagledavanje rešenja srpskog budžetskog deficita već zahtevi MMF-a koje svojevremeno nije prihvatila Cvetkovićeva vlada.

Odmah da kažem da je, bez obzira što o MMF-u mislim sve najgore, zahtev za smanjenjem javne potrošnje ne samo opravdan nego i životno važan za Srbiju. Jer, način na koji hobotnica Dinkićevog finansijskog sistema kroz monstruozni partijski aparat godinama pustoši ovu zemlju jednostavno više nije održiv. Ako nekome još uvek nije jasno šta se dešava može, za početak, uporediti broj zaposlenih u javnom sektoru na dan svrgavanja Miloševića sa ovim danas. Dakle, problem sa javnim sektorom je očigledan.

Ali, može li predloženo smanjivanje zarada doneti rešenje ovog problema? Sasvim sigurno ne.

Da se podsetimo. Mere predviđaju smanjenje za 20 % dela zarada preko 60.000 dinara i za 25 % dela zarada preko 100.000 dinara. Ovo praktično znači da će onaj ko sada prima 70.000 primati 68.000, a onaj ko sada prima 130.000 primaće 114.500 dinara.

Ovo na prvi pogled deluje logično i svakako će doneti određene uštede budžetu, koje tabloidni genije procenjuje na 100 do 150 miliona evra ili oko 0,3 % BDP-a. Možda i uspemo da se ne nasmejemo „preciznosti“ čije je „od-do“ čak 50 % početne vrednosti, ali problem nastaje kada se sagleda činjenica da ljubavnica nekakve lokalne političke šuše koju je partokratija ugurala da radi kao sekretarica u nekoj od preko 150 srpskih Agencija za sve i svašta ima isti platni razred kao i vrhunski hirurg u KBC-u. O Prosveti da i ne govorimo. Ovakva neselektivnost biće uzrok velikog i opravdanog nezadovoljstva onih visoko-stručnih kadrova koji rade u slabije plaćenom delu javnog sektora.

Mnogo veća ušteda i mnogo manje nezadovoljstva bilo bi kada bi se prvo utvrdili nekakvi koeficijenti i odnosi zarada u javnom sektoru bez obzira na mesto rada, odnosno kada bi se uskladila primanja u pojedinim segmentima javnog sektora, pa tek onda primenila ova mera. Primera radi, kada bi pomenuta ljubavnica lokalne političke šuše, zapošljena kao sekretarica u nekoj Agenciji, primala koliko i sekretarica direktora neke škole ili bolnice bilo bi to mnogo korisnije i za budžet i za građane i za državu. Može biti, mada ne razumem zašto, da guverner NBS treba da ima četri puta veću platu od premijera, ali to ne može biti razlog i da među njihovim šoferima postoji takav odnos. Dakle, u delu usklađivanja zarada u javnom sektoru  (i državnom i lokalnom) postoji značajan resurs za uštede koji treba aktivirati pre smanjenja plata po razredima, što „genije“ sa Jejla ne vidi ili zanemaruje.

Zato će primena ove mere pomoći Srbiji baš onoliko koliko će čaj od nane pomoći čoveku bolesnom od zapaljenja pluća.

Druga mera, koja podrazumeva povećanje PDV sa 8 do 10 % pomoći će budžetu još manje nego čaj od nane. Pomoći će upravo onoliko koliko je pomoglo Dinkićevo povećanje PDV-a sa 18 na 20 %. Ništa. Krstićeva tvrdnja da će ovo povećati prihode za cca 200 miliona evra obična je besmislica, jer je cifru dobio uzimajući u obzir postojeći promet ovih proizvoda, a on će se sigurno smanjiti jer u praksi povećanje PDV-a od dva posto znači poskupljenje od najmanje 10 %. Tako vam je to u Srbiji.

Dakle, čak ni ove dve mere koje možemo priznati kao ekonomske, a kamoli one četri demagoške, neće doneti ništa od onoga što nam je obećano na otvorenom predstavljanju opsene novog čarobnjaka. Teško da mogu i odložiti, a još manje sprečiti, apokaliptične vizije, proroka koji ima takvu komunikaciju sa nadprirodnim silama kakvu ima Vučić.

A i Dačić, koji istina nema dar za vizije, ali ima neviđen instikt za preživljavanje, ogradio se od ovih mera, samo dva dana nakon njihovog predstavljanja, izjavivši da ih, podržava ali da je sav rizik njihovog sprovođenja na Vučiću, budući da su njemu pripala „ekonomska ministarstva“. Zdravo!

Pa, čemu je onda služila ta otvorena predstava, kojoj je još prethodila ona cirkusijada pompezno nazvana „Kvantni skok“?

Odgovor je lak. Služila je manipulaciji javnosti!

Ali, tu dolazimo do onog drugog ključnog pitanja napred najavljenog. Šta je pravi cilj te manipulacije, odnosno šta će se izroditi iz manipulativnog procesa otpočetog predstavljanjem mera koje to ustvari nisu, kroz usta genija koji to ustvari nije?!

Rezultat briselske manipulacije je odricanje Srbije od Kosmeta. Ona je dugo pripremana i vođena iz inostranih centara, a učesnici su bili samo glumci na briselskoj sceni. Sada, kada je to manje više gotovo, slede novi komadi istih scenarista i režisera.

I ova, ekonomska, predstava pripremana je vrlo pažljivo. Sve je tu. Čudotvorac iz jejlovog šešira, gomila stranih savetnika (ni jedan za proizvodne ili poljoprivredne aktivnosti), crne vizije glavnog protagoniste, misija MMF-a, medijska presija, demonizovanje prethodnika čijim neoliberalnim putem nastvljate…

Borba protiv korupcije se, naravno, podrazumeva.

I ma kako Vam to izgledalo, za Srbiju bi najlepše i najlakše bilo da su ove jalove „mere“ samo plod neiskustva, neznanja ili nesnalaženja tabloidnog genija. Ali, bojim se da nije tako. Bojim se da sledi dalje zarivanje neoliberalnih kandži u ono malo zdravog tkiva srpske privrede, a to su rudni i poljoprivredni resursi, kao i pretvaranje Srbije u GMO koloniju što je ne tako davno čovek sa crnim vizijama obećao Hilari Klinton.

Oni koji ne veruju meni, neka oslušnu reči novog Vučićevog Ministra poljoprivrede koji poručuje da je GMO naš nacionalni interes i da će GMO hrana biti jeftinija od organske. Da je sve što ova vlada uradi „nacionalni interes“ to smo već naučili na primeru Kosmeta, ali šta mislite zašto potencira ovo „jeftinija“?!

Pa, eto nama spasa od gladi, eto nama ulaznice za Evropu, eto nama budućnosti naše dece…

I eto nama Njega … za mnogaja ljeta … !!

Izvor: CEOPOM-Istina