Трговински рат ЕУ и Русије

• [3]Под  „спољним“ извозом подразумева се извоз робе у земље које су изван Европске уније. Осим њега постоји и „унутрашњи“ извоз који представља извоз робе из једне земље Европске уније у другу. Код свих чланица Европске уније „унутрашњи“ извоз је примаран (код скоро свих земаља он је изнад 50%). „Унутрашњи“ и „спољни“ извоз заједно чине укупан извоз.

Изворник: Светска трговинска организација

У „спољном“ извозу земаља које нису ушле у Табелу 4. Русија заузима  нижа места. То су: Белгија, Грчка, Данска, Ирска, Шпанија, Малта, Португалија.

Табела 5: Место Русије у „спољном“  увозу чланица ЕУ (2012)

• Под спољним увозом се подразумева извоз роба из земаља које нису чланице Европске уније. Осим њега постоји и „унутрашњи“  увоз – увоз  роба  из других земаља ЕУ. Код свих чланица ЕУ „унутрашњи“ увоз је на првом месту (он је скоро код свих изнад 50%). „Унутрашњи“ и „спољни“ увоз чине укупан увоз.

Изворник: Светска  трговинска организација

У спољном увозу чланица ЕУ које се нису нашле у Табели 5 Русија заузима ниже место. То су земље: Аустрија, Велика Британија, Ирска, Кипар, Луксембург, Португалија.

Да покушамо да упоредимо податке Табела 4 и 5. Видећемо да се спискови чланица ЕУ код којих Русија представља главног „спољног“ партнера за извоз и за увоз у прилично великој мери  поклапају.  Да сачинимо заједнички списак у који ћемо укључити земље за које је Русија трговински партнер број 1 (Табела 6).

Табела 6: Чланице ЕУ за које Русија представља главног партнера и у „спољном“ извозу, и у „спољном“ увозу (2012)

Изворник: Светска трговинска организација

Из Табеле 6. произилази да у Европској унији постоји седам земаља које максимално зависе од трговине са Русијом. Данас се по медијима много пише о тешким последицама трговинског рата по Латвију због руске забране увоза пољопривредних производа из те земље. Али Табела 6 показује  да су зависност Литваније и Естоније од трговине са Русијом још веће него код Латвије. То значи да руске контра-санкције могу да нанесу већу штету економијама наведених прибалтичких земаља. За остале четири земље (Мађарска, Финска, Пољска, Словачка) Русија остаје главни спољнотрговински партнер још од времена постојања Совјетског Савеза.

Наравно  да наведени статистички подаци дају само уопштени размештај земаља Европске уније са гледишта  вредности њиховог учествовања у трговинско-економском рату против Русије. Та слика треба да се допуни  још неким показатељима. На пример – показатељима који се односе на инвестициону размену. Такође треба да се узме у обзир чињеница да   за велики број земаља ЕУ постоји јака зависност од испорука енергената из Русије. Према подацима Евростата учешће руских испорука гаса  у енергетском билансу ЕУ износи 30%. Али – Финска зависи од испорука природног гаса из Русије потпуно – 100%, Бугарска 85%, Чешка 80%, Словачка 63%, Грчка 55%, Пољска 54%, Аустрија 52%, Мађарска 49, Белгија 43%, Немачка 40%.  У списку земаља Европске уније које  највише енергената увозе из Русије, налазе се, како се види, и неке европске државе за које Русија формално не представља главног трговинског партнера.

УПОРЕДНА АНАЛИЗА ТРГОВИНСКИХ ПОЗИЦИЈА РУСИЈЕ И САД У ЕУ

Уопште нема сумње да САД  покушавају да у економски рат  са Русијом  укључе све земље Европске уније,  без обзира на обим  њихове трговине са РФ. У рату не постоји вишак бајонета. Како би од европских земаља направили такве „бајонете“ Вашингтон користи  и бич, и колач. На пример – Европска унија увек има позитиван салдо у трговини са САД, и то би био колач који Брисел добија у замену за лојалност Вашингтону. Позитиван салдо у трговини Европе са САД, између осталог, скоро је исти  као негативан салдо у трговини Европе са Русијом (погл. Таб. 7).

Табела 7: Трговина ЕУ (увоз и извоз) са САД и РФ (млрд €)

Извор: Еуростат

Брисел одлично разуме да, уколико се не прикључи антируским санкцијама САД, његов позитивни салдо у трансатлантској трговини ће почети да се топи. Вашингтон ће да почне да смањује „колач“ који је у облику позитивног салда. Али уколико се Брисел и прикључи тим санкцијама, то још увек не значи  да ће негативни салдо у трговини са РФ да се смањи. Европљани се плаше да ће се он, напротив,  повећати. Сценарио развоја трговинског рата је једноставан. Москва ће њихове извозне испоруке Русији надокнадити куповином  са  других   тржишта   (нпр. робом, коју она  купује у Кини и другим земљама). Али Европа неће моћи да смањи свој увоз енергената. Ако ништа друго, бар брзо неће моћи. Тако да ће Брисел морати  да се стално прерачунава шта му се више исплати: да ли да се прикључи санкцијама Вашингтона или да им се до краја супротставља. Како се види из Табеле 7 „колач“ за целу Европску унију у облику позитивног салда у трговини са САД је у 2013.години био 92 милијарде евра. Али и то је, опет, „неко једе купус, неко месо, а у просеку сви једемо сарму“, али ту 28 њих има различите апетите. Па да покушамо да  погледамо те „апетите“ појединачно.

Како би се одговорило на питање којој је варијанти ближа ова или она европска земља – чланица ЕУ – да ли прихватању санкција Русији или супротстављању покушајима САД да буде увучена у ту игру – треба да се изврши упоредна анализа спољнотрговинских позиција Русије и САД  посебно за сваку земљу Европске уније.

Табела 8: Позиције Русије и САД у робној трговини са земљама Европске уније (2012.г.)

• *Уколико  Русија или САД заузимају у извозу (увозу) место испод петог, у табели је цртица.

Извор: World Trade Organization (http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFHome.aspx?Language=E)

Какви су закључци из Табеле 8?

Прво да  констатујемо које су земље које имају мали значај за САД, за Русију,  и за Русију и САД истовремено. Сматраћемо да уколико је место Русије и САД у извозу, тј. увозу чланице ЕУ испод петог, за такву земљу је важност извоза, тј. увоза ниска. Добијамо следећу слику.

Спискови земаља по извозном значају Русије и САД (значај Русије и САД  као тржишта  за промет роба)

1.    Чланице ЕУ за које извоз у Русију значи врло мало: Белгија, Велика Британија, Грчка, Данска, Ирска, Шпанија, Кипар, Малта,  Португалија. Укупно 9 земаља.

2.    Чланице ЕУ за које извоз у САД значи врло мало: Бугарска, Латвија, Литванија, Малта, Словенија. Укупно 5 земаља.

3.    Чланице ЕУ за које извоз и у САД и у Русију значи подједнако мало: у 28 земаља Европске уније пронашли смо само једну: Малта.

4.    Чланице ЕУ за које извоз у САД има већи значај од извоза у Русију: Аустрија, Белгија, Велика Британија, Немачка, Грчка, Данска, Ирска, Шпанија, Италија, Кипар, Луксембург, Холандија, Португалија, Француска, Шведска. Укупно 15 земаља.

5.    Чланице ЕУ за које извоз у Русију има већи значај од извоза у САД: Бугарска, Мађарска, Латвија, Литванија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Финска, Хрватска, Чешка, Естонија. Укупно 12 земаља.

Спискови земаља по увозном значају Русије и САД (значај Русије  и САД као тржишта  за промет роба)

1.    Чланице ЕУ за које увоз из Русије значи врло мало: Аустрија, Велика Британија, Ирска, Кипар, Луксембург, Португалија. Укупно 6 земаља.

2.    Чланице ЕУ за које увоз из САД значи врло мало: Бугарска, Грчка, Латвија, Литванија, Португалија, Румунија, Словачка, Хрватска, Естонија. Укупно 9 земаља.

3.    Чланице ЕУ за које увоз и из САД и из Русије значи подједнако мало: Од 28 чланица ЕУ само је једна таква: Португалија.

4.    Чланице ЕУ за које увоз из САД има већи значај од увоза из Русије: Аустрија, Белгија, Велика Британија, Немачка, Данска, Ирска, Шпанија, Кипар, Луксембург, Холандија, Словенија, Француска. Укупно 12 земаља.

5.    Чланице ЕУ за које увоз из Русије има већи значај од увоза из  САД: Бугарска, Мађарска, Грчка, Италија, Латвија, Литванија, Малта, Пољска, Румунија,  Словачка, Финска, Хрватска, Чешка, Шведска, Естонија. Укупно 15 земаља.

А сада да упоредимо спискове земаља по извозном значају са списковима земаља по увозном значају САД и Русије. Појављује се интересантна законитост: ако САД доминирају у извозу неке европске земље, оне доминирају и у њеном увозу. Исто тако: ако Русија доминира у извозу, она доминира и у увозу. Само у малој групи европских земаља постоји мешовита позиција САД и Русије (доминација само у извозу или само у увозу). Резултати упоређивања су дати у Табели 9.

Табела 9: Групирање чланица Европске уније са гледишта трговинских позиција САД и Русије у тим земљама.

Земаља                           12                          12                                   4

ЗАКЉУЧАК

Земље ЕУ ће се  неизбежно одупрети  Бриселу због увођења санкција Русији. Отпор ће се прво појавити у оним земљама у којима Русија доминира у спољној трговини у односу на Сједињене Државе (њих у Европској унији има 12). Истовремено ће политичка доминација Вашингтона у неким од њих  заоштравати ситуацију.  На пример, анкете јавног мњења у Литванији, Латвији и Естонији показују да се огромна већина анкетираних  изјашњава против учествовања њихове земље у санкцијама, а када  је  Брисел већ почео да се придружује санкцијама САД,  почео је да се повећава и број анкетираних који се залажу за иступање тих прибалтичких земаља из Европске уније.