Velika pljačka na koridoru 11

U zemljama sa režimima instaliranim voljom stranog faktora, koja je odevena u formu lažnih izbora, parlament se pretvara u običnu mašineriju za donošenje zakona. Time zakonodavni organ od stvarnog kontrolora izvršne vlasti, postaje mrtvi pseudodemokratski ukras jednog cezarističkog sistema vladavine koji je svojstven svakom marionetskom režimu. Mediji, kao drugi neophodni kontrolor izvršne vlasti od strane birača, pod marionetskim režimima se preobražavaju u kontrolisani unisoni hor za gušenje svake javne debate, s jedne strane, a s druge strane za izgradnju virtuelne populističko-demagoške predstave o prosperitetnosti i snazi kolonijalne uprave. Procesu pretvaranja svesnih i odgovornih birača jedne nezavisne države u razvlašćene i bezvoljne kolonijalne robove izbrisanog identiteta, prethodi dugotrajna kulturna i ekonomska okupacija zemlje.

Kada se sklope sve ove kockice u slagalici – okupacija nacionalnih država od strane globalne korporativne oligarhije, dobijamo sliku Srbije s početka XXI veka u kojoj marionetski režimi, pored ostalog, u formi međudržavnih sporazuma, a po preporuci zapadne plutokratije, zaključuju čitav niz štetnih ugovora. Ovi ugovori jednu prividno suverenu državu dovode u politički i ekonomski vazalan položaj. Muk medija i stručne javnosti u zemlji devalviranih kadrovskih i materijalnih potencijala povećava bahatost i bezobzirnost stranaca, a kod domaćih kolonijalnih upravljača potpuno briše bilo kakvu svest o mogućoj pravnoj i političkoj odgovornosti.

Primer jednog takvog pogubnog međunarodnog ugovora je Sporazum o zajmu koji je 2. februara 2012. godine potpisan (a potom 29. 2. i ratifikovan po hitnom postupku u Narodnoj skupštini Republike Srbije) između Vlade Srbije, kao zajmoprimca, i Vlade Azerbejdžana, kao zajmodavca. Ovim Sporazumom Azerbejdžan je Srbiji odobrio zajam u iznosu od 300 000 000 evra, sa kamatnom stopom od 4% na godišnjem nivou i rokom otplate od 15 godina.1)

Reč je o zajmu namenjenom isključivo za izgradnju deonice puta od Ljiga do Preljine, koja predstavlja deo auto-puta E-763, odnosno koridora 11, (poznatog i pod nazivom „Južni Jadran”), u ukupnoj dužini od 40 kilometara. Početna procena ukupne vrednosti ove investicije na koridoru 11 iznosila je 308 000 000 evra i Vlada Srbije se kao zajmoprimac obavezala „da finansira bilo koji takav iznos koji prelazi 300 000 000 evra, kako bi se obezbedilo pravilno i pravovremeno izvršenje Ugovora o izgradnji” (2.1.2). Vlada Azerbejdžana kao zajmodavac može obustaviti isplatu bilo koje tranše zajma ako se ne uveri da postoji valjan dokaz da su sredstva koja su nužna za realizaciju Ugovora o izgradnji, a prevazilaze iznos zajma, dostupna zajmoprimcu, odnosno Vladi Srbije (3.4.h).

Međutim, država Srbija ni u jednom trenutku neće raspolagati sredstvima zajma koja će vraćati u sledećih 15 godina, jer Vlada Azerbejdžana pojedine rate zajma neposredno uplaćuje izvođaču radova, a za izvođača je po Sporazumu određena azerbejdžanska kompanija „Azvirt” (4.4). Saglasno tome, sa „Azvirtom” je preduzeće „Koridori Srbije” u ime Republike Srbije, 7. 4. 2012. godine, zaključilo Ugovor o izgradnji br. 1439/12. Vlada Azerbejdžana je Sporazumom o zajmu rezervisala za sebe pravo da zadrži svaku isplatu dela zajma ukoliko nije zadovoljna finansijskim dokumentima na osnovu kojih vrši isplatu (3.4.1.b), kao što nije u obavezi da prihvati uslove plaćanja predviđene Ugovorom o izgradnji (4.10). To znači da je republičko preduzeće „Koridori Srbije” ovakvim međudržavnim Sporazumom stavljeno u poziciju da prilikom ugovaranja cene radova mora da prihvate bilo koju ponudu „Azvirta”, jer u suprotnom Vlada Azerbejdžana može privremeno obustaviti isplatu zajma ili usled nastupanja okolnosti „neispunjenja obaveza” (12.1.7) može pre vremena dospelosti da zahteva isplatu svih rata zajma i svih kamata (12.2).

Ovakav neokolonijalni Sporazum o zajmu koji je zaključila marionetska vlada „žutih”, uz podršku kriptomudžahedina Ljajića i muftije Jusufspahića, svoju pravu cenu iskazuje pod sadašnjim veleizdajničkim režimom „Prvog” i njegove pronatovske agenture.2) Koristeći se nedodirljivom pozicijom privilegovane ugovorne strane, „Azvirt” je najpre izvršio deobu posla, pa je saglasno obavezi iz Sporazuma (do 49% radova) srpskim podizvođačima prepustio građevinski najzahtevniji i finansijski najrizičniji deo radova – zemljane radove na izgradnji tzv. donjeg stroja puta. Skupi, a tehnički jednostavniji radovi na izgradnji gornjeg stroja puta, koji pre svega obuhvataju ugrađivanje kamenog tampona i asfaltiranje, „Azvirt” je rezervisao za sebe. Ovi radovi i iz nekih dodatnih razloga azerbejdžanskoj kompaniji obezbeđuju ekstra profit. Koristeći odredbu Sporazuma o bescarinskom prenosu robe i sredstava za potrebe izgradnje deonice koridora 11 (2.1.5), „Azvirt” je podigao sopstvenu asfaltnu bazu koja proizvodi asfalt na osnovu jeftinog bitumena dobijenog od azerbejdžanske nafte. Drugi neophodan elementa za dobijanje asfalta, usitnjeni kameni agregat, Azvirt obezbeđuje preko zakupljene separacije „Takovo”, odakle istovremeno povlači i kameni agregat koji se kao tampon ugrađuje pre asfaltiranja.3) I dok se ovakvo ekonomski isplativo zatvaranje tehnološke celine može oceniti kao poslovna umešnost, obračunavanje cene od 35 evra po kubnom metru kamenog agregata, koliko „Azvirt” fakturiše preduzeću „Koridori Srbije”, ne predstavlja ništa drugo do pljačku para poreskih obveznika Srbije, jer se prosečna tržišna cena kamenog agregata kreće oko 21 evra po kubnom metru.

Međutim, nije fakturisanje cena koje daleko prevazilaze tržišne jedini izvor ehtra profita koji „Azvirt” ubire u natovskoj koloniji Srbiji; drugi izvor se naslanja na klauzulu Sporazuma o zajmu po kojoj izvođač, „Azvirt”, ni na jednu transakciju neće plaćati PDV ili neko drugo fiskalno davanje predviđeno zakonima Republike Srbije (10.1.18). Preciznije, zajmodavac (Vlada Azerbejdžana) je Sporazumom izričito ugovorio da se „sredstva zajma neće koristiti za plaćanje PDV-a za prodaju dobara i usluga i uvoz dobara i usluga, troškove carinskih i drugih dažbina, poreza i drugih nameta koji nastanu u vezi sa izvršenjem ili primenom Projekta od strane Izvođača ili Podizvođača”(2.1.4). Shodno tome „Azvirt” ne samo da prilikom gradnje koridora 11 koristi neocarinjenu naftu iz Azerbejdžana, već prisiljava srpske podizvođače da kod njega kupuju takvu neocarinjenu naftu po tržišnoj ceni, ali se „Azvirtu” pri tom ne obračunava PDV! Kada se izračuna iznos ovakvo stečenog ekstra profita azerbejdžanske kompanije, koji za budžet Srbije predstavlja izgubljenu dobit, onda cena azerbejdžanskog zajma umnogome prevazilazi iznos od 4% kamate godišnje.

Tako su dva marionetska režima omogućila jednoj stranoj kompaniji, poreklom iz države kojom upravlja vlada koja je po „ukusu” zapadne plutokratije, da pod vidom investicionog zajma brutalno opljačka budžet Republike Srbije, odnosno ispražnjene džepove njenih građana. Demagoška i selektivna borba protiv protiv korupcije koju u vidu medijskog kalambura vodi natovski Eliot Nes – Prvi, neće se naravno ni dotaći pljačke države Srbije koju vrši privilegovana strana kompanija. Tačnije, „Prvi” će firmi NATO miljenika iz Zakavkazja pružiti svu neophodnu pomoć i zaštitu pri realizaciji pljačke na koridoru 11.

Sporazum o zajmu između Srbije i Azerbejdžana u svojim odredbama ne ostavlja ni najmanju nedoumicu da je reč o poslu koji ima izrazito geopolitičku pozadinu i da je kao takav prethodno odobren od strane zajedničkih zapadnih mentora vlade iz Beograda i vlade iz Bakua.Tako u tački 10.1.27. Sporazuma zajmoprimac garantuje da će „biti član, sa dobrom reputacijom, MMF, Svetske banke, Međunarodne finansijske korporacije, Međunarodnog udruženja za razvoj, Međunarodne banke za obnovu i razvoj” i još nekih drugih organizacija globalne finansijske plutokratije. Ukoliko bi Srbija prestala da bude član neke od navedenih organizacija ili kada ne bi mogla da koristi sredstva ovih organizacija, to bi se po tački 12.1.13. Sporazuma o zajmu kvalifikovalo kao okolnost koja predstavlja „slučaj neispunjavanja obaveza”, što bi automatski dovelo do dospeća svih zaostalih rata i kamata. Takođe, Sporazumom se Srbija obavezala da deo zajma kojim izvođač isplaćuje srpske podizvođače „ne bude korišćen za nabavku materijala od bilo kog lica ili iz zemlje sa kojom Republika Azerbejdžan nema diplomatske odnose i/ili sa kojom je Republika Azerbejdžan u međunarodnom sukobu (11.1.15)”.

Jednom rečju, mada je Sporazum o zajmu za izgradnju koridora 11 štetan po ekonomske i političke interese Srbije i u praksi rezultira neviđenom pljačkom budžeta Srbije, „Azvirt” je za marionetski srpski režim poželjan investitor samo zato što dolazi iz zemlje koja je američki satelit. Zato se po onoj narodnoj – drž’ te vuka, a lisica meso jede – i diže povika na „Gasprom” i „Južni tok”, da bi se sakrila pljačka Srbije u režiji zapadnih i prozapadnih tzv. investitora. Nek’ je i crni đavo, samo da nije Rus – glavni je moto u ekonomskoj politici marionetskog beogradskog režima koga oličava „Prvi”.

____________________________

1)     Tekst Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu na http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/u-sazivu-od-11-juna-2008.1526.html

2)     http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1078778/Ugovor+za+autoput+ka+Jadranu.html

3)     http://www.highway.rs/organizacija/sertifikacionotelo/Registar%20izdatih%20sertifikata.pdf

Izvor: Fond Strateške kulture