Билт и Билдерберг v.s Путин и Православље

Онима који схватају праву дубину и значај дешавања у Украјини свакако није промакла посебна ангажованост Карла Билта, Министра спољних послова Шведске, у вези тамошњих догађаја и његови отворени напади на Русију као кривца за настало стање. Његови политички наступи кретали су се од дипломатских квалификација до отворених претњи, од правдања насиља које украјински пучисти спроводе против сопственог народа до обиласка постројених пронацистичких припадника десног сектора у Одеси (не много пре трагичних догађаја у „Дому Синдиката“), а карактерисала их је оштрина која је много ближа америчкој хладноратовској реторици него умерености политичара водећих европских земаља.

Ваља истаћи и да је простор који у водећим западним медијима Билт добијао да своје антируске ставове износи „у име свих“ далеко већи од простора који добијају његове умерене европске колеге и да је, уз Џона Керија, он медијски најекспониранији шеф дипломатије западних земаља по питању украјинске кризе. При томе, његово често појављивање, попут некакве титуле, обично прати одређење „бивши посредник у сукобима на Балкану“, чиме се очигледно жели послати одређена порука. Јасно је и каква, али није јасно коме? Русији? Умереним европским зенљама? Остатку света? …

У сваком случају, очигледно је да утицај Карла Билта у креирању и заступању званичне политике ЕУ далеко превазилази значај и улогу коју на том пољу има Шведска, земља коју формално представља. Логично се намеће питање зашто је то тако?

Иако некоме може изгледати мистично, за оне који прате циљеве и методологију деловања савременог глобализма, одговор је једноставан. Карл Билт није само Министар спољних послова Шведске већ је и годинама стални члан групе „Билдерберг“, а тренутно и један од њених генералних секретара. Ово практично значи да је он један од видљивих политичких комесара Новог светског поретка који ужива велико поверење оних „невидљивих“, и да као такав обавља много шире и значајније послове неко што је вођење шведске дипломатије. Као потврду овога изнећу следеће:

– Његово име најчешће се помиње када се говори о наследнику Кетрин Ештон.

– Биo je веома ангажован у припреми овогодишњег заседања Билдерберг групе које се одржало у Копенхагену од 29 маја до 01. јуна, посебно у обликовању предлога ставова везаних за Русију и украјинску кризу.

– Током последње две године подаци о његовом редовном учешћу у Билделберг сесијама нестали су из већине „званично“ објављених спискова учесника, већ их можете „наћи“ само у ретким изворима који нису контролисани од стране Империје и који наглашавају да дају преглед СВИХ учесника. (1) Овакво, ретроактивно, „дотеривање“ биографије обично је саставни део припреме кандидата за преузимање неке значајне јавне функције у оквиру евроатлантизма. (Вероватно се радило о поменутом преузимању ЕУ дипломатије од промашене Кетрин Ештон, али је украјински пожар мало променио редослед потеза).

И тако, ето нама Билта око Урајине, са префиксом „бивши посредник у сукобима на Балкану“ и јасним ставовима око узрока, али и око решења украјинског проблема. Русија и Путин криви су за све!

У том контексту посебна пажња, мора се обратити на његову изјаву дату новинарима 5. априла ове године, на маргинама састанка Министара спољних послова ЕУ, одржаном у Атини. У тој изјави он истиче следеће:

„Неупућени морају почети да размишљају о мотивима Русије као комплексу узајамног деловања вере и моћи … Имали смо садржајну расправу о томе шта је природа Русије … Мислим да је прилично јасно да се Русија променила последњих неколико година … У најмању руку постоји нови политички менталитет из Кремља. Они покушавају да изграде православни бастион против Запада!“ (2)

Ова изјава Карла Билта из неколико разлога најављује прекретницу у наступу Новог светског поретка према Православљу, тачније улазак у нову, отворену, фазу агресије на целокупну православну цивилизацију, а пре свега Русију као њен темељ.

Пре свега, ово је први пут да један од видљивих експонената савременог глобализма отворено помене Православље као могући „бастион против Запада“, односно као противника који му се налази на путу освајања. Све до сада, користећи специфичности које проистичу из аутокефалности православних цркава и њиховог односа према власти, Запад је на православне просторе продирао третирајући их засебно, један по један, никада отворено не помињући веру. (3)

Друго, Билтова реторика указује да је Запад, коначно, сам себи признао како је Путинова Русија у своју политику не само вратила геостратешки приступ, срозан од Горбачова а уништен од Јељцина, него га је и подигла на веома висок ниво. Русија данас веома добро препознаје како своје место, потенцијале и снагу, тако и своје слабости и има јасне геополитичке правце и ослонце. Антиглобализам и православне вредности свакако спадају међу њих. Уосталом, Путин је то обнародовао у свом новогодишњем обраћању нацији ктајем прошле године, а то што се одговор Запада на догађања у Украјини свео на промовисање насиља према становништву и санкције које више штете њима самима него Русији, само показује да они Путина тада нису добро разумели, или га нису озбиљно схватили. Билтова изјава указује да га сада разумеју и схватају!

С тога не треба да чуди што прве вести које стижу из Копенхагена, указују да се на овогодишњем Билдербергу о Русији дебатовало уз обраћање пажње на чињеницу да је она центар Православне цивилизације. Наравно, још увек је рано да јавност сазна праву суштину и смисао донетих закључака на овогодишњој билдербешкој сесији, али то ће се убрзо сазнати како кроз инсајдере тако и кроз понашање Империје. Међутим, готово је сигурно да, какви год ти закључци били, они неће превише изненадити Путина и његов геостратешки тим, будући да је простор за деловање глобалиста прилично сужен, а чињеница да су се већ одлучили да примењују војну силу без претходне адекватне медијске припреме довољно говори сама за себе! Но, свакако је занимљиво вратити се Билтовом помињању Православља као димензије геостратешке политике.

Антиглобализам и Православље као ослонци Путинове геостратешке политике

Као што сам већ нагласио, Владимир Владимирович у децембру 2013-те, током обраћања посланицима оба дома руског парламента и руској јавности из Георгијевске сале у Кремљу, које се сматра представљањем стратешких политичких циљева за наредну годину, јасно је указао да, уз јачање економских позиција и војне моћи, битним ослонцима свог геостратешког деловања сматра антиглобализам и промоцију православних вредности.

Може бити да неки сматрају како има и приоритетнијих послова, али будите сигурни да овакво усмерење представља савршену антиципацију савремених глобалистичких процеса и геополитичких кретања од стране Владимира Путина и његовог тима. А ево и зашто:

У земљама освојеним од стране Новог светског поретка форсира се идеологија која крши не само основне друштвене законитости (попут неолибералног концепта) већ и елементарне природне законе на којима се темељи људско постојање (педофилија, истополни бракови, ГМО храна, комтрејлс запрашивања и сл), што изазива отворену сумњу у стварне намере креатора глобалистичких процеса и буди потребу за отпором како код становника тих земаља, тако и код оних држава које још увек нису ухваћене у мрежу евроатлантизма. (4)

Када се томе дода отворена злоупотреба савремених научних и техничких достигнућа у сврху остваривања масовне контроле и пљачке становништва, подривање и рушење демократских институција и вековних цивилизацијских достигнућа, ограничавање права појединца да слободно користи чак и такве привредне ресурсе као што су храна или вода, отворено сатирање читавих народа и нација како би им се преотела природна богатства и многа друга непочинства, евидентно је да се Нови светски поредак испољава као апсулутно тоталитарно друштво у коме се спајају агресивност нацизма према нацијама и бескурпулозност комунизма према појединцу. Страх од таквог друштва нормална је ствар, па не чуди што свест о неопходности пружања отпора успостављању таквог поретка брзо сазрева у земљама Запада, и то како код становништва, тако и код политичких чинилаца окренутих традиционалним вредностима.

Нудећи дијаметрално супротни концепт привредног и друштвеног развоја заснован на традиционалним вредностима које су створиле и очувале људску цивилизацију, поштујући право на различитост нација и истинску слободу појединца, Путин постаје симбол борбе против корпоративног капитализма и на њему заснованог глобалистичког концепта, а руски модел развоја циљ који промовише све већи број слободних интелектуалаца и политичких партија на Западу. Нема сумње да ће временом њихов утицај расти, а то ће сигурно смањити притиске на Русију. Отуда је нагласак на антиглобализму логичан избор Путина у борби за геостратешко позиционирање Руске Федерације и не представља само нужни одбрамбени потез, већ и опасан противудар противнику на Великој шаховској табли. Будите сигурни да Бжежински озбиљно размишља шта у том смислу одиграти.

Слично важи и за Православље. Са једне стране, као симбол и чувар истинског хришћанског учења, његове чистоте и снаге, Православље није само религија као тежња Човека да спозна Бога као свог Творца, већ истински извор Живота, опстанка и моралне снаге православних народа. Отуда је напад на његове темељне вредности, који успостављање Новог светског поретка подразумева пре или касније, директан удар на битисање православних народа, њихову државност и цивилизацијске вредности. Истовремено, оно што називамо православним системом вредности у себи носи код за поништавање сатанистичких утицаја и ритуала на којима почива Глобализам, али проблем је што се у православним земљама људи деценијама смишљено удаљавају од вере. Отуда је промоција православних вредности и њихово враћање у свакодневницу појединца, од кључне важности за опстанак православних народа.

Са друге стране, нема ни једне православне земље која је постала део Империје, а да је у њој нашла своју срећу и да није много више изгубила него што је добила. Од Грчке, која се у том новом, тада се веровало напредном, свету нашла прва, до Бугарске која у евроатлантском загрљају умире данас, свака православна земља била је третирана као ресурс а не партнер, као тржиште а не пријатељ, а православни народи као грађани другог реда и јефтина радна снага. Тако је било, тако је данас и тако ће бити надаље. Однос евроатлантизма према грчкој кризи класичан је пример за то.

Отуда је Путиново промовисање православих вредности и успостављање јаких државних и пословних веза са православним земљама, без обзира што су део Империје, или вољом својих политичких елита теже да то постану, такође логичан геостратешки избор. Јер, ако успе у намери да потиснути православни код врати у животну свакодневницу православаца, Путин ће сатанистичким свештеницима Новог светског поретка задати озбиљан ударац, без обзира што су неке од аутокефалних православних цркава већ потпале под снажан утицај глобалиста.

Отуда, поменута изјава Карла Билта поред политичке има и своју мистичну димензију, а помињање формирања „православног бастиона“ показује чега се креатори Новог светског поретка највише плаше.

Али, сигурно је, зна то добро и Владимир Путин… !!

______________________________________

Одреднице:

(1) http://www.dailymail.co.uk/news/article-2336847/Bilderberg-2013-Who-billionaires-politicians-arriving-secretive-conference-Watford-hotel.html

(2) Одређена скраћења изјаве не мењају њену суштину (аутор) http://www.in4s.net/index.php/bilt-rusija-gradi-pravoslavni-bastion-protiv-zapada/

(3) http://srb.fondsk.ru/news/2013/10/31/spc-kosmet-i-novi-svetski-poredak.html

(4) Примера ради, регистровано је да се комтрејлс запрашивања обављају само над простором земаља чланица НАТО или потписницама његовог програма „Партнерство за мир“

Извор: ЦЕОПОМ-Истина