Како је Америка увукла Украјину у рат против Русије

Да ли реалност долази на наплату? Да ли је то разлог што је новинару Вашингтон поста, који је био на терену у Украјини, било дозвољено да напише овај текст:

Након три месеца рата, друштво од 120 људи је спало на 54 човека услед смрти, рањавања и дезертација.

Волонтери су пре руске инвазије од 24. фебруара били цивили, и нису ни сањали да ће бити распоређени на једном од најопаснијих делова фронта у источној Украјини. Убрзо су се нашли у немилости ратних збивања, осећајући се напуштено од својих војних старешина и борећи се да преживе.

Средином фебруара ови људи су још увек били цивили у неком градићу у западној Украјини. Потом су се ”добровољно” пријавили за територијалну одбрану како би избегли регрутацију, надајући се да ће служити у близини својих домова:

Лапко, грађен као рвач, именован је за командира 5. засебног стрељачког батаљона од 120 људи. Једнако крупни Крус постао је командир вода под Лапковом командом. Сви њихови саборци су из западне Украјине. Подељене су им пушке АК-47 и обука која је трајала мање од пола сата.

„Испуцали смо 30 метака и потом су нам рекли: ’Не можемо вам дати више, прескупи су’”, наводи Лапко.

Наређено им је да иду у Лавов у западној Украјини. Кад су дошли тамо, наређено је распоређивање на југ земље, а потом и на исток земље, у Луганск, који је делимично већ био под контролом Москве и сепаратиста које подржава Москва.

Момци су распоређени у ровове на фронту и од тада изнова и изнова трпе гранатирање, без икакве могућности да одговоре. Потом су одбили наређења и напустили фронт. А затим су ухапшени.

Војна врерност такве јединице од самог почетка је непостојећа. Необучени борци под командом неискусног цивила, без правог оружја, немају никакву шансу против професионалне војске као што је руска.

То што је више њих 60-ак убијено или рањено без икаквог доброг разлога је одговорност слуге корумпираних олигарха Володимира Зеленског (више о његовој корупцији овде), као и „западних” политичара попут Бориса Џонсона који га подстрекују.

Али највећи део одговорности за животе ових људи лежи на Бајденовој администрацији, која је подстицала Зеленског да удари на Донбас још почетком 2021. Тада је Русија извела велике војне вежбе и јасно ставила до знања да ће интервенисати. Зеленски се охладио од идеје и обуставио план напада.

Тада је Дмитри Третин на сајту Карнегијеве задужбине за демократију написао следеће речи:

У фебруару 2021. Зеленски је распоредио трупе (део ротационог процеса) и тешко наоружање (као показатељ силе) у близини зоне конфликта у Донбасу. Није се баш коцкао као Порошенко, који је крајем 2018. у Керчком мореузу – који контролише Русија – распоредио мале патролне чамце, али и ово је било довољно да се привуче пажња Москве. Поента приче је да иако Украјине није довољно јака за војну победу у Донбасу, она ипак има довољно снаге да успешно испровоцира реакцију Москве, што би подстакло реакцију украјинских партнера на Западу, чиме би односи између Москве и Европе били нарушени. На овај или онај начин, судбина Северног тока 2 директно утиче на украјинске интересе. Могућност да одигра улогу наводне жртве руске агресије и да себе представи као земљу која је прва на удару руског похода ка Европи је велики адут спољне политике Кијева.

Када је покушај из 2021. пропао, Бајденова администрација није мењала генерални план као део шире стратегије да се Запад гурне у нови хладни рат са Русијом и Кином. Након што је поход на Донбас из 2021. пропао, САД су одмах спремиле нови покушај да се у пролеће 2022. Русија испровоцира да интервенише у Украјини, што се види у овом тексту Вашингтон поста.

Прва инструкција коју је државни секретар Ентони Блинкен добио од председника Бајдена била је да „ресетује” америчке савезе и партнерства у свету, како би САД могле успешно да се ухвате укоштац са предстојећим изазовима. Та стратегија ће се показати кључном у суочавању са руском агресијом у Украјини.

Блинкен и други званичници дали су ми ове недеље нове детаље о серији приватних састанака током претходне године, који су помогли да се направи коалиција земаља – под вођством САД – за подршку Украјини.

…

Тајно планирање Бајденове администрације почело је у апрулу 2021. када је Русија нагомилала 100.000 трупа на граници са Украјином. Испоставило се да је то гомилање снага био блеф, али Блинкен и други званичници разматрали су тог месеца, заједно са пидерима Британије, Француске и Немачке, податке америчких обавештајних служби о руским акцијама. Порука је била: „Морамо бити спремни”, истиче виши званичник Стејт департмента.

…

Ратна претња у Украјини достигла је врхунац у октобру, када су Сједињене Државе прикупиле обавештајне податке о новом гомилању руских снага на украјинској граници, „као и неке детаље о томе шта заправо Русија планира да уради са овим трупама”, наводи Блинкен. Овај оперативни детаљ „био је оно што нам је заиста отворило очи”. Г-20 се крајем октобра састао у Риму, где је Бајден издвојио лидере Велике Британије, Француске и Немачке и пружио им детаљан увид у обавештајна сазнања САД која су представљала тајну највишег ранга.

Претња санкцијама може бити празан дипломатски ритуал. Али Блинкен и савезници су у децембру почели озбиљно да разматрају који кораци би могли бити предузети. Први састанак је одржан у Ливерпулу, на самиту Г-7, 11. децембра. Учесници су јавно ставили до знања да ће бити „огромних последица и озбиљних трошкова” (по Русију), сећа се Блинкен. Као резултат тога, „кад се агресија догодила, били смо спремни да делујемо моментално”.

Заједно са дипломатијом у НАТО-у се одвијало и војно планирање. Генерал авијације Тод Волтерс, командант НАТО снага, рекао ми је да су његове колеге у децембру и јануару почеле да спремају „копнене линије комуникације” које ће обезбедити рапидне пошиљке оружја за Украјину. Управо тим линијама су Украјини достављени системи Џавелин и Стингер, и то пре почетка инвазија 24. фебруара. Од тада је истим рутама достављена огромна количина тежег наоружања.

Овај наратив је дубоко манипулативан. САД нису знале да ће се догодити „руска инвазија”. Оно што су знале јесте да ће Зеленски, подстакнут од стране САД, покушати да изврши инвазију на донбаске републике, користећи толико велику војну силу да ће принудити Русију да реагује и стане у заштиту својих сународника.

Украјински напад почео је 16. фебруара, када је украинска војска број артиљеријских напада на Донбас увећала за чак 40. пута, у трајању од неколико дана. Реагујући на то, Русија је је 24. фебруара извршила превентивни копнени напад.

Део плана Бајденове администрације који се односио на увлачење Русије у рат и преузимање контроле над Европом је завршен успешно.

Али колико дуго ће издржати „западна” коалиција суочена са инфлацијом, енергетским несташицама и кризом хране? Јединство Европске уније већ је пред распадом, будући да свака земља засебно решава проблем са снадбевањем енергентима.

Сада свако види да Украјина, а са њом и САД, губи рат. А да Русија стоји много боље него што је било ко очекивао.

Шта је Бајденов план сада кад ситуација измиче контроли? Ескалација ка ширем рату је једна од опција, али у њој ризици претежу над евентуалним добицима.

Ипак, то би могао бити једини пут којим Бајден жели да иде.

Превод и обрада – Владан Мирковић/Нови Стандард

Насловна фотографија – Бајден и Зеленски (илустрација)/Профимедиа

---

Извор: Moon of Alabama/Нови стандард