Povratak politici Nemanjićke Srbije

Nema nikakvog osnova za optimizam u Srbiji na kraju 2013. godine.

Procesi podrivanja političkog i ekonomskog suvereniteta zemlje ne samo da su nastavljeni, nego su još i produbljeni. Novi ministar finansija Lazar Krstić, zajedno sa drugima, treba očigledno da dovrši proces rasprodaje državne imovine, odnosno da omogući njenu svojinsku transformaciju.

Izmenama stečajnog zakona, kojima se postupak prodaje ubrzava, treba da pomogne taj proces. Ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović nedavno je izjavio „da je za narednu godinu zacrtan agresivan program“, dodavši da će izmenama zakona o javnim preduzećima direktori javnih preduzeća morati da ispunjavaju godišnje planove, i, ako u tome ne uspeju, „moraće da potraže drugi posao“.

Upitan šta znači postavljanje državnih preduzeća na zdrave osnove, Radulović je rekao da je cilj da se ona privatizuju. Povlačenje države iz vlasništva predviđa i novi Zakon o informisanju. Cilj ovih mera, koje se kreiraju u Vašingtonu i Briselu a koje sprovodi postojeća vlast, jeste da se fundamentalno oslabi država Srbija.

Država koja nema vlasničku kontrolu nad infrastrukturnim, energetskim i saobraćajnim sektorom i koja nema medije u kojima može jasno da formuliše i izrazi svoju politiku ‒ praktično nema više instrumenata za vladanje i pretvara se u jednu nemoćnu, paralizovanu organizaciju, koja je u potpunom vazalnom položaju i zavisnosti od spoljnog faktora, i koja svoje građane ne može niti da zaštiti niti da im ekonomski i socijalno pomogne.

Strancima u rušenju naše države pomaže jedan veliki i lakoverni deo javnosti, koji je žrtva socijalne demagogije medija, koji običnom čoveku sugerišu da za njegov teški i ekonomski položaj nisu krivi oni koji su uveli sankcije i bombardovali zemlju, prodali budzašto fabrike strancima, već njegov sugrađanin Srbin, koji radi kao šalterski službenik u nekoj državnoj instituciji. U praksi se sprovodi najcrnji neoliberalizam, a kod naroda se podstiče komunistički egalitarizam.

Fundamentalni problem srpske ekonomije nije kriminal – mada je krađa veoma štetna i uzela je ogroman zamah, te u tom smislu treba podržati borbu protiv korupcije i kriminala koju vodi potpredsednik Aleksandar Vučić – već nepostojanje industrijske i svake druge proizvodnje. Srbima je posle 5. oktobra 2000. u osnovi onemogućeno da imaju svoju proizvodnju, da budu vlasnici velikih fabrika. Vlasnici velikih fabrika u Srbiji mogu da budu samo stranci ‒ zato se stalno govori o stranim investicijama.

Ali pošto ima još prljavih poslova da se odradi na Balkanu, Srbima treba dati neke ekonomske mrvice i produžiti iluziju da će zemlja ulaskom u EU doći do toliko željenog i čekanog ekonomskog prosperiteta. Jedan deo tog prljavog posla je već odrađen – saučestvovanjem Srba na albanskim izborima na Kosovu i Metohiji i prenosom nadležnosti na Prištinu.

Pošto su za Amerikance obavili važan posao, Srbima za to treba nešto platiti. Ukoliko bi Amerikanci izvadili novčanik i platili, operacija bi bila previše providna. Zadatak da to u ime Vašingtona uradi dobio je njihov saveznik na Bliskom istoku ‒ Ujedinjeni Arapski Emirati. Kako drugačije objasniti to iznenadno „tradicionalno prijateljstvo“ između Srbije i Emirata i želju da se investira u našu zemlju! Emirati su među prvima pod „sugestijom“ Vašingtona priznali „nezavisno Kosovo“ i finansijski pomogli Prištinu. Po nalogu Amerikanaca, sada, isto tako pomažu Beograd.

Ovo je samo jedan od primera uspešnog funkcionisanja velike svetske koalicije, koja je sastavljena od Amerike i sunitskog islama. Globalna upravljačka elita, koja je etablirana u američkoj administraciji ali i u administraciji drugih zapadnih država, međunarodnim organizacijama i korporacijama, odlučila je da podrži islam kao svetsku religiju.

Sunitski islam raspolaže demografskom snagom, silom koja, po potrebi, može biti brutalna, ima dovoljno radikalnih islamističkih grupacija koje mogu i fizički da eliminišu protivnika, i da za Amerikance destabilizuju i promene neki protivnički režim u svetu. Toliko već ima dokaza o saradnji američkih službi i Al Kaide…

Glavna meta i jednih i drugih je ista ‒ hrišćani. U Siriji ih islamisti fizički ubijaju, a globalisti ih na Zapadu ubijaju duhovno. Zbog toga Rusija ponovo postaje zaštitnik hrišćana, ali ne samo kao nekad, pravoslavnih hrišćana u Turskoj carevini, već svih hrišćana sveta. U suštini, ovo je duhovni rat koji se vodi protiv Boga, Hrista, Istine. Mi smo kao hrišćani dužni da stanemo u odbranu Božijeg poretka i Božijeg plana o svetu i nama, koji novi lažni antropotvorci kroz eugeniku, GMO, promociju homoseksualizma pokušavaju da krivotvore i pokvare.

Zbog svega rečenog, jedino rešenje za Srbiju je povratak politici Nemanjićke Srbije. Naši Sveti vladari iz dinastije Nemanjića su primarno imali nebeske ciljeve, a Bog im je onda kao svojim dobrim saradnicima ispunjavao i sve zemaljske ciljeve, jer su se oni držali reči iz Jevanđelja: „Ištite najpre carstvo nebesko, a sve ostalo će vam se pridodati“.

Evropa je za nas tada bila periferija u pravnom, ekonomskom, duhovnom i svakom smislu. Stoga se opredelimo pre svega za savezništvo u vertikali – sa Bogom ‒ jer će Bog, ako mu se iskreno obratimo i pokajemo, ako su nam ciljevi časni a sredstva primerena tome, pomoći da izađemo iz velikih državnih, nacionalnih i ličnih problema. Bog će nam, svetovno rečeno, pomoći da kompenzujemo sve naše ljudske slabosti i ograničenja, jer se „Božija sila u nemoći našoj projavljuje“.

Stožer srpskog duhovnog i narodnog života, srpske politike i geopolitike treba da bude Sveti Sava i svetosavlje kao duhovna, nacionalna i državna ideologija jer, kao što reče Sveti vladika Nikolaj Velimirović, „Blago majci koja Savu rodi i Srbima dok ih Sava vodi.“

Izvor: Geopolitika