Путинов латино-амерички удар

Након бриљантне турнеје Владимира Путина по Латинској Америци чији је саставни део био и учешће на БРИКС-самиту у Бразилу, много тога постаје јасније. И смисао његовог ћутања о украјинским злочинцима и злочинима, и распоред фигура на Великој шаховској табли, и неминовно уздизање Трећег Рима на рушевинама “униполарног света”. Све што се у тих шест дана (од 11. до 16.07.2014) догађало са Путином и око њега дефинитивно је руског председника промовисало у чеканог Вођу још увек слободног дела планете који ће раштркане пламичке отпора глобалистичком поробљавању Човечанства објединити у моћни одбрамбени пламен. Јер, све је ту што је потребно – jасна визија, свест о сопственој харизми прихватљивој другима, деловање кроз симболе,  познавање основних постулата на којима којима се заснивају друштвене закономерности, неопходна финансијска и војна моћ…

Иако је сигурно да су домети Путинове латино-америчке турнеје такви да ће се њихови ефекти на разбијању концепта униполарног света баштинити годинама , у овом тексту ћемо указати на четри јасно видљива, од којих су прва два везана за билатералну сарадњу, а остала два за одлуке на самиту земаља БРИКС-а:

• Недвосмислено исказана спремност народа и лидера Латинске Америке да се истргну из смртоносног загрљаја САД
• Почетак стратешког враћања Русије на Кубу што капитално ојачава њене геополитичке позиције у годинама које долазе
• Почетак краја постојећег међународног финансијског поретка, заснованог на доминацији ММФ-а и Светске банке, којима се управља из једног центра, а који деценијама служе као основно оружје глобалистичке елите за рушење економског суверенитета независних земаља (пре свега њихове примарне емисије и токова новца) и саставни су део свих освајачких концепција савременог глобализма.
• Завршетак ере долара као обрачунске и резервне валуте, што је последњи ефикасни инструмент америчке доминације у свету.

Бежање из загрљаја Великог брата

Све земље Латинске Америке које је посетио Владимир Владимирович јасно су показале не само спремност већ и очигледну жељу да се по сваку цену отргну из корпоративних канџи које је у њих зарио велики северноамерички сусед. Не види се то само по искреној и топлој добродошлици са којом се Путин сусретао на сваком кораку, већ пре свега у потпуној отворености за прихватање финансијских, привредних, енергетских и других пројеката које је Русија понудила као нову перспективу.

Председник Никарагве, Данијел Ортега, где је руски председник боравио пар ненајављених сати, назвао је ову посету историјском, јер је Путин први руски лидер који је посетио ову земљу која се сматра апсолутном сфером америчког утицаја. Путин је најавио да ће Русија извозом пшенице и пољопривредне технике помоћи Никарагви у борби са претећим недостатком хране, а најављено је и могуће размештање земаљских станица руског навигационог система ГЛОНАСС.

Посета Куби, свакако геостратешки најважнија тачка ове турнеје, практично оживљава дугогодишње стратешко партнерство две земље које Куби гарантује слободу и независност, а Русији омогућава присуство на америчким границама. Желећи да међусобне односе потпуно релаксира наслеђа прошлости Русија је отписала Куби 31,7 милијарди долара дуга који је она имала према бившем Совјетском Савезу, што представља 90 % укупне цифре, док ће преосталих 10 %  Куба враћати у наредних 10 година реинвестирањем у сопствену привреду. Руске компаније ће се придружити геолошким испитивањима на кубанском шелфу, формирању специјалне економске зоне, изградњи хидроелектрана и другим великим кубанским пројектима. (1) Са кубанске стране Русији је враћен на коришћење некадашњи совјетски радиолокациони центар у Лурдесу, недалеко од Хаване.

Аргентинска председница Кристина Фернандез де Киршнер исказала је у Буенос Ајресу пуно разумевање за руске потезе према Криму, а размотрени су заједнички пројекти у енергетици, саобраћају, цивилној авијацији, здравству и коришћењу космоса у мирољубиве сврхе. Потписано је и низ међувладиних споразума у области нуклеарне енергетике и судске праксе, као и споразум између ресорних министарстава у сфери медија.

Председница Бразила Дилма Русеф приређујући Путину веома срдачан дочек отворено је ставила до знања да ће се Бразил у свом геостратешком позиционирању чврсто ослањати на Русију. Договорено је даље унапређење трговинске сарадње, а потписан је и значајан пакет докумената у сфери енергетике, авијације, војнотехничке сарадње и царинске делатности, као и меморандум о размештању станица система ГЛОНАСС. Најављена је и војна сарадња, односно испорука руских модерних система ваздушне одбране бразилским оружаним снагама.

Током боравка у Бразилу Путин је имао и билатералне сусрете са лидерима Венецуеле (Николасом Мадуром), Боливије (Евом Моралесом) и Уругваја (Хорхе Мухиком). (2)

Након свих ових сусрета и договора намеће се закључак да је у гео-политичком смислу Латинска Америка дефинитивно одлучила да следи Путинову визију стварања мултиполарног света, као и да ће у случају даљег заоштравања односа између Русије и САД и поред очекивано прокламоване неутралности, de facto бити на страни географски удаљеније, али концепцијски и идеолошки знатно ближе Русије.

Такође, сигурно је да ће отварање ових земаља за руски капитал, као и научне, привредне и војне технологије, а пре свега инсталирање земаљских станица руског система за навигацију ГЛОНАСС, додатно ојачати геостратешке позиције Москве у односу на Вашингтон, јер су ове земље практично у америчком дворишту.

Геостратешки повратак Русије на Кубу

Договор Русије и Кубе о поновном коришћењу руске стране бившег совјетског радиолокацијског центра у Лурдесу, који се налази на свега 250 км од америчке обале, свакако представља велики ударац америчком хегемонизму.  Овај објекат био је некада најмоћнији совјетски центар за сигналну шпијунажу ван националне територије, а радио је од 1967. до 2001. године, када је затворен делом због економских тешкоћа Русије, а делом и као „гест добре воље“ према америчким „партнерима“. Очигледно је да тај гест Америка није умела да цени.

Центар у Лурдесу обезбеђивао је бившем Совјетском Савезу од 70 до 75 посто свих обавештајних података о САД, а за савремену Русију може имати и већи значај него што је некада имао за СССР, будући да Русија још увек нема адекватно радио-космичко извиђање, нити довољно специјалних бродова за хватање сигнала са територије потенцијалних противника. (3)

Велики геостратешки значај има и Путиново обећање Раулу Кастру да ће Русија константно „помагати кубанским пријатељима да превазиђу илегалну блокаду“, а спремност Фидела Кастра да са Владимиром Владимировичем изађе у јавност велика је симболична порука читавом свету.

Нови финансијски поредак

Оснивањем „Развојне банке“ и „Заједничког фонда резервних валута“ овогодишњи самит БРИКС-а у бразилској Форталези ударио је темеље мултиполарности у финансијској сфери и нанео до сада најозбиљнији институционални ударац концепцији униполарног света, који се умногоме заснивао на неприкосновености ММФ-а и Светске Банке.

Развојна банка БРИКС-а располагаће почетним капиталом од 100 милијарди долара, седиште ће бити у Шангају, а првог директора ће дати Индија. Иако наведена сума, на први поглед, делује скромно (ММФ има, рецимо, капитал четри пута већи), ваља истаћи „квалитет“ тог  новца иза кога стоје земље чији је укупни друштвени производ преко 14.000 милијарди долара, у којима живи више од трећине популације светског становништва и које свој раст и развој базирају на реалној а не шпекулативној економији како то чини Запад. (4) Ово гарантује да ће се капитал Развојне банке БРИКС-а релативно брзо увећавати.

Важнија од висине капитала нове банке свакако је чињеница да земље БРИКС-а више не рачунају на улогу ММФ-а и Светске банке у сопственом развоју, што је последица како неадекватног третмана које су тамо имале (представљају 24,5 одсто светске економије а имале су свега 10,3 одсто гласачких права у ММФ-у), тако и чињенице да се ове институције отворено понашају као експонент глобалистичке елите у прекрајању света.

Заједнички фонд резервних валута такође ће располагати капиталом од 100 милијарди долара и биће гарант финансијске стабилности својих чланица.

Стварање две поменуте финансијске институције омогућава реализацију још једног пројекта који су иницирали Путин и Си Ђинпинг, а то је напуштање долара као обрачунске и резервне валуте, што је последњи ефикасни инструмент америчке доминације у глобалној економији.

Свакако, биће потребно извесно време да се испоље стварни економски ефекти онога што је договорено и потписано у Форталези али нема сумње да су се десиле тектонске промене у архитектури глобалних финансија и да су те промене део Путинове визије мултиполарног света.

З а к љ у ч а к

Иако је у Русији било оних који су сматрали да је шестодневно одсуство председника у тренуцима када се на границама земље практично води рат донекле лежерно понашање, Путин је још једном показао свој савршени осећај за глобалну политику. Тешко да су његови противници на великој шаховској табли могли да претпоставе да ће његово ћутање на збивања у Украјини резултирати овако офанзивним геополитичким потезима којима ће се морати бавити годинама.

Зашто се измичу најближи суседи? Вреди ли распаљивање сукоба у Украјини (који се иначе не може добити), руског враћања на Кубу? Шта када петро-долар оде у пензију? О свему овоме и бројним другим питањима мораће да размисле амерички стратези који креирају наступ ове земље на великој шаховској табли. И да изнађу адекватне одговоре, ако их има. Ово са малезијским авионом пре личи на љутито рушење фигура некога ко је већ изгубио партију!

___________________________________________________

Одреднице:

(1)   http://ruskarec.ru/politics/2014/07/18/rusija_i_latinska_amerika_potrebne_jedna_drugoj_32157.html

(2)    Извор као (1)

(3)    http://www.ceopom-istina.rs/vesti/rusko-veliko-uvo-ponovo-na-kubi/

(4)    http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/potez-briks-koji-men-svet/

(5)    http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:501610-Razvojna-banka-BRIKS-a—dobrodosla-alternativa-SB-i-MMF-u

Извор: ЦЕОПОМ-Истина