Soroševa mreža u Rusiji i Evropi

Kao rezultat hakovanja pošte Hilari Klinton i pojavljivanja stotine dokumenata na mreži, gde su između ostalog pronađena pisma poznatog liberala i poštovaoca ideje „otvorenog društva“, Džordža Soroša, svet nije saznao mnogo o namerama američkog globaliste, ali su otkriveni detalji o tome ko je i kako realizovao njegove interese.

Pisma su upućena Klintonovoj u vreme kada je služila kao državni sekretar. Neka od njih su veoma interesantna, jer pokazuju da iza odluka koje su donosili američki zvaničnici stoji direktno Soroš.

Na primer, u pismima na temu „Revolt u Albaniji“ (u januaru 2011. godine, tamo su bili neredi, u kojima je ubijeno troje ljudi) govori se o „hitnoj potrebi da se urade dve stvari.“ Prvo – da se izvrši međunarodni pritisak na premijera zemlje, a druga – da se imenuju evropske birokrate kao posrednici u rešavanju situacije. Osim toga, Soroš direktno preporučuje nekoliko ljudi za tu ulogu, od kojih je jedan slovački diplomata (trenutni ministar inostranih poslova Slovačke, Miroslav Lajčak) – koji je i imenovan za ovu misiju.

Lajčak nije izabran slučajno, pošto je već u svojoj karijeri sebe preporučio kao poznati globalista. U periodu od 2005. do 2006. godine, on je bio lični predstavnik Havijera Solane u pregovorima sa Crnom Gorom, a kasnije je postao specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini, da bi krajem 2010. godine bio imenovan za direktora Ministarstva spoljnih poslova Evropske Unije na programu Istočnog partnerstva, Rusije i zemalja Zapadnog Balkana. Lajčak je direktno pregovarao sa Ukrajinom i Moldavijom o Sporazumu o pridruživanju sa EU.

Ako se setimo da su nemiri u Ukrajini, u novembru 2013. godine, počeli sa protestima zbog odbijanja Janukoviča da potpiše sporazum (što je na kraju dovelo do državnog udara u februaru 2014.), uloga Lajčaka izgleda i nije tako konstruktivna.

Između ostalog, više od 2.500 dokumenata rasvetljava način na koji Soroš manipuliše sa evropskim javnim mnenjem u pogledu Majdana i Ukrajine. Ponekad je stvarao cele partije, kao što su „Siriza“ u Grčkoj i „Podemos“ u Španiji. Zvaničnici partije „Siriza“ su prošle godine sklopili dogovor sa međunarodnim špekulantima, iako je grčki narod na referendumu glasao protiv plaćanje dugova. Sada „Siriza“ nastavlja da „utapa“ Grčku u interesima globalista, dok je „Podemos“ uzrok produžene parlamentarne krize – prvo, zbog problema sa formiranjem vlade najavljeni su prevremeni izbori, ali i sada oni ne žele da sarađuju sa drugim partijama.

Naravno, od posebnog interesa je jedan dokument pod nazivom „Strategija Russia Project za 2014-2017.“ Ovaj projekat je pokrenut u Njujorku 2006. godine, dok je u Moskvi postojala  kancelarija.

Glavni ciljevi bile su tri međusobno povezane teme:

1) Obuka pravnika i stručnjaka u Rusiji. Pre svega, oni moraju da se bave pitanjima nevladinih organizacija i javnog sektora. Od ovih Soroševih agenata se očekivalo da razvijaju civilno društvo na način, na koji to vide u Sjedinjenim državama.

2) Integracija ruskog naroda u globalnoj razmeni ideja. Za ovo je trebalo da se na globalnom nivou podrže aktivisti i intelektualci iz Rusije. U dokumentu se koristi dosta nejasna formulacija – „kritičko mišljenje“, što podrazumeva ne samo kritiku delovanja vlasti, već i generalno negativan stav prema ruskim tradicijama, diskreditaciju Ruske pravoslavne crkve i drugih društvenih vrednosti.

3) Konstantna podrška seksualnih manjina, kako bi se aktivnost perverznjaka predstavila kao jasan i vidljiv politički trend.

Dakle, da bi se tema o pravima sodomita (nazvanih LGBT) pretvorila u mejnstrim, bilo je predviđeno da se iskoristi Centar Saharova, kao i filmski festival „Stalker“. Prema ideji kustosa ruskog pravca, domaći perverznjaci uz pomoć Soroševog novca, trebalo je da za dve godine uspostave poverenje u odnosima sa pet javnih inicijativa. Sledeći zadatak je bio da se proširi kampanja u medijima i u ruskoj blogosferi, kao i da se pronađu ključni partneri u Rusiji, čiji se interesi na bilo koji način ukrštaju sa temom „rodne ravnopravnosti“. Nakon toga, Sorošev fond bi im ponudio stvaranje zajedničkih ili mrežnih projekata, koji se odnose na „slobodu izražavanja i okupljanja građana“.

Paralelno sa tim, Soroševi lobisti u Rusiji trebalo je da se zalažu za zakonodavstvo, kojim bi se pojačala društvena aktivnost sodomita i smanjio njihov rizik od socijalne ugroženosti.

Pošto Soroševi fondovi nisu mogli direktno da deluju u Rusiji, kao posrednici su bile korišćene organizacije i entiteti kao što su Međunarodna inicijativa za migracije, Projekat Centralne Evroazije, Oak Foundation, Inicijativa za ljudska prava, Program javnog zdravstva, Inicijativa mladih, Program mrežnih medija.
U samoj Rusiji, naznačeni su Sorošovi ključni partneri, kao što su „Javna presuda“, „Čovek i zakon“, „Agora“, „Centar za ljudska prava Memorial“, Centar za socijalna i radnička prava. U dokumentu se navodi  Ruska ekonomska viša škola ekonomije, Centar „Sova“, permska organizacija „Grani“.

Ovo nisu samo planovi, kao što se vidi iz drugih dokumenata, deo ove strategije je bio realizovan. Tu su objavljene i specijalne instrukcije za aktiviste, na temu kako voditi raspravu i izvršiti pritisak na organe vlasti. Tako, u metodološkom priručniku E. Kalinkine „Debata na časovima istorije“, objašnjeno je kako na najbolji način omalovažiti argumente izlagača uz pomoć postavljanja unakrsnih pitanja. Pod maskom razvoja ličnih osobina kod mladih ljudi, predlaže se preispitivanje nacionalne istorije i stvaranje sopstvene pozicije (verovatno one koja odgovara idejama stranih autora – prim. autora). Opisani su različiti psihološki tipovi ljudi i najbolji načini saradnje sa njima u cilju ostvarivanja sopstvenih interesa.

Različiti zapisnici sa sastanaka o ruskom pravcu sa grupama koje štite prava, koji su takođe „iscureli“, pokazuju ozbiljnost namere da se rad u Rusiji nastavi praktično ilegalno – kroz lažne strukture, zaobilaznice i stare proverene partnere – domaće liberale.

Između ostalog, pored Rusije i bivšeg Sovjetskog Saveza ima mnogo zanimljivih dokumenata koji se odnose i na druge regione. Od Jugoistočne Azije i Afrike do Latinske Amerike i Zapadne Evrope – Soroš svuda širi svoje mreže.

I svuda se navodi jedna tehnologija – Shared Framework, što se može prevesti kao razmena radnog modela. Drugim rečima, kada se u nekoj zemlji ispostavi da određeni mehanizam funkcioniše, on se odmah prilagođava uslovima drugog regiona.

Glavni trendovi su sve veće migracije, legalizacija droge, politička podrška grupama perverznjaka, desuverinizacija nacionalnih država.

Na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza predstavljeni su različiti projekti Soroša u Jermeniji, Kazahstanu, Moldaviji i Ukrajini. Mnogo pažnje se posvećuje Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori.

Interesantna je i činjenica, da su izraelski mediji optužili Soroša da finansira anticionističke organizacije. Na spisku se nalaze Adalah, NIF, Women against Violence, I’lam, Media Center for Arab Palestinians in Israel, Mada al-Carmel, Kayan-Feminist Organization, Mossawa Center, Molad, The Galilee Society, Al-Tufula Center, Ma’an, Injaz, Sidreh, Lakiya, Baladna, Arab Association for Human Rights, National Committee of Heads of Arab Local Authorities in Israel, PILI Foundation.

Čini se da su starom Sorošu uglavnom strani bilo kakvi moralni i etički principi. On nije zainteresovan za ljude i države, koje su pažljivo čuvale svoje istorijske tradicije, drugačije i ponekad radikalno suprotstavljene jedna drugoj. Iako se u ovome ogleda jedinstvenost svetske kulture, prema shvatanju Soroša i njegovih slugu, budućnost pripada homoseksualcima i narkomanima.