Ukrajinski sindrom u Venecueli

U Venecueli već mesec dana besne protesti protiv vlade Nikolasa Madura, pa iako se po žestini ne mogu upoređivati sa onima u Ukrajini, sasvim je jasno da iza onih u Kijevu i iza nasilnih protesta u nekoliko venecuelanskih gradova stoji američka administracija. To je, između ostalog, indirektno priznao i sam Barak Obama tokom jučerašnje posete Meksiku gde je izjavio “kako je nedopustivo nasilje koje ove dve vlade sprovode nad svojim narodom koji samo protestuje i traži svoja prava”.

“Želim da razgovaram o situaciji u Venecueli i Ukrajini i neprihvatljivog nasilja koje se javlja u tim dvema zemljama, što snažno osuđuju Sjedinjene Države”, izjavio je Barak Obama, komentarišući proterivanje američkih diplomata iz Karakasa dodajući “kako se vlada u Venecueli teši lažnim optužbama na račun američkih diplomata, umesto da uvide vlastite nedostatke i reše legitimne zahteve naroda Venecuele”.

Obama je juče pozvao Organizaciju američkih država (OAS) da utiče na venecuelansku vladu, zatraži puštanje uhapšenih demonstranata i pokrene dijalog sa opozicijom, što su zahtevi gotovo identični onima koji se od kraja novembra upućuju vladi u Kijevu.

Međutim, kako prenosi Telesur, upravo iz organizacije u kojoj su članice takođe SAD i Kanada stiže šok za Obamu i radikalnu proameričku opoziciju u Venecueli. Naime, tokom vanredne sednice Organizacije američkih država na kojoj se raspravljalo o situaciji u Venecueli svi latinoamerički lideri su dali bezrezervnu podršku Nikolasu Maduru i vladi u Karakasu uz poziv na dijalog s najbrojnijim opozicionim blokom kojeg vodi Enrike Kapriljes.

Ova situacija podseća na izbore u kojima je Maduro pobedio za jedva nešto više od 1% glasova i kada je Zajednica latinoameričkih država (UNASUR), takođe na hitnoj sjednici sazvanoj zbog postizbornog nasilja u Venecueli, priznala rezultate izbora i tada Kapriljesa primorala da svoju borbu nastavi kroz državne institucije. Ovom su se odlukom predstavnici latinoameričkih zemalja u OAS-u još jednom pokazali politički korektnijim i ozbiljnijim od birokrata iz Brisela koji slepo slede američku agendu i to bez obzira na posledice i krvoproliće u koje uvode Ukrajinu.

Stalna predstavnica Argentine u Organizaciji američkih država, Nilda Geri, na redovnom sastanku Stalnog saveta OAS-a je potvrdila “čvrstu i punu podršku vladi Venecuele koja se suočava sa očiglednim pokušajima destabilizacije zemlje “.

“Vlada predsednika Nikolasa Madura je ustavna i demokratska vlada, izabrana u miru pre manje od godinu dana. Demokratske vlade se smeju menjati samo kroz transparentan izborni proces, a nikako destabilizirajućim manevrima ili postupcima koji izazivaju haos i bezakonje” izjavila je tokom sednice Stalnog saveta OAS-a argentinska predstavnica Nilda Geri.

Predstavnik Venecuele, ambasador Roj Čaderton, događaje u svojoj zemlji je opisao kao „jasan pokušaj državnog udara“. S njim se slaže i poznata analitičarka Eva Džilindžer koja je izjavila” kako je poznato da je američka administracija u protekle tri godine sa $ 100,000,000 finansirala opoziciju u Venecueli, ali je, nezadovoljna učinkom Kapriljesa Radonskoga, pa je sada odlučila 5.000.000 $ da direktno preusmeri radikalnim grupama koje će da izazovu haos u zemlji i na taj način  opravdaju nasilno svrgavanje demokratski izabrane vlade Nikolasa Madura“.

U intervjuu za RT Eva Džilindžer je izjavila “kako je situacija u Venecueli i Ukrajini gotovo identična i to iz razloga što u obe zemlje Vašington koristi ekstremne proameričke grupe kako bi nasilno svrgnuo demokratki izabranu vlast”. 17 februar su venecuelanske obaveštajne službe na državnoj televiziji objavile audio zapis razgovora u kojem organizatori protesta govore o fondu od 120.000.000 bolivara i “kako 300 aktivista treba posebno nagraditi sa tri hiljade bolivara, i da treba nastaviti sa započetim poslom”.

Vraćajući se na sjednicu OAS-a, Nilda Geri je kritikovala izjavu predstavnika Sjedinjenih Država koji je za nasilje u Venecueli okrivio isključivo Nikolasa Madura i PSUV i to bez ikakvog kritičkog osvrta na odgovornost opozicije, medija i venecuelanske finansijske elite. Budući da se u Venecueli očigledno radi o pokušaju državnog udara iza kojega stoji Stejt Department, postavlja se pitanje ko vodi studente i radikalnu opoziciju nakon što se lider radikalnog krila opozicije, Leopoldo Lopez, predao vlastima i nalazi se u zatvoru gde ga očekuje suđenje za podsticanje nasilja? Lopez je inače u kontaktu sa Barakom Obamom još od 2008. kada se s njim sastao i zatražio pomoć u “borbi za demokratska načela i vrednosti”.  On je i poznanik Dejvida Petraeusa, bivšeg generala CIA-e sa kojim je pohađao školu “Kennedy School of Government”, inače poznatu po izrazito “profesionalnom” kadru u rušenju vlada i režima širom sveta.

Iako se pretpostavljalo da bi lider tranzicione vlade u Venecueli, koje nakon odluke OAS-a očigledno neće biti, trebao biti Leopoldo Lopez, njegova predaja govori kako su se organizatori protesta u Venecueli odlučili zaigrati na jednu drugu kartu. Mediji javljaju kako studente u Karakasu i širom Venecuele predvodi Lorent Saleh, mladić koji je 2011. punio naslovnice svih proameričkih i zapadnih medija, a predstavljan je “kao jedini čovek u celoj Venecueli od koga mora strahovati tadašnji predsednik Hugo Čavez”.

Tada je Lorent Saleh štrajkovao glađu i borio se za “slobodu medija, bezbednost u zemlji, tražio da se pokrene borba protiv kriminala i korupcije”, inače sve legitimni zahtevi kojima demonstranti širom sveta na ulice gradova izlaze u režiji KANVAS-a, a što se ne može poreći pogledamo li fotografiju Salehovog “štrajka glađu” iz 2011.

Lorent Saleh, zajedno sa Leopoldom Lopezom od kojega je nakon predaje preuzeo vodeću ulogu u svrgavanju vlade Nikolasa Madura, “borac za ljudska prava i demokratiju” i jedan od glavnih organizatora protesta u Venecueli čvrsto je povezan sa neonacističkim organizacijama u Kolumbiji, prenosi kolumbijski portal Las2 Orillas. Ovaj detalj je važan iz razloga što je ministar spoljnih poslova i potpredsednik Venecuele, Elias Haua, u intervjuu za RT od pre dva dana izjavio “kako upravo SAD i deo kolumbijske oligarhije koju vodi Alvaro Uribe stoje iza orkestrirane pobune kojom žele destabilizovati Venecuelu”. “

„Nema nikakve sumnje da vlada Baraka Obame i sektori kolumbijske oligarhije, posebno Alvaro Uribe koji je savetnik i direktni finansijer Leopolda Lopeza, stoje iza ovog plana za destabilizaciju vlade predsednika Nikolasa Madura. Imamo dokaze, slike i audio zapise, kao i obaveštajne izveštaje koji potvrđuju da bivši kolumbijski predsednik radi sa Lopezom. To je bilo jasno i kada je američki državni sekretar Džon Keri telefonski upozorio našeg ambasadora u OAS-u i tražio da ne uhapsimo Lopeza, jer bi mogli snositi teške posledice. Mi smo nezavisna i suverena zemlja sa autonomnim pravosuđem koje će odrediti sudbinu Leopolda Lopezom. Želimo imati dobre odnose sa SAD-om, ali ne možemo prihvatiti njihove kritike upućene suverenoj vladi ove zemlje. Svi  scenariji su mogući i jasno je da Vašington daje podršku rušenju vlade predsednika Madura, ali mi imamo snage i instrumente da se tome suprostavimo “, izjavio je za RTElias Haua i dodao “kako u Venecueli postoje snažne demokratske institucije i da većina naroda podržava bolivarsku revoluciju, dok opoziciju uopšte ne zanima demokratski legitimitet, što znači da prezire volju naroda “.

Vratimo se dakle na igrokaz sa predajom Leopolda Lopeza i njegovog naslednika Lorente Saleha koji je u Venecueli stao na čelo “studentskih” protesta. Saleh, inače žestoki kritičar Čaveza, Bolivarskog pokreta i vladajućeg PSUV-a, ni za lidera opozicije Henrikea Kapriljesa nema lepih reči i opisuje ga kao “bojažljivog i vrlo slabog kada treba ići napred”.  No u Latinskoj Americi, koja još pamti fašističke režime, Lorent Saleh će teško objasniti svoje veze sa neonacistima u Kolumbiji i na kraju zaista ispada da je Henrike Kapriljes, barem u određenoj meri, ipak veran demokratskim standardima na koje se poziva.

Salehove veze sa kolumbijskim neonacističkim pokretom je otkrio novinar Gustavo Rugeles i 21. 07.2013. sve objavio u dnevnom listu El Espektador. Na političkom skupu organizovanom od strane fašističkog pokreta “Nacionalni savez za slobodu” uz Saleha učestvuje i Diego Kubiljos, poznat kao “El Komandante” grupe “Treća snaga” , neonacističke organizacije sa sedištem u Bogoti i ispostavama u celoj Kolumbiji, piše Las2 Orillas i kao dokaz postavlja fotografije sa skupa, kao i video zapis govora.

Na skupu koji se tog dana održao na Univerzitetu UDES u Bogoti glavni govornici su bili bivši kandidat za predsednika Kolumbije iz Konzervativne partije, Pablo Viktoria Vilčes i Lorent Saleh koji je predstavljao venecuelansku opoziciju.

“Mi smo veoma zabrinuti zbog onoga što se dešava u Kolumbiji. Zar i ovde takođe jačaju i ujedinjuju se Kastrove i Čavezove snage? Došao sam vam reći da nam treba vaša podrška i da vi imate podršku od nas”, rekao je tada Saleh i predstavio se kao lider venecuelanskog udruženja “Operacija Sloboda” .

Saleh je svakako najradikalniji predstavnik venecuelanske desnice koji otvoreno kritikuje i opisuje Kapriljesa kao “bojažljivog slabića koji nije studentima pružio dovoljno jaku podtšku kakvu su očekivali”, no zanimljivo je kako je samo pre dve godine bio “mlada snaga od koje će strahovati i sam Hugo Čavez”. Očigledno je mladi Lorent Saleh dugoročni projekat u kojega su se ulagala sredstva i koji je od strane nevladinih udruženja (nama dobro poznatih, budući da su iznikle na ovim prostorima) predstavljan kao “heroj venecuelanske omladine”.

Otkriće njegovih veza sa kolumbijskim  neonacistima samo potvrđuje neraskidive veze ne tako aktuelnog predsednika Santosa, koliko Alvara Uribea s američkom administracijom i njihovim planovima u rušenju “nepoćudnih” latinoameričkih lidera.

Nikolas Maduro: “Ako bude potrebno, proglasiti ću vanredno stanje bez razmišljanja!”

Prema poslednjim informacijama venecuelanske radikalne proameričke snage povezuju se sa kolumbijskim paravojnim jedinicama, a analitičar Serano Mansila za RT Actualidad izjavljuje “kako sve vodi ka pokušaju izazivanja strane vojne intervencije”.

Predsednik Nikolas Maduro, osim što je dobio otvorenu podršku zemalja Latinske Amerike, na unutrašnjem planu vuče poteze koji ukazuju kako se zna nositi sa situacijom. Zbog saradnje sa neonacistima i vojne obuke njihovih militanata iz “Narodne volje”, a na osnovu iskaza uhapšenih pripadnika proameričkih grupa uhapšen je penzionisani brigadni general Antonio Rivero.

“General Rivero je izdao svoju zakletvu domovini, izdao je Čaveza, a sebe je prodao onom najgorem, a to su fašizam i obaveštajne službe SAD”, izjavio je Nikolas Maduro i potvrdio “kako će se Rivero morati suočiti s pravdom i to na osnovu postojećih dokaza , te iskaza nekoliko pripadnika proameričkih grupa koi su uhapšene tokom proteklih nedelja “.

Druga odluka koju je najavio u sredu je uvođenje vanrednog stanja u pokrajini Tačira, na granici s Kolumbijom.

“Ukoliko budem morao proglasiti vanredno stanje u pokrajini Tačira, ja sam na to spreman. Pokrajina Tačira je najveća žrtva opsade proameričkih grupa”, izjavio je Nikolas Maduro nakon što je dobio vest da su kolumbijske paravojne formacije u tom području izvršile nekoliko upada na teritoriju Venecuele i ubile nekoliko ljudi.

Savet ministara je Maduru pružio dokaze o nasilju koje se podstiče iz Kolumbije i kojim se želi da uništi Tačira.

“Na nacionalnoj televiziji možemo da vidimo prikupljene dokaze, ko su ti ljudi i šta su radili. Odlučili smo uspostaviti red u gradovima pokrajine Tačira i vratiti spokoj ljudima San Kristobala kako bi mogli da žive u miru”, izjavio je ministar sigurnosti Venecuele, Miguel Rodrigez Tores, i dodao “kako zabeležene subverzije nemaju nikakve veze sa takozvanim studentskim protestima i da je reč o planu za destabilizaciju venecuelanske vlade i njenih institucija”.

Nema sumnje da je Venzeuela u problemima, jednim delom zbog visoke inflacije i nestašica. Ipak nasilne demonstracije, iza kojih stoje lideri proameričkih grupa, za čiji je ukus i sam Enrike Kapriljes “preblag”, primarni problem koga mora da reši vlada Nikolasa Madura. Tek kada se obračuna sa grupama i pojedincima koji račune polažu Vašingtonu, a direktno su povezani sa kolumbijskom desnicom i neonacistima, vlada u Karakasu će se moći uspešno suočiti sa ostalim teškoćama, koje su prisutne i niko ih ne može poreći. U ovom trenutku je ipak najvažnije sačuvati zemlju od potonuća u još gori sistem od “demokratije” kakvu nudi Kapriljes, a to je proamerička diktatura.

Ponovimo još jednom na kraju kako je Nikolas Maduro ipak u boljoj poziciji jer ima podršku svih zemalja u regionu, ali i jer se Kapriljesov opozicioni blok ogradio od nasilnih desničarskih grupa, dok se Janukovič u Ukrajini mora boriti sa politički kratkovidnim birokratama iz Brisela i plašljivim opozicionim liderima kao što su Kličko i Jacenjuk. 

Izvor: Advance