Фурсов о епохи надзорног капитализма Шошане Зубоф

У свету је у току процес првобитне акумулације нематеријалног карактера, који ствара основу за нови друштвени систем, користећи могућности дигиталних технологија. О контурама овог система и његовом теоријском разумевању говорио је за „Дан ТВ“ историчар и мислилац Андреј Фурсов, представљајући књигу Шошане Зубоф (Shoshana Zuboff) Епоха надзорног капитализма (The Age of Surveillance Сapitalism). Упознаћемо читаоце са најважнијим деловимa његовог излагања.

Зубоф пише да надзорни капитализам није контрола над средствима за производњу, већ над средствима за модификацију потрошње. То јест, главни фактор који се отуђује јесте – понашање, примећује Фурсов.

Човек као сировина

„Она пише да је Гугл изумео надзорни капитализам, као што је почетком 20. века компанија Џенерал електрик изумела менаџерски капитализам и масовну производњу. Но, заједно са Гуглом – ту су и Мајкрософт, Фејсбук и тако даље. Производи надзорног капитализма нису продукти који учествују у размени вредности, што је карактеристично за капитализам. Они не стварају конструктивне односе ‘произвођач – потрошач’, већ ‘пакују’ наше понашање, навике и искуство тако да служe туђим интересима. Човек постаје сировина.

Овај надзорни капитализам зна све о нама, а ми о њему – практично ништа. Ако је индустријски капитализам процветао науштрб природе, онда се информациони капитализам гради на рачун људске природе. Но, у томе је ствар – то више није капитализам. Зато што је капитал – опредмећени рад, који се може уложити (у производњу или неку другу делатност, прим. прев) и створити нову вредност. Ако је реч о контроли друштвеног понашања посредством ваших потреба, или колико пута кликнете мишем – и то се бележи – то већ није капитализам. Овде је објект присвајања сам човек“ – каже Фурсов.

Понекад нови систем називају – дигитални феудализам. То је грешка, истиче историчар. У феудализму су отуђивали у односу на човека – спољашње факторе, пре свега власт располагања земљом. ИТ корпорације отуђују човекову власт над собом, сопственим потребама и избором.

„Године 2004. Гуглов Џи-мејл почео је да скенира личну преписку да би је искористио за циљеве рекламирања. Године 2007. Фејсбук је отпочео пројекат ‘Бикон’ као нови начин социјалног ширења информација. Заправо, он је дозволио оглашивачима на Фејсбуку да прате кориснике и открију шта купују, без њихове дозволе. То јест, појавио се нови облик економске власти, но за њом следи и политичка власт. Зубоф говори да се citizens претворио у netizens – житеља мреже. А они су лишени права на приватност. Чим изађете на мрежу са вашом приватношћу је завршено.“

„Веома је интересантан термин – бихејвиорални вишак вредности. То јест, понашање постаје тај вишак вредности. За разлику од индустријских предузећа Гугл присваја као вишак вредности човеково понашање. То јест, човек се присваја у целини као потрошачка индивидуа. Њега облажу паучином потрошачких информација. Нико се није досетио да се овде не ради само о новом облику експлоатације, већ о новом виду човековог отуђења. При чему је оно дошло у облику веома доброг геџета. Субјект је Гугл и комплекс платформи. Они сакупљају податке о понашању људи. То јест, формира се човек који је већ оспособљен за Гугл и зависан од њега. То није резултат унутрашњег развоја дигиталних технологија. Непосредно из дигиталних технологија то не настаје. То је друштвено-економска конструкција. Технолошко уређење је последица друштвеног система, а не обрнуто“ – изјавио је Андреј Иљич.

Аналогија са 16. веком

Ако је масовна производња тежила да створи нове изворе потражње онда Гугл и њему сличне корпорације изграђују бизнис око растуће потражње оглашивача.

„Човек који куца на рачунару и нешто наручује мисли да је потрошач. Не! Он је сировина. О њему се сакупљају информације. Реални потрошач Гугла је – оглашивач. А човек је жива нафта. Отуда и атмосфера потпуне тајности на Гуглу“ – истиче Фурсов.

„Долазимо до важног појма – првобитне акумулације. У своје време, некапиталистичка првобитна акумулација створила је основу капитализма, пошто сваки систем настаје на вансистемским предусловима. То што ради Гугл – и јесте првобитна акумулација, само не капитала већ некапиталистичких актива за ново уређење. При чему је све то некако неприметно највећем броју људи. У 16. веку, када је вршено ограђивање, било је очигледно: људе су изгонили са земље. Данас људе истерују из њихове приватности која омогућава слободу избора. Међутим, функционише и материјални процес – уништење малог и средњег бизниса. На тај начин се рашчишћава трг за ново уређење. И у таквим структурама, као што је Гугл, долази до међусобног преливања власти и својине. Јер, уколико контролишете понашање људи то већ није својина – то је власт.

Долази до успостављања корпоративне контроле над одређеним зонама у којима нису на снази државни закони, већ правила дате корпорације. То јест, такве структуре врше институционализацију слободе друштва. У овим структурама постоји сложен трокласни систем акционара, а на врху су – један-два човека. Они и доносе све одлуке, то су ‘жреци’. Повезани су са специјалним службама, дубоком државом и банкама. Оно што Зубоф зове надзорни капитализам и дубока држава – две су форме у којима сазрева принципијелно ново посткапиталистичко уређење. ИТ корпорације конструишу и претендују на друштвене територије, по обиму без преседана, које још нису обухваћене законом, на пример – сајбер простор. Оне су се и упутиле тамо. Овде имамо аналогију са 16. веком у историји капитализма. Северноатлантски субјект га је стварао у својој морској зони, која није била уређена (пиратерија). И освојили су ту територију. Исто се дешава и сада.

Господари ових процеса постају ‘жреци информација’. Они одлучују која информација се даје друштву, која се крије, а која одбацује. Испада да је то расподела знања. Постоји знање за масе и тајно знање. Дигитализација се појављује као оруђе за лишавање права. Моћ ових структура има свој извор у логици акумулације контроле над понашањем. То је принципијелно некапиталистичко уређење. Термин ‘ексесизам’ (access) одражава суштину ових структура. Оне лишавају огроман део становништва приступа знању. Рецимо, Сбер, који је добио велика права у модификацији образовања – то и јесте одсецање огромног дела становништва од знања и образовања. И, веома симболично, људи из Сбер-а су довели на форум у Санкт Петербургу Дању Милохина (руски модни тиктокер, блогер и репер, прим. прев). Ово и јесте симбол ‘масовке’ (масовни скуп, прим. прев) која је потребна платформама“ – рекао је Фурсов.

Превод – Александар Мирковић

Фотографија у левом углу – Андреј Фурсов

---

Извор: Сродство по избору/nakanune.ru